Rusija izazvala skok cena pšenice
Rusija izazvala skok cena pšenice
Kako se poslednje iznenađenje na berzama odražava na srpski izvoz, koji u poslednje vreme baš i ne ide po planu trgovaca žitom
Naši prodavci uglavnom odlažu prodaju pšenice i čekaju bolju cenu. Da li će je dočekati zbog ruskih taksa, ostaje da se vidi u januaru, kaže Vukosav Saković iz udruženja „Žita Srbije”
Cene pšenice na evropskom berzanskom tržištu za nedelju dana porasle su za oko deset evra po toni i dosegle najviši nivo u proteklom mesecu dana.
Razlog bi moglo da bude to što je Rusija uvela kvote na izvoz žitarica, ali i najavila izvozni porez kako bi zaustavila rast cena osnovnih namirnica. Na ovaj problem nedavno je upozorio ruski predsednik Vladimir Putin.
– Okidač za ovakvo stanje na berzama jeste rast cena izvoznih taksa koje je najavila Rusija. Izvršen je pritisak na mlinare i prerađivače hrane jer su na ruskom tržištu cene hleba i brašna, ali i biljnih ulja, šećera i drugih proizvoda, naglo porasle zbog izuzetno visokog izvoza. Prihodi ruskih potrošača dramatično su pali tokom pandemije – piše nemački specijalizovani portal „Agrarhojt”.
Analitičari predviđaju da će se kupci žita, kada Rusija od februara uvede izvozni porez, čime pokušava da obuzda inflaciju, verovatno okrenuti drugim izvoznicima, poput Kanade, Australije, Amerike.
Pored toga, navodi se i da su nedavno smanjena predviđanja za novu žetvu ozime pšenice u Rusiji 2021. godine. Prema trenutnim procenama, iz ovogodišnjeg roda mogli bi da izvezu do 40 miliona tona pšenice.
Kako se novo usijanje na berzama odražava na srpski izvoz pšenice, koji u poslednje vreme baš i ne ide po planu trgovaca žitom?
Vukosav Saković iz udruženja „Žita Srbije” nedavno je rekao za naš list da se kukuruz mnogo bolje izvozio od pšenice, jer je cena duže vreme bila viša nego na drugim tržištima, pa tako i nekonkurentna.
U međuvremenu, zbog smirivanja cena jedan kraći period, stanje se malo popravilo i bilo je više zainteresovanih za izvoz žita u Italiju. Međutim, prema poslednjem izveštaju Produktne berze Novi Sad, prošlu nedelju obeležilo je odsustvo trgovanja hlebnim zrnom.
– Pšenicom se nije trgovalo zbog slabe ponude. Nije bilo zaključenja ugovora po aktuelnoj ceni. Na uzlazni trend kretanja cene pšenice u svetu uticala je dobra izvozna tražnja, smanjenje prognoza završnih zaliha u svetu, kao i uvođenje takse na izvoz ruske pšenice Rusije – navode u Novosadskoj berzi.
Saković kaže da se trgovalo pšenicom van berza, i to po ceni od 20 do 21 dinar po kilogramu, u zavisnosti od kvaliteta i mesta prodaje.
– Naši prodavci uglavnom odlažu prodaju i čekaju bolje cenu. Da li će je dočekati zbog ruskih taksa, ostaje da se vidi u januaru – kaže Saković.
Rusija je uvela izvozne takse od 25 evra po toni. On očekuje da će zbog toga pšenica pojeftiniti na njihovom tržištu, dok analitičari smatraju da će na međunarodnom tržištu, posebno u crnomorskom regionu, doći do blagog poskupljenja.
Moguće je i od osam do 12 evra po toni. U tom slučaju naše, domaće žito bi bilo skuplje za dinar do dinar i po kilogramu.
Zbog ovakve situacije će porasti ruske zalihe žita, a najveću finansijsku korist će imati drugi najveći izvoznici.
Podsetimo, proizvođačke cene žitarica u Srbiji u oktobru ove godine bile su za 21, 1 odsto više nego u istom mesecu 2019. Iako su analitičari predviđali konačnu stagnaciju cena na svetskom tržištu, novi izveštaji sa svetskih berzi ukazuju da neizvesnosti na tržištu hrane usled pandemije i dalje rastu.
Politika/I. Albunović