Godišnjica aprilskog bombardovanja 1941.
Godišnjica aprilskog bombardovanja 1941. – dan tuge i ponosa
Nije bilo rata koji nije minuo i beogradskim atarom, a sećanje na stradale još živi i živeće među njegovim žiteljima
Krajem marta 1941. godine upravnica Dunavskog obdaništa, koje i danas stoluje na uglu Dušanove i Ulice Tadeuša Košćuška, organizovala je za mališane desetodnevni boravak na Kosmaju. A onda je komšinici, gospođi Bosiljki Janković, u poverenju rekla da bi na taj izlet, uz sinove Petra i Ljubišu, trebalo da pošalje i ćerke Veru i Milicu, već uveliko školarce. Da li je nešto znala ili samo slutila, nevažno je, ali deca su se vratila u Beograd živa i zdrava tek na jesen i tako izbegla da 6. aprila skončaju pod ruševinama porodične kuće u Jevrejskoj ulici, na Dorćolu.
Da se sprema neko zlo, moglo se naslutiti i po tome što je najvrednije iz fundusa Narodne biblioteke nekoliko dana ranije poslato ka Podgorici zapakovano u devet velikih sanduka s nadom da će se domoći Londona, čime je donekle umanjena tragedija izazvana vandalskim činom bombardovanja tog posvećenog mesta… iako na Varoš kapiji nije bilo ni fortifikacija niti vojnih objekata (izraz „kolateralna šteta” ušao je u upotrebu tek 1999, zna se i zašto, ne ponovilo se nikad i nikom).
Beograđani koji u toku četiri naleta nemačkih „štuka” nisu bili te sreće, sahranjivani su u zasebnoj parceli Novog groblja, a nakon uređenja celog kompleksa na pločama su ispisana imena 646 prepoznatih, uz neke dostupne podatke o mestu pogibije za 909 neidentifikovanih muškaraca, 393 žene i 59 mališana, mada ih je verovatno bilo više jer su neke žrtve pokopane na mestu pogibije, kao što je bilo sa stradalima u skloništu u porti Vaznesenjske crkve.
U toku četiri dana bombardovanja 6, 7, 11. i 12. aprila, sravnjeno je sa zemljom oko hiljadu objekata, a teže oštećeno bar još desetak hiljada, među kojima je bio i Stari dvor, a taj rezultat nije nadmašen ni u toku „Krvavog Vaskrsa” 1944, kada su britanski bombarderi ponovo sravnili Beograd i proredili stanovništvo uspevši da jednom precizno naciljanom bombom donekle zaruše i prepuno Porodilište kraljice Marije u Krunskoj ulici.
Za prva dva dana aprilskog bombardovanja Jugoslovensko kraljevsko vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana uspeli su da obore između 90 i 100 neprijateljskih aviona, ali je naša avijacija istovremeno izgubila 24 borbene letelice u vazduhu i još 40 na zemlji.
Beograd je uoči rata brojao oko 280.000 stanovnika, da bi oslobođenje nakon samo tri i po godine dočekao sa 100.000 duša manje. Bar polovina od tog broja otpada na žrtve bombardovanja i potonjeg nemačkog osvetničkog pira, dok su ostali izbegli u jedinice Jugoslovenske vojske u otadžbini ili u odrede Narodnooslobodilačke vojske, odakle se mnogi nisu vratili. Slava im i hvala. I nek im je laka zemlja.
Dobro je što te žrtve već osam decenija čuvamo u zajedničkom sećanju i što 6. april nije proglašen za državni praznik, već je do danas ostao dan tuge i ponosa.
Politika/M.Lazić
