Sve više alergija na hranu
Alergije na hranu imaju pandemijske razmere
U Srbiji 20 odsto dece do sedam godina ima alergiju na hranu. Procenjuje se da alergije na hranu koštaju svaku porodicu u Srbiji 40 odsto više od prosečne potrošačke korpe. Koliko je kod nas razvijena svest o životu sa alergijama i intolerancijom na hranu za RTS govori Snežana Šundić-Vardić, predsednica Nacionalnog udruženje za pomoć i podršku osobama sa alergijama.
Alergije, koje uključuju hranu, lekove, polenske alergije, alergijska astma i alergija na grinje, utiču na najmanje 20 odsto populacije u Srbiji, odnosno oko 1,4 miliona stanovnika u našoj zemlji ima alergije. Porast alergije na hranu u Srbiji, predstavlja stvarnu i stalnu pretnju javnom zdravlju.
„Sve je veći broj osoba sa atopijskom konstitucijom, sve je veći broj beba koje se rađaju sa prvim naznakama i simptomima atopije, što uključuje atopijski dermatitis, ubrzo potom i alergiju na hranu. Već oko treće do sedme godine kreću neke inhalatorni alergeni i sve je to takozvani atopijski marš koji može rezultirati alergijskom astmom“, objašnjava Snežana Šundić-Vardić.
Može se reći da vlada bukvalno pandemija alergijskih bolesti i kod nas i u svetu, dodaje gošća Jutarnjeg programa. Nutritivne alergije i alergije na lekove ili ubod insekata često dovode i do anafilaktičkog šoka, kao i alergijska astma. Jedini lek u takvim situacijama je adrenaliski injektor, koji kod nas još uvek nije registrovan.
Razgovor Bojane Marković sa Snežanom Šundić-Vardić
„To je takođe jedan alarm i mi kao udruženje već nekoliko godina unazad zagovaramo uvođenje savremenih terapija, mada se za adrenalinski injektor već ne može reći da je savremena terapija jer ga sve zemlje u svetu i regionu imaju, čak ga daju pacijentima u preventivnoj zdravstvenoj instituciji“, naglašava Šundić-Vardić.
Najčešće nutritivne alergije su na mleko, jaja, pšenicu, kikiriki, orašaste plodove, soju, morske plodove, ribu i to ne treba mešati sa intolerancijom na određenu namirnicu.
Pošto u našoj zemlji ne postoji ni registar pacijenata sa alergijama, uglavnom se uzimaju statistički podaci iz Evrope, pa tako je ustanovljeno da je za 40 odsto skuplja hrana bez alergena.
„Međutim to nije glavni problem koji brine roditelje kada upisuju decu u vrtiće i školu. Problem je to što su obroci u ovim ustanovama neobezbeđeni i deca sa alergijama nemaju obroke koji su prilagođeni njihovoj ishrani bez alergena, tako da se zahteva veliki udeo roditelja u celoj toj priči“, ističe predsednica Nacionalnog udruženje za pomoć i podršku osobama sa alergijama.
Roditelji su prinuđeni da budu u kontaktu od kuvara, organizatora ekskurzija ili rekreativne nastave, agencije, od vrtića, škole samo da bi omogućili da dete ode bezbedno na izlet ili u vrtić, ili produženi boravak.
Udruženje u okviru svog projekta „Hrana pod lupom“ već godinu dana objavljuje nedeljne jelovnike bez alergena sa receptima koji ne sadrže osam najčešćih alergena u hrani. Takođe, uputili su i poziv za zainteresovane da ove nedelje naprave jelo bez alergena, objave na društvenim mrežama i mogu učestvovati u nagradnom konkursu.
RTS
