Virtual Cafe

Stefanovski: Sve je više celofana, a manje čokolade

Vlatko Stefanovski: Sve je više celofana, a manje čokolade

Vlatko Stefanovski ponovo se vratio u Novi Sad koncertom koji je bio održan u okviru „Tamburica festa” na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Poznati virtuoz na gitari novosadskoj publici se predstavio na jedan neuobičajen način, jer su dio njegovog nastupa upotpunili tamburaši tamburaškog orkestra „Velos” s kojima je izveo nekoliko popularnih hitova.

Stefanovski ističe da je zadovoljan što se ponovo vratio u grad u kom je snimio prvi album i imao prvi samostalni koncert van Makedonije s grupom „Leb i sol”, ali i imao zanimljivo iskustvo sviranja s tamburašima.

Kako je rekao u ekskluzivnom razgovoru za Anadoliju, “Novi Sad je ispekao festivalski zanat”, jer je infrastruktura i organizacija bila na vrlo visokom nivou.

„Sve je bilo izvanredno. Dečki (iz benda, op.a.) su svirali fenomenalno i gosti („Velos”, op.a.) su nam bili odlični. Jedva čekam da vidim taj snimak na televiziji”, rekao je Stefanovski.

Svoj odnos s Novim Sadom opisuje kao „tajnu vezu”, za kog ga vežu drage uspomene, ističući prijateljstvo s nedavno preminulim „panonskim mornarom” Đorđem Balaševićem, ali i da je imao priliku da sluša uživo najčuvenijeg tamburaša s Petrovaradinske tvrđave Janiku Balaža.

Na pitanje šta je tajna njegovog dugog trajanja jer je nakon popularne grupe „Leb i sol” izgradio jednako uspešnu solo karijeru, Stefanovski navodi da se nikada nije bavio karijerom, jer je gitaru u ruke uzeo iz potpuno drugačijih motiva.

„Zanima me, naravno, da imam publiku i redovna izdanja, da produciram muziku. Ali, ja se nisam bavio karijerom u marketinškom niti PR smislu, nikada. Počeo sam da sviram gitaru ne zato da bih bio popularan, nego zato što sam u toj gitari pronašao neki svet, neki zvuk koji meni popunjava neke emocionalne rupe. Meni taj zvuk električne ili akustične gitare treba kao hrana i ja svakodnevno moram da uzimam tu hranu. Nekad u većim, nekad u manjim količinama svirajući ili slušajući muziku. A karijera i honorari su nuspojava za ono što sam, eventualno, dobro uradio”, istakao je Stefanovski.

Ocijenjuje da je današnje vrijeme, vrijeme karijere i marketinga.

„Sve je više celofana, a manje čokolade. Sve je više kartonske ambalaže a sve manje sadržaja. I danas, pre nego što snime pesmu, bendovi ili muzičari razmišljaju o video-spotu. Za mene je to gubljenje vremena i para. Ako je pesma dobra, onda je sve dobro. Ako je pesma loša, džabe ti i spot od milion dolara. Ne razumem se u moderna marketinška kretanja. Ali digitalna kultura je danas napravila da postoje danas samo marketing i PR”, kazao je Vlatko Stefanovski.

Kako navodi, za sve ove godine karijere publika ispred bine nije se promijenila i zahvalan joj je što i danas dolazi na njegove koncerte.

„U publici ne smemo tražiti problem. Možemo problem tražiti u medijima, ali i u novoj kulturi i vremenu. Mada, možda u tome treba da tražimo i prednosti i da ih iskoristimo u dobre svrhe. Ali publiku ne smeš dirati. Ona je uvek u pravu. Ako joj se ide na koncert doći će, ako joj se ne ide – neće doći. Ne možeš da se ljutiš na publiku koja nije došla. Mogu samo da budem zahvalan publici koja je došla što je omogućila da živim i dalje i da se bavim i ovim poslom i dalje”, napominje Stefanovski.

Posebno ukazuje na to da je i pored raspada Jugoslavije, nakon prestanka ratnih dejstava u bivšim jugoslovenskim republikama, nastavio da svira na tom prostoru i okviru raznih muzičkih projekata, a što se tiče gostovanja po regionu, navodi da ga je proteklih godinu i po dana u toj nameri omeo virus korona i lokdaun koji je onemogućio slobodno putovanje preko granica, ali i skupove poput koncerata.

„Tri puta smo zakazivali jednu te istu turneju koja je zbog Kovid-19 otkazana. Žao mi je što je tako. Verujem da ćemo i to uspeti da ostvarimo uskoro. Imali smo zakazane koncerte po Bosni i Hercegovini i sve je to prolongirano za neodređeno vreme. Tamo gde se može svirati – sviraćemo. Gde smo pozvani – sviraćemo”, pričao je Stefanovski.

