Stepinčeva pisma u arhivima Vatikana

Stepinčeva pisma u arhivima Vatikana
Javnosti do sada nepoznata prepiska potiče iz vremena rada Zajedničke pravoslavno-katoličke komisije, osnovane na predlog pape Franje da prouči životopis zagrebačkog nadbiskupa
Nisu istoričarima koji se bave periodom Drugog svetskog rata ništa previše novo otkrila dva nedavno objavljena, do sada nepoznata, pisma zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca upućena papi Piju Dvanaestom. Ali su omogućila, što je i te kako značajno, bliži uvid u stavove potonjeg kardinala iz vremena Drugog svetskog rata i Nezavisne države Hrvatske. A neki su problematični, slaže se tu s ocenom srpskog patrijarha Porfirija, izrečenom u televizijskom intervjuu, prof. dr Hrvoje Klasić sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu, istoričar zahvaljujući kojem je delove pisama mogla da pročita i zainteresovana javnost – jer on ih je objavio u hrvatskim medijima. Pisma potiču iz vatikanskih arhiva, iz vremena rada Zajedničke pravoslavno-katoličke komisije, osnovane na predlog pape Franje da prouči životopis Stepinca, kada je nakratko omogućen uvid u dokumente iz vremena pontifikata pape Pija Dvanaestog, koji su, u međuvremenu, od početka prošle godine dostupni istraživačima. Na objavljena pisma deo hrvatske javnost reagovao je manje burno nego na intervju u kojem ih je srpski patrijarh pomenuo. Nastao je muk kada su stigla do javnosti pisma s „duboko problematičnim” delovima, pa su zatim provejavali komentari da je sve „udbaška podmetačina”, da su pisma falsifikat, da bi zatim hrvatski istoričari koji su učestvovali u radu Zajedničke komisije na poziv Katoličke crkve potvrdili njihovu autentičnost, opisuje za „Politiku” sled događaja prof. dr Hrvoje Klasić.

– Međutim, mi se ne slažemo u njihovom tumačenju i tu dolazimo do ključnog problema. Kada razgovarate sa crkvenim istoričarima, bilo u Srbiji ili u Hrvatskoj, i kada dođemo do ovih pitanja, shvatim da s druge strane najčešće nemam više istoričara nego vernika, a s nečijim verskim uverenjima je teško i nepotrebno polemisati. Ne ulazim u to u šta neko veruje i koga doživljava svecem, konačno i Stepinčeva kanonizacija je isključivo stvar Katoličke crkve. Ali ono što se može pročitati u nadbiskupovim pismima, i to ne samo ovim nego i brojnim drugim, jeste u najmanju ruku problematično. Nikada nisam rekao niti mislim da je Alojzije Stepinac bio zločinac niti da je podržavao zločine, ali način na koji je reagovao, ili tačnije, nije reagovao na ono što se dešavalo u NDH je nešto o čemu treba raspravljati kada nekog želite da proglasite moralnim autoritetom – kaže Klasić.

On dodaje da je iz ovih pisama vidljivo da Stepinac duboko podržava osnivanje katoličke države u NDH, da je oštro protiv pravoslavne crkve, čije vernike naziva šizmaticima, SPC proziva zbog delovanja u ime velikosrpske politike, a bilo je i tih elemenata, ističe naš sagovornik, radije će prihvatiti državu koja je katolička i hrvatska nego komunistička i jugoslovenska.

– Nisam pripadnik Katoličke crkve, ne mogu se čak smatrati ni vernikom, ali neke stvari mi ne zvuče hrišćanski, a vidljivo je iz njegovih pisama da mu nisu svi građani NDH jednako vredni, jednako bitni, odnosno da su katolici uvek bitniji. Stepinac, tako, piše o nameri Nemaca da presele deo Slovenaca u Makedoniju i predlaže da njih, katolike, presele u katoličku Hrvatsku, ali da isto toliko Srba bude proterano iz Hrvatske u Makedoniju. Stepinac konstatuje da bi to bilo dobro za Slovence, a ne pita se šta je sa Srbima kojima su ovde vekovna ognjišta. Brojni su slučajevi gde je Stepinac pomogao i Srbima i Jevrejima, ali generalno je njegov stav bio: što čistija katolička Hrvatska biće bolje za Hrvate i Hrvatsku. Naročito je ispao kontroverzan kraj jednog od pisama gde on pominje da će šizmatici biti u potpunosti likvidirani iz NDH ako Pavelić bude vladao 20 godina. Ne mislim da je Stepinac podržavao ikakva ubistva, niti je značenje glagola koji je upotrebio na italijanskom takvo, ali činjenica da podržavate teoriju po kojoj će građani Hrvatske srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti nestati iz Hrvatske, to je etničko čišćenje. Takođe, mogao je biti kritičniji prema katoličkim sveštenicima koji su se priključili ustaškom pokretu, a čitav niz je bio u vladi NDH – kaže Klasić.

Govoreći o odgovornosti koju crkve imaju za percepciju događaja i ličnosti iz perioda Drugog svetskog rata, naš sagovornik smatra da je najveći problem što je, kako obrazlaže, jedna crkva postala mnogo više srpska nego pravoslavna, a druga više hrvatska nego katolička, pa se, kako dodaje, mnogi sveštenici ponašaju više kao nacionalisti i ratni huškači nego što ih može zamisliti u društvu s Hristom.

– Kao istoričar znam i zbog čega je to tako i zato sam srećan što se pojavio čovek u pravoslavnoj crkvi, patrijarh Porfirije, koji ima priliku da pokaže da se može biti prvo čovek, hrišćanin, a da onda ovi identiteti, srpski ili bilo koji drugi, neće biti na uštrb drugih – ističe Klasić.

Valja, međutim, podsetiti i da su početkom 2019. srpski episkopi i hrvatski biskupi, sa zajedničkog sastanka u Požegi, poručili, između ostalog, da se zalažu za to da se naučno i argumentovano utvrdi istina o stradanju u vreme Drugog svetskog rata. „Lopticu” su prebacili u dvorište istoričara, žargonski rečeno.

– Crkvenim velikodostojnicima, i onima u Beogradu i ovima u Zagrebu, poručio bih da otvore svoj arhive i dopuste svakom istoričaru pristup dokumentima. Postoji čitav niz ograničenja koja nam onemogućuju što kvalitetniji rad. Treba, konačno, demistifikovati i našu profesiju. Mi smo ljudi koji žive u određenom vremenu i svako ko kaže da smo objektivni i da nismo pod uticajem porodičnih vrednosti, društva i današnjice u kojoj živimo, ne govori istinu. Možemo se truditi da budemo što objektivniji, ali potpuno objektivnog nema, pa se ne treba čuditi da istoričari isti dokument vide i doživljavaju drugačije. Ali nije u tome poenta. Poenta je dijalog, a toga na ovim prostorima nismo imali. I dalje živimo u društvima monologa. Nemamo snage ni volje da čujemo drugu perspektivu, volimo da budemo žrtve, a druge da doživljavamo kao zločince, da ne prepoznajemo žrtve kod drugih niti zločince u našim redovima – ističe Klasić.

Politika/J.Čalija