Styx imaju novi album

Četiri godine posle masovno obožavanog albuma „The Mission“ , a skoro pola veka od osnivanja benda, Styx predstavlja svoje sedamnaesto studijsko izdanje koje predstavlja klasičnu kompilacija pesama dobrog starog zvuka koji je preživeo prethodne decenije.

Styx je pokazao da progresivni rok nije demode već naprotiv, kvalitetni vintage koji je ponovo u modi. Album „Crash of the Crown“ donosi stil 70ih u novom obličju, a grupa ostaje dosledna svom prepoznatljivom obeležju – spoju tvrđih tonova i eklektične harmonije. Styxu su godinama upućivane kritike na račun glavnih vokala, međutim, Tommy Shaw, Lawrence Gowan, James Young i Will Evankovich ovim albumom zasigurno ispunjavanju očekivanja i najzahtevnijih poznavalaca bendovog opusa. Osim nabrojanih, Styx čine i Chuck Panozzo, Todd Sucherman i Ricky Philips.

Album, u čijem stvaranju su zajednički učestvovali svi članovi, pušten je sredinom juna tekuće godine i predstavljen je kao odraz jedinstvenog mentaliteta grupe. Veterani svetske rok scene sa ponosom ističu da su upotrebili sav svoj talenat i energiju pri izradi ove kolektivne muzičke kreacije, koja slušaoce treba da uvede u novi bezvremeni Styx univerzum.

Petnaest pesama kratkog formata skladno su povezane u celinu, pa tako slušalac stiče istinski doživljaj tek kada presluša album od prvog do poslednjeg minuta. Visoki vokali, ritam solaže, futuristička melodija sintisajzera i bistri zvuk gitare samo su neki od elemenata koji se ističu u skoro svakoj numeri. Vrednost ovog albuma, međutim, nije samo u ugođaju koji muzika čini čulu sluha, već i u tekstovima bogatim metaforama i političkim insinuacijama. Gotovo proročanski, stihovi pisani pre početka pandemije govore upravo o zajedničkoj borbi i opstanku u teškim vremenima. „Crash of the Crown“ stavlja akcenat na pojedinca, prepoznajući njegove (velike) probleme i glorifikujući njegove (male) uspehe. Iako retko koji bend ume da slušaocu adekvatno prenese osećaj beznađa, usamljenosti i bezvoljnosti u večito ponavljajućoj svakodnevici modernog čoveka – Styx se, ovog puta, iskazao motivacionim porukama i interesantnim prikazima savremenog društva.

„The Fight for Our Lives“ , pesma kojom ova priča počinje, poput spremne udice čeka na svakog ljubitelja intenzivnih i oštrih vokala. Početak pesme uvodi nas u svemirski ambijent, da bi se snažan instrumental uključio samo nekoliko sekundi kasnije, a potom dao prostora glasnom grupnom vokalu. Uvodni stihovi navedene albumske himne – we will not give in; the game is ours to win – predstavljaju dobar primer borbenog duha kojim album zrači. Po redu sledeća i veoma prijemčiva numera „A Monster“ , specifična je kombinacija raznovrsnih isprepletanih podžanrova, dok za njom stiže pesma „Reveries“ uz koju je prilično teško ležerno sanjariti (naravno, ne zbog nedostatka inspiracije, već zbog energije koju ona uliva).

„Hold Back the Darkness“ , po svojoj sadržini možda i najmračnija stvar na ovom albumu, ipak je prožeta efektnim sentimentalnim duhom, baš na način koji priliči rok baladi, jer tugaljivu atmosferu koja nas uvodi u ovu pesmu ubrzo zamenjuju moćna gitarska solaža i omamljujući ritam. Peta „Save Us from Ourselves“ i sedma „Our Wonderful Lives“ posvećene su, pretpostavljeno, osnovnoj sociološkoj tematici albuma. Jedna insistira na zabrinutosti za budućnost ljudskog roda i šalje snažnu političku poruku (ali nažalost, uprkos Čerčilovom govoru na početku, stvar delimično razočarava nadolazećim pop momentima) a druga, uz nesvakidašnju kombinaciju akustike i duvačkih instrumenata ohrabruje, entuzijastično obećavajući novi početak.

Noseći hit i šestu numeru na listi „Crash of The Crown“ odlikuje bogata uvodna ritam sekcija i Youngov glas kao pravo osveženje za obožavaoce hard roka, a nakon nje dolazi sasvim solidna osma numera „Common Ground“ . Za sve sladokusce Styx je pripremio „Sound the Alarm“ – nežnu baladu lepršave melodije sa postojanom pozitivnom idejom, a za sve okorele pesimiste i stare fanove jednu inovativnu kritiku konzervativnog društva – „Long Live the King“ . U nastavku slede „Lost at Sea“ (tračak mistike), „Coming Out the Other Side“ (muzički ratatouille), „To those“ (oda nadi) i „Another Farewell“ (čisti instrumentalni intermezzo sa prizvukom epike). Album se završava numerom „Stream“ , čiji početak nesporno podseća na začetke progresivnog roka.

Važna karakteristika ovog muzičkog dela jeste specifična dinamika kojom odiše čitav album, a koja možda neće dojmiti svakog slušaoca – prelazi u pesmama su ponekad nagli, skokovi od žanra do žanra iznenadni, a najduže numere nalikuju na kakav mozaik neobičnih segmenata.

Album „Crash of the Crown“ svakako će zadovoljiti istančani ukus većine ljubitelja Styxove muzike. Neopterećujuć je i prijatan, krasi ga sjajna gitara, jaki bubnjevi, odlični vokali i pametna lirika sa upadljivom političkom analizom i značajnim busterom preko potrebnog optimizma. U svakom slučaju, uprkos novoj stvarnosti koja se kao „a monster“ nadvila nad čovečanstvom, „our wonderful lives“ biće divniji i sadržajniji uz zvuke novog Styxa tokom nostalgičnih jesenjih večeri.

Balkanrock/Isidora Fürst