EU: Ograničenja za kineske investicije

EU priprema ograničenja za kineske investicije
Peking će morati više da vodi računa kada je reč o subvencijama jer se pokazalo da je Brisel sve manje spreman da toleriše nejednak pristup tržištu
Evropska unija pokušava da zaštiti svoje firme od nelojalne konkurencije iz drugih zemalja, pre svega Kine, njenog najvećeg spoljnotrgovinskog partnera. Svaku kompaniju, koja dobija pomoć svoje države, kazniće ili će isključiti sa tendera da bi obezbedila poštene uslove za dobijanje poslova na svojoj teritoriji. Kineske firme moći će i dalje da posluju u zemljama EU, ali ovo je način da se ograniči opseg subvencija i garancija koje dolaze od kineskih vlasti.

Evropska komisija (EK) je pripremila predlog uredbe o sprečavanju negativnih efekata stranih državnih subvencija na tržište EU koji predviđa da pre velikog preuzimanja, strane firme ubuduće moraju da obelodane da li su poslednjih godina primile državne subvencije veće od 50 miliona evra. To bi se onda odnosilo na sva preuzimanja kompanija sa prometom od 500 miliona evra ili više.

Prilikom prijave za tendere trebalo bi, pak, ubuduće objaviti državne subvencije s ugovorom obima od 250 miliona evra ili više. Uz to, nadzorni organi EK za konkurenciju žele da budu u mogućnosti da istraže preuzimanja i dodelu ugovora ispod graničnih vrednosti. Naravno, nigde se ne navodi da se ovo odnosi na kineske kompanije, ali svi znaju na koga se misli.

Dr Katarina Zakić, naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu kaže da EK u dogovoru sa zemljama članicama EU ima svakako pravo da vodi svoju ekonomsku, u ovom slučaju investicionu politiku, onako kako misli da najviše odgovara njenim interesima.

– No, interesi različitih zemalja članica EU nisu uvek isti, i već na osnovu prvih reakcija može se videti da ne postoji ujedinjenost ni oko ove uredbe. Stoga je i pitanje kada će i kako biti ratifikovan sveobuhvatni sporazum o investicijama, kao i da li će ovaj najnoviji predlog proći. Sa druge strane, od kada je uveden mehanizam za skeniranje inostranih investicija u EU, Kina je znatno smanjila svoja ulaganja u EU – objašnjava Zakićeva.

Već tri godine zaredom, počev od 2018, Kina smanjuje obim svojih investicija u EU, a protekle 2020. došlo je do još znatnijeg smanjenja. Prema njenim rečima, pad se dogodio i zbog situacije sa pandemijom, ali to nije jedini i najvažniji razlog. Podaci pokazuju da je Kina u prva tri kvartala 2020. uložila u EU oko 2,8 milijardi dolara, dok je EU u toku istog perioda investirala u Kinu oko 5,5 milijardi dolara.

– Prema ovim podacima vidimo da Kina u ovom trenutku ne vidi tržište EU kao prijateljsko, i stoga i smanjuje obim investicija, a višak slobodnih sredstava plasira u zemlje sa kojima ima bolju saradnju, posebno u države članice inicijative Pojas i put. S obzirom na to da je Kina 2020. prestigla SAD u trgovini sa EU, i da je ona bila u toj godini najveći trgovinski partner EU, te da iza njih stoje decenije uspešne ekonomske saradnje, poželjno je da se ekonomske nesuglasice reše putem pregovora, koji će rezultirati sporazumom koji je prihvatljiv za obe strane – smatra naša sagovornica.

Strahinja Subotić, programski menadžer Centra za evropske politike, navodi da ovim predlogom uredbe ukoliko prođe, EU stiče novi alat pomoću koga može na jedinstveniji, snažniji i brži način da reaguje ukoliko proceni da postoje određeni problemi, to jest nelojalna konkurencija kada je o stranim preduzećima reč. Ovo se prvenstveno odnosi na kineske firme, koje dobijaju državne subvencije, ali i na kompanije drugih zemalja.

– To je njihov način da pokušaju da ojačaju trenutna pravila konkurencije u EU i da zagarantuju fer takmičenja, ne smo zato što je Kina sve prisutnija u Evropi, nego i zato što Kina kaže EU da na sličan način pristupi njenom tržištu. Sa jedne strane ne postoji reciprocitet, a sa druge oni procenjuju da to šteti jedinstvenom tržištu EU. U tom smislu EK bi imala moć da ubuduće samostalno istraži finansijsko učešće tih aktera koji nisu iz EU. Moći će da ih upozori i kazni, da spreči spajanje firmi ili ostvarivanje projekata. Na ovaj način komisija nastoji da ojača stratešku autonomiju evropskog tržišta. Njihov moto je da EU treba da postane manje naivna kada je o Kina reč – smatra Subotić.

