Kristijan Šmit: Intervju za list Politika
Kristijan Šmit: Intervju za list Politika
Siguran sam da će se Srbi vratiti u institucije BiH
Nijedan zakon na svetu ne krivi niti može kriviti narod, samo pojedince. I zato bih predložio da svi zajedno sednemo i razmislimo šta je naš zadatak, kako da povedemo mlađe generacije putem pomirenja
Ja insistiram da se svi vrate u institucije, ali to nije moja obaveza. Povratak je obaveza onih koji su izabrani da rade u korist naroda. Bojkot je znak političke slabosti, a ne znak političkog doprinosa, kaže u razgovoru za „Politiku” Kristijan Šmit, novi visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, komentarišući odluku Banjaluke da njeni politički predstavnici ne učestvuju u radu institucija BiH dok se ne povuče odluka Valentina Incka kojom je nametnuo izmene Krivičnog zakona kojima je kao krivično delo uvedeno negiranje genocida i ratnih zločina.
Kako planirate da rešite ovo pitanje?
Ja sam siguran da će se oni priključiti, odnosno vratiti u institucije i tamo izraziti svoj politički stav. Ukoliko to ne urade, koga će imati za političke taoce? Ljude – mlade i stare, sve one koji očekuju poboljšanje okolnosti u kojima žive. Mislim da postoje neke mogućnosti da sarađujemo, ne kroz javna izjašnjavanja, već radeći na pitanjima koja treba rešavati.
Vaš prethodnik je praktično izazvao krizu nametanjem ovog zakona. Da li bi on mogao biti povučen jer nije bio korak ka pomirenju naroda u BiH?
Mislim niko od nas ne želi da genocid ili ratni zločini budu hvaljeni. Svi treba da poznajemo prošlost da bismo radili za bolju budućnost. Nijedan zakon na svetu ne krivi niti može kriviti narod, samo pojedince. I zato bih predložio da svi zajedno sednemo i razmislimo šta je naš zadatak, kako da povedemo mlađe generacije putem pomirenja. Tako da prošlost ostane u prošlosti, a ne u budućnosti.
Republika Srpska vas ne prihvata kao visokog predstavnika jer, kako kažu, vi za njih ne postojite, pošto nemate mandat Ujedinjenih nacija. Na čemu bazirate uverenje u uspeh ako Banjaluka ostane pri ovim stavovima?
Ne mogu da izbegnem da neko ima čudno tumačenje. Ali sam, naravno, veoma samouveren, odnosno siguran da ću imati uspešan mandat. Upravo sam imao razgovore u Beogradu i video sam da ovde postoji spremnost za rad i saradnju s međunarodnom zajednicom. Mene je međunarodna zajednica imenovala i delovaću u okviru svojih nadležnosti.
Kako gledate na rastuću ekonomsku saradnju između Srbije i Republike Srpske? Zašto to u Sarajevu shvataju kao pretnju?
Predložio bih da Bosna i Hercegovina u celini ima blisku ekonomsku saradnju sa svojim susedima. Ali i da Srbija i Bosna i Hercegovina, kao i drugi delovi balkanske šestorke, ekonomski sarađuju. Moja ideja je da inicijativa „Otvoreni Balkan” može na neki način da bude integrisana u ekonomsku saradnju koja postoji u okviru zapadnobalkanske šestorke na njihovom putu ka otvorenoj Evropi. Bosna i Hercegovina neće biti isključena…
Kompletan intervju na sajtu POLITIKA
