Priština i islamski svet

Priština i islamski svet
Kosovo je proizvod Amerike, ono je bilo pozvano da otvori ambasadu u Jerusalimu i to su uradili poslušno jer drugi izlaz nisu ni imali, kaže Vladislav Jovanović
Odluka Izraela da prizna „Kosovo” doneta je pod američkim pritiskom, izjavio je izraelski ambasador u Srbiji Jahel Vilan i naglasio da je takva odluka doneta definitivno protiv izraelskih interesa u Srbiji i protiv njegovih ličnih interesa. Ipak, Vilan je naglasio da Izrael nema razloga da povuče priznanje ove kvazidržave budući da je Kosovo odavno najavilo otvaranje ambasade u Jerusalimu, na šta su se obavezali dokumentom koji su u septembru potpisali u Vašingtonu.

Munjevita najava otvaranja ambadasade u Jerusalimu iznenadila je čak i same Izraelce, navodi u razgovoru za „Politiku” iskusni diplomata Vladislav Jovanović. Ova odluka će, kako naglašava, sasvim sigurno prouzrokovati zamrzavanje odnosa pojedinih islamskih zemalja s takozvanim Kosovom.

Ambasador Palestine u Srbiji Muhamed Nabhan potvrdio je pre nekoliko dana da je ta zemlja pokrenula inicijativu u Organizaciji islamske saradnje (OIS) da se zamrzne članstvo tzv. Kosova zbog otvaranja predstavništva u Jerusalimu. Mnoge od ovih država najverovatnije ne bi zvanično povukle odluke o priznavanju, ali veliki broj njih sasvim izvesno ne bi više pružao podršku „Kosovu” u nastojanjima da se učlani u međunarodne organizacije. Ukoliko bi članice OIS-a prihvatile palestinski zahtev, Priština bi se suočila s velikim gubitkom podrške jer je tzv. kosovsku nezavisnost priznalo 30 od 57 zemalja koje su u ovoj organizaciji.

Vladislav Jovanović podseća za „Politiku” da je prištinska vlast pristala da otvori ambasadu u Jerusalimu jer su to zahtevali Amerikanci, što je njima najvažnije. Trampova Amerika, objašnjava Jovanović, vodila je izrazito proizraelsku politiku, i to na način koji je bio veoma očigledan. Nisu to nimalo skrivali već su forsirali bliskoistočni proces na način koji Izraelu pogoduje. „Kosovo je proizvod Amerike, ono je bilo pozvano da to uradi i to su uradili poslušno jer drugi izlaz nisu ni imali. Njihova jedina politika je da slede američke naloge”, kaže Jovanović.

Podseća da je Turska veoma pogođena ponašanjem tzv. Kosova i to nije prvi put. Ipak, Jovanović ne veruje da će Ankara da odustane od dalje podrške tzv. Kosovu jer je ta podrška proizvod njihove vekovne saradnje i spajanja kroz istoriju Otomanske carevine. Neke druge zemlje, dodaje naš sagovornik, mogle bi da izvuku racionalne zaključke i povuku priznanje.

Velika je šteta, kako kaže, što su nam ruke vezane zbog moratorijuma na diplomatsku aktivnost na koji smo se obavezali u Vašingtonu, pa ne možemo da budemo aktivni kako bismo, zajedno s Palestincima, povećali broj muslimanskih zemalja koje će povući priznanje ili će zamrznuti odnose s Prištinom. „Ne verujem da će ove najave doneti veće rezultate, ali sigurno će neke islamske zemlje zamrznuti odnose s Prištinom barem na neko vreme. Svakako bismo imali više uspeha da smo imali odrešene ruke da nastavimo tamo gde smo stali pre godinu i po dana. To bi bio zlatan trenutak za našu diplomatsku aktivnost”, kazao je Jovanović.