On naglašava da je Kina najveći trgovinski partner EU i sve oči su uprte u nju, ali joj se neće gledati kroz prste. Prema njegovim rečima Kina će moći da nastavi da posluje u EU, ali sada se ojačava jedinstveno tržište tako što Evropska komisija može u bilo kojoj od država članica da vrši monitoring, da nadgleda, kažnjava i sprečava projekte, ukoliko proceni da postoji više štete nego koristi.

– Ovaj predlog se pojavljuje godinu posle proglašenja pandemije. Stalno se citira pandemija kao trenutak koji je otreznio Evropu, ubrzao proces reforme Evropske unije uključujući i ovu odluku da se ojača njena autonomija kada je reč o lancima snabdevanja ili javnim nabavkama. U tom smislu pandemija jeste prekretnica bilo u ekonomskom ili geopolitičkom pogledu. Kina će morati više da vodi računa kada su u pitanju subvencije jer se pokazalo da je EU sve manje spremna da toleriše nejednak pristup tržištu. Kina je za EU ne samo partner ekonomski već i takmac, a i sistemski rival. EU ne može bez Kine. Oni zavise od Kine kada je reč o 137 proizvoda. Njima nije cilj da ovom uredbom isključe Kinu iz evropskog tržišta. Ovo je način da se osnaže i domaće firme i pravila konkurencije, a Kina će morati da se prilagođava novim pravilima – navodi Subotić.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS ukazuje da je pozadina ekonomskih odnosa dve svetske sile, sveobuhvatni sporazum između Narodne Republike Kine i Evropske unije u vezi sa investicijama i trgovinom dogovoren nakon sedam godina pregovaranja, ali njegovu ratifikaciju u Evropskom parlamentu potencijalno odlaže politički sukob na relaciji Peking–Brisel. Što je posledica navodne ugroženosti ljudskih prava u kineskoj zapadnoj provinciji Sinđan.

Međutim, vodeći zvaničnici zemalja članica EU, među kojima i nemačka kancelara Angela Merkel, naglasili su značaj sporazuma, koji treba da obezbedi ravnopravne ekonomske odnose u dugom periodu, prvenstveno u oblasti investicione aktivnosti i trgovine. Aktuelni politički sukob može se posmatrati kao deo kontinuiranih tenzija između vodećih privreda sveta, što je bio i glavni rizik po globalni privredni rast pre pandemije kovida 19.

– Poznato je da Kina intenzivira svoju ekonomsku aktivnost, posebno u Evropi i Africi, kroz brojne inicijative, među kojima je najprepoznatljivija „Jedan pojas – jedan put”. Treba podsetiti da je Kina inicirala poseban vid ekonomske saradnje sa zemljama Centralne i Istočne Evrope, među kojima su i mnoge članice EU. Platforma za saradnju poznata i kao „Kina plus 17”, podrazumeva kreditne linije za izgradnju infrastrukture u Evropi, koju analitičari dovode u vezu sa pomenutom inicijativom „Jedan pojas – jedan put”. Interesantno je da su i zemlje kao što su Grčka i Italija iskazale interesovanje za ovaj vid kreditiranja, što među pojedinim krugovima u Briselu izaziva strepnju u pogledu jačanja kineskog političkog uticaja u EU kroz veću zavisnost od kineskih kredita i investicija, kaže Stanić.

Iz ekonomskog ugla gledano, kritičari ratifikacije sporazuma u Evropskom parlamentu napominju „nefer” konkurenciju kineskih kompanija na evropskom tržištu, jer ih navodno karakteriše znatan nivo državnih podsticaja, a takođe ukazuju na ekološku osetljivost kineskih investicija.

– Generalno posmatrano, od potencijalnog usložnjavanja ekonomskih odnosa između EU i Kine, poteškoće bi mogla imati i privreda Srbije, koja svoj ekonomski rast bazira u znatnoj meri na spoljnoj trgovini i privlačenju stranih direktnih investicija, prvenstveno iz EU, ali i iz vanevropskih zemalja, uključujući i Kinu – navodi Stanić.