Izborni zakon BiH-jednačina sa tri puta više nepoznatih
Izmene izbornog zakona u BiH, jednačina sa tri puta više nepoznatih
Može li se do kraja godine u BiH promeniti izborni zakon? Odgovor na to pitanje traže predstavnici tri konstitutivna naroda, uz izaslanike EU i SAD koji su poslednjih dana bili u Sarajevu. Analitičari ocenjuju da sve zavisi, pre svega, od dogovora Bošnjaka i Hrvata.
Kako da se ne ponovi “slučaj Komšić”, kojeg mnogi hrvatski političari unutar BiH, ali i van nje, smatraju nelegitimnim predstavnikom Hrvata, jer je izabran većinom bošnjačkim glasovima? Kako da tzv. “ostalima”, koji ne pripadaju konstitutivnim narodima, bude omogućena kandidatura za Predsedništvo i Dom naroda? Koliko je teško doći do rešenja ta dva problema, svedoči činjenica da se traži unutar BiH, regiona, a i šire.
“Išao je Dodik dva puta u Zagreb, Čović je išao u Beograd, imate Bakir se najavio kod Vučića, pa otkazao, jer ga je kao odgovorio od toga Komšić koji je naravno zainteresovan da se održi status kvo, jer ako se promeni onda više nema šanse da dođe za člana Predsedništva. SAD su odredile Palmera, Evropa Ajhorst – dakle, imate i stranih i regionalnih susreta više nego obično i situaciju bismo mogli nazvati napetom, ali ja mislim napetom pred neko rešenje kad je reč o federaciji BiH, Bošnjacima i Hrvatima”, smatra Nenad Kecmanović, profesor političkih nauka.
Žarko Puhovski, analitičar iz Zagreba, navodi da se ne radi o sadržaju, već o političkoj odluci dva, odnosno tri vođstva nacionalnih sredina u BiH, da se dogovore o tome kako će funkcionisati BiH.
“Ne samo da bi Hrvati glasali, nego da bi se u drugom krugu računali samo glasovi onih koji nisu bili za većinskog kandidata. To je u osnovi ideja, tako da bi se, na manjinskoj strani, to bi se hrvatskom omogućilo da imaju svog predstavnika ili predstavnicu”, ističe Puhovski.
Dogovor o tome se, pre svega, očekuje u Federaciji BiH – između Hrvata i Bošnjaka. To im je prepustio i srpski član Predsedništva uz poruku da je RS spremna da podrži svaki njihov dogovor u vezi sa izbornim zakonom.
“Ne vidim da postoji volja da se postigne dogovor, srpska strana se izuzela, oni se sad ponašaju s Dodikom na čelu kao da se to njih ne tiče. A na momente Dodik nastupa kao predstavnik hrvatske strane da ojača svoju poziciju. A bošnjačka strana tvrdokorno odbija bilo kakvu intervenciju. Načelo – jedan čovek, jedan glas koji doista jeste izvorno demokratsko načelo, ali to naprosto, kada se radi o zajednici koja je utemeljena na etničkim identitetima, ne može da bude dovoljna”, dodaje Puhovski.
Prema Kecmanovićevim rečima, srpskoj strani odgovara uspeh Hrvata.
“Dodik je rekao ovako kao što ste vi pomenuli da je to njihova stvar, da će prihvatiti sve što se dogovore, jer neće da upadne u zamku da je navijao ili učestvovao u promenama Dejtonskog sporazuma i zbog toga je ta izjava tako uzdržana. Dogovorite se ono što vama odgovara”, kaže Kecmanović.
Iako retko ko veruje da je moguće, OEBS očekuje od lidera u BiH da izmene izbornog zakona usvoje do kraja godine, pred predsedničke i parlamentarne izbore koji su zakazani za oktobar 2022. To i ustavne promene preduslov su i za otvaranje pregovaračkog procesa sa EU.
RTS