Navodi i da je za vrijeme lokdauna naučio da kuva, šetao psa po naselju i snimio novi album „Taftalidze Shuffle” sa svojim triom, koji predstavlja, kroz muziku protkanu, retrospektivu detinjstva i rane mladosti Vlatka Setfanovskog u kraju Skoplja Taftalidže u kome je odrastao.

„Pošto je sadašnjost kakva jeste, a budućnost neizvesna, pogledao sam u retrovizor i probao da izvučem iz sebe malo sokova iz sopstvene mladosti i snimim nešto čega se sećam i nešto što me i dalje drži uzbuđenog i fasciniranog, kao što su bili rokenrol, gitare, neki autori, izvođači… Pokušavamo da produžimo dalje istim tempom”, izjavio je Stefanovski.

Navodi i da je veoma zadovoljan uspjehom toga albuma otpjevanog na makedonskom jeziku, navodeći da je krajem prošle godine njegova ploča bila najprodavanija u Hrvatskoj, što mu se nikada nije dogodilo u karijeri. Ističe i da će naredni period iskoristiti za koncertnu promociju tog albuma širom regiona, koliko okolnosti budu dozvoljavale.

Trio Vlatko Stefanovskog koji je snimio novi album sačinjavaju mladi muzičari: 24-godišnji basista Ivan Kukić i Vlatkov sin dvadesetogodišnji Jan Stefanovski, koji su svoje umijeće predstavili u subotu uveče novosadskoj publici. Vlatko ne štedi lijepe riječi za članove svog benda, posebno ističući muzički talenat, ali i njihovu mladalačku energiju.

„Došao sam u neke godine kada mi mlada energija i njihov entuzijazam mnogo treba. Na sceni ne sme biti inercije. Inercija je opasna po kreativnost. Ne smeš ponavljati iste stvari, iste fraze iz večeri u veče. Moraš baš nešto osvežiti, usporiti-ubrzati, prekinuti-nastaviti, bar nešto što nije bilo juče da bi i publika bila uzbuđena ali i da bismo mi bili uzbuđeni na sceni. Ja se s ovim dečkima više ni ne gledam. Jako smo razvili tu kognitivnu rezonancu, komunikaciju bez gledanja, na moje veliko zadovoljstvo. Oni bukvalno rasturaju”, naglasio je Vlatko Stefanovski.

Govoreći o pandemiji virusa korona, navodi da je virus stavio pod znak pitanja puno toga.

„Dovela je osnovne ljudske slobode pod veliki znak pitanja. Ti lokdauni su meni neshvatljivi, nerazumljivi i neprihvatljivi. Ja sam vakcinisan. Ne smatram da čovek treba da izbegava vakcinu. Ali te brzoplete političke odluke sa otvaranjem i zatvaranjem… Čovečanstvo i planeta su zbunjeni”, navodi popularni makedonski gitarista.

Ocijenjujući tezu da gitarska muzika polako ustupa mjesto elektronskoj i da polako umire kao instrument, Stefanovski navodi da su upravo za vreme lokdauna poznati proizvođači gitara beležili rekordnu prodaju, jer je zatvaranje motivisalo ljude da sviraju i zabave se u kućnim uslovima.

„Nažalost, moderna produkcija pop muzike je bazirana na latino ritmu koji je vrlo sličan našem čočeku. Na to se dodaju dva-tri akorda na klavijaturama, neki smešni ’saund dizajn’ zvuci, iza toga i pevačica koja je talentovana i uglavnom improvizuje u pentatonskoj skali – i to ti je nova muzika. Bitlsi su se raspali pre 50 godina, a ono što su zadali je dan-danas nenadmašivo. Hendriks je umro pre pola veka. Ono što je on zadao danas je isto nenadmašivo. Imao sam tu sreću da živim u dekadama kada se stvarala fantastična muzika koja nas je sve hipnotizirala. Danas su druga vremena. Ljudi više nemaju živaca da preslušaju jednu pesmu otpočetka do kraja. Pa čak i radio-stanice ne puste pesmu do kraja već ubacuju džinglove ili reklame. Nema tog strpljenja da slušaš Pink Flojde i ’Dark side of the Moon’ 45 minuta. Ali verujem da će uskoro da se pojavi nešto novo ne u muzičkom, već u kulturnom i umetničkom smislu. Jer ova digitalizacije je uzela maha i sad ili će da se ubrza pa da se rodi nešto što ne znamo šta je, ili će da ugine pa će se javiti nešto što još ne znamo šta je. Jer ovo ne može još dugo da opstane”, zaključio je Stefanovski.

Anadolija