Od nade do strepnje posle posete Šolca

Od nade do strepnje posle posete Šolca, Zečević za RTS o manevarskom prostoru Srbije
Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije rekao je za RTS da smo deo Evropske unije u ekonomskom smislu, i da to ni EU ne treba da zaboravi. Ako se kriza bude zaoštravala, moraćemo polako, postepeno da usklađujemo spoljnu politiku sa politikom EU, smatra Zečević.

Nemački kancelar Olaf Šolc je od Srbije zatražio da se priključi sankcijama EU koje su uvedene Rusiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na zajedničkoj konferenciji za medije rekao da je Šolc doneo nadu na Zapadni Balkan, kada je reč o evrointegracijama, ali i istakao da je danas prvi put čuo da je uslov za to međusobno priznanje Beograda i Prištine.

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da mu je konferencija za štampu bila zanimljiva, iako je reč o kratkoj poseti, mnogo je tema otvoreno i mnogo je dilema koje se otvaraju pred nama u narednom periodu.

“Pre svega, moj utisak je da ako gledamo stvari sa pozitivne strane, treba videti da je predsednik Srbije rekao da očekujemo ove godine 7,5 milijardi trgovinske razmene sa Nemačkom, što je 25 odsto povećanje u odnosu na prošlu godinu”, kaže Zečević.

Navodi da je predsednik PKS rekao da oko 650.000 ljudi radi u Srbiji kao dobavljač ili kao partner sa nemačkim firmama.

Hoću da kažem da smo deo Evropske unije u ekonomskom smislu i to ne treba ni EU da zaboravi, kaže Zečević.

Pre priznanja Kosova i pre kraja puta, Šolc je rekao da treba malim koracima da napredujemo, na tome je insistirao, napominje Zečević.

Kako kaže, reč je o sporazumu o nestalim licima, o energetici, o tablicama. Treba da učinimo male korake u normalizaciji odnosa sa Albancima na KiM, kaže Zečević.

O deblokadi dijaloga
Govoreći o tome da li su se čule poruke koje bi odblokirale dijalog, Zečević kaže da misli da su se čule.

“Ako bi mi sada rekli da je uslov za nastavak evrointegracija priznanje nezavisnosti Kosova, onda se postavljaju dileme – nezavisno Kosove ne priznaje pola članica UN, dve članice Saveta bezbednosti, pet članica EU, ne priznaje Srbija, kao što ni Ukrajina ne priznaje nezavisnost Krima i Donbasa”, istakao je on.

“Treba da se fokusiramo na male korake u normalizaciji odnosa. Kakvo će biti krajnje rešenje za kosovski problem, po meni kada neko govori o tome da je krajnje rešenje nezavisnost Kosova, to znači da će se Kosovo ujediniti sa Albanijom, nezavisno Kosovo neće postojati”, rekao je Zečević.

Prema njegovim rečima, cilj albanskog naroda je da se ujedini.

O sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa
Zečević je rekao da je sveobuhvatna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine kompromisni termin – Nemci misle da je kraj procesa priznanje nezavisnosti Kosova, Srbija misli bukvalno to šta piše – sveobuhvatna normalizacija.

Od početka, smatra, svako ima svoje ideje u glavi šta bi na kraju trebalo da bude.

Taj kraj tog procesa je vrlo daleko s obzirom na sve nedoumice koje postoje u međunarodnoj zajednici, u EU, otpor Srbije prema svemu tome. Treba da se usredsredimo na male korake, kaže Zečević.

Manevarski prostor Srbije
Kako traje rat u Ukrajini sve je manji manevarski prostor Srbije, smatra Zečević.

“Neko kaže tu je naša pozicija neutralnosti, ali ta naša pozicija neutralnosti dovodi do toga da mi stalno budemo u poziciji monete za potkusurivanje Rusije i zapada u kontekstu njihovih geostrateških sukoba”, rekao je Zečević.

Zečević kaže da su mnogi izgubili poslove i odrekli se ogromnog profita u Rusiji – i nemačke i francuske firme.

Očekivano je, dodaje, od nemačkog kancelara da nam kaže – s obzirom na to da hoćete da budete član EU, da ste potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, normalno je da nas sledite, da sledite spoljnu politiku EU i uvedete sankciji Rusiji.

Za nas je pitanje sada kojim tempom, kada, da li možemo da se nadamo eventualno nekom pozitivnom preokretu, što bi izbeglo tu situaciju, naveo je Zečević.

“Ako se ovo bude nastavilo i dalje, i ako se bude zaoštravala kriza, moraćemo polako da usklađujemo, kao što smo u svim oblastima usklađivali spoljnu politiku sa politikom EU. Verovatno ćemo i u ovoj oblasti morati delimično postepeno da usklađujemo spoljnu politiku sa politikom EU”, podvukao je Zečević.

Nije se govorilo o unitarizaciji BiH
Govoreći o temi Bosne i Hercegovine, Zečević kaže da se nije govorilo o unitarizaciji te zemlje.

“Srbija nikada nije vodila politiku otcepljenja delova teritorije, uvek je imala ideju da se zalaže za teritorijalni integritet BiH – uz poštovanje prava RS, predviđenih Dejtonskim sporazumom, nismo bili aktivni učesnik u cepanju BiH i u politici prekrajanja granica u BiH”, istakao je Zečević.

“Nije nam u interesu novi rat niti islamizacija BiH, niti iseljavanje srpskog stanovništva iz BiH”, zaključio je Zečević.

RTS