Organizacija islamske saradnje nije preterano važna prištinskoj vlasti, mišljenje je politikologa Jelene Vukoičić. Kada je u pitanju status „Kosova” i njihova politika, oni su mnogo više oslonjeni na Vašington nego na Brisel i Berlin. Arapske države, kako dodaje, nemaju neku posebnu ulogu u regionu. Amerika, smatra naša sagovornica, preko kosovskih Albanaca ostvaruje neke svoje interese u želji da dominira Balkanom. „Za razliku od Bošnjaka, islam ima manji značaj za kosovske Albance. Oni su pitanje religije prevazišli kada je su rešavali nacionalno zaokruživanje. U Albaniji imamo tri različite vere, tako da su Albanci mnogo manje oslonjeni na islamski svet”, pojasnila je Vukoičićeva za „Politiku”.

S druge strane, kako navodi, Albanci su svesni da će značajan broj islamskih država zahladneti odnose s njima, pa sigurno ne bi otvorili predstavništvo u Jerusalimu da Amerikanci to nisu izričito zahtevali. Ipak, ona podseća da je i Albancima sada jasno da ne mogu da uđu u Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije jer američka snaga nije tolika. Zbog toga svaki čas stižu pretnje, a jedna od njih je stvaranje „velike Albanije”. Ta pretnja je, kako dodaje, odraz njihove frustracije.

Direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović siguran je da će ambasada u Jerusalimu otvoriti novu dimenziju teškoća za prištinsku vlast. Administracija Donalda Trampa, kako kaže Karanović, učinila je medveđu uslugu Prištini pa se iz tih neprilika teško mogu izvući. S druge strane, Izraelu je važno da bilo koji entitet otvori ambasadu u Jerusalimu. „To osetljivo pitanje je naišlo na osudu Evropske unije, Organizacije islamske konferencije i drugih zemalja, pa ova odluka neće pomoći Prištini na putu ka toliko željenom međunarodnom priznanju”, ocenjuje Karanović za „Politiku”.

On navodi da će vlada Albina Kurtija pokušati da se izvuče iz ove situacije. Učiniće sve od sebe da ova vest prođe ispod radara, tačnije da, u medijskom pogledu, ne bude toliko bitna. „Sada vidimo koliko je taj potez naneo štetu privremenim prištinskim institucijama. Izrael neguje odnose sa Srbijom, ali bitno im je da se neka strana zastava u diplomatskom delu Jerusalima zavijori pa makar to bila i zastava nepostojeće države Kosovo”, kaže Karanović.

Karanović: Egipat primer gubitka entuzijazma prema Kosovu
Ognjen Karanović podseća da su izraelsko-srpski odnosi u stalnom napredovanju i da ih treba i dalje negovati, a da će islamski svet sada biti veoma suzdržan prema prištinskoj vlasti. Karanović dodaje da su Turska i Azerbejdžan nekada veoma žustro lobirali da privremene prištinske institucije dobiju stolicu u Unesku, a nekoliko godina kasnije ta podrška Turske je izostala. „To je još jedna naša diplomatska pobeda, a potpisivanje sporazuma u Vašingtonu je zacementirao stav islamskih zemalja kada je u pitanju nezavisnost Kosova”, dodaje naš sagovornik. Podseća i da je većina zemalja islamske konferencije član Pokreta nesvrstanih, a da Srbija, kao naslednica Jugoslavije, ima svoju ulogu u tome. Krajem godine će Beograd biti domaćin nesvrstanih, kako kaže, a tada bismo mogli da dodatno ispipamo stav islamskih zemalja.

U poslednjih nekoliko godina 18 zemalja je povuklo priznanje Kosova, a mnogi koji ih formalno priznaju ne glasaju za njih prilikom pokušaja ulaska u međunarodne institucije. Naš sagovornik navodi primer Egipta koji je nakon „arapskog proleća” priznao takozvanu nezavisnost Kosova, ali nakon rušenja Muslimanske braće nova vlada Egipta je izgubila svaki entuzijazam prema „Kosovu” pa se toga drže i danas.

Politika/J. Popadić