Dugotrajne posledice Kovid infekcije

Koji su najčešći dugotrajni kovid simptomi – kako da ih prepoznaju pacijenti, a kako lekari
Poznato je da je veliki broj ljudi sa kovidom 19 otpušten iz bolnica bez procene stepena njihovog oporavka. Dosadašnje iskustvo, međutim, ukazuje na to da se kod značajnog broja pacijenata održavaju dugotrajne tegobe, dugotrajni simptomi nakon preležanog kovida 19, po nekim podacima između 30 i 50 odsto. Danas je sve veći broj istraživanja koja prospektivno prate stanje pacijenata nakon preležane kovid 19 infekcije, s obzirom na sve više podataka o dugoročnim posledicama u pojedinih osoba.

Upravo to značajno opterećenje tegobama, često brojnim simptomima nakon preležanog kovida 19, neretko praćenim i poremećajima plućne funkcije, nalaza u krvi i patološkim plućnim promenama na radiografijama ili/ skeneru grudnog koša, nazvano je “dugotrajni kovid” (engl. Long Covid).

Sistematsko praćenje pacijenata, naročito posle otpuštanja iz kovid bolnice, omogućava da se sagleda kako ide oporavak i u kojoj meri, kod koga se sve promene povlače tokom prvih par meseci, kod koga zaostaju promene, a kod koga se čak pogoršava nalaz.

Cela ta dinamika zdravstvenog stanja posle preležane kovid 19 infekcije, sa svim različitim dugotrajnim fizičkim i psihološkim simptomima tokom perioda daljeg oporavka, kao i promene rezultata krvi do normalizacije poremećenih nalaza u krvi (tzv. serumskih biomarkera) i rendgenskog nalaza na plućima, morala bi kod svih da se prati pažljivo iz dva presudna razloga: da bi se pravovremeno prepoznala potreba za rehabilitacijom kao načinom smanjenja trajnih posledica i/ili neophodnost daljih pretraga u cilju utvrđivanja novonastalih, ponekad opasnih po život, komplikacija.

Treba naglasiti da se najveći broj pacijenata lepo oporavi, a komplikacije se dešavaju u manjem procentu slučajeva, iako nema još uvek preciznih pouzdanih podataka. Dugotrajni značaj svih ovih efekata još uvek nije razjašnjen.

Predložene su okvirne definicije za bolest i dugotrajni kovid 19 u različitim vremenskim periodima su:

• akutni kovid 19: simptomi i znaci kovida 19 tokom prve četiri nedelje,
• održavanje simptomatskog kovida 19: simptomi i znaci kovida 19 od četiri do 12 nedelja,
• post-kovid 19 sindrom: simptomi i znaci koji se razvijaju tokom i nakon infekcije kovida, nastavljaju se tokom više od 12 nedelja i ne mogu se objasniti nekom drugom dijagnozom.

Pored kliničke definicije slučajeva, termin dugotrajni kovid se obično koristi da bi se opisali simptomi i znaci koji se održavaju nadalje ili se pak razvijaju nakon akutnog kovida 19. Obuhvata oba, i perzistirajući simptomatski kovid 19 i post-kovid 19 sindrome.

Najčešće dugotrajne tegobe preležanog kovida 19
Najčešće dugotrajne tegobe preležanog kovida 19 su: slabost (malaksalost), bolovi u mišićima, bolovi u zglobovima, otežano disanje – dispneja, gubitak ukusa i mirisa i gubitak kondicije (zamorljivost).

Pored ovih, relativno česte dugotrajne tegobe preležanog su bolovi u grudima (osećaj pečenja i pritiska), poremećaj termoregulacije (valunzi, povišena temperatura ili groznica – pre svega nakon fizičkog napora ili opterećenja), poremećaji srčanog ritma poput preskakanja srca (ekstrasistola), ubrzan puls pri mirovanju, ali i različite neurološke tegobe (poremećaj pamćenja i koncentracije, vrtoglavica).

Najozbiljnije dugotrajne komplikacije su srećom ređe, ali zahvataju razne organe:

• kardiovaskularne: inflamacija srčanog mišića,
• respiratorne: poremećaji i oštećenja plućne funkcije,
• bubrežne: akutno popuštanje bubrega,
• dermatološke: raš, gubitak kose,
• neurološke: poremećaj ili gubitak osećaja ukusa i mirisa, poremećaj spavanja, poteškoće sa koncentracijom, problem sa pamćenjem,
• psihijatrijske: depresija, anksioznost, promene raspoloženja.

Ne zanemarivati psihološke simptome
Nikako ne treba zanemariti upravo značajne psihološke simptome, pa stoga i posebne aspekte u praćenju stanja; neretko se kod nekih, i to u značajnom procentu, javlja depresija.

Razlog za to dobrim delom leži u izdržanim strahovima i traumama tokom perioda bolesti, neizvesnosti da li će prezdraviti, otuđenom odnosu, iako požrtvovanog, medicinskog kadra tokom lečenja u bolnici upravo zbog njihovog nošenja neophodne zaštitne opreme koja sprečava poznate izraze podrške pacijentima.

Razlozi leže i u odnosu prema tegobama i njihovom prihvatanju, zatim u različitim kognitivnim i emotivnim problemima. Ne treba zanemariti ni važne socijalne aspekte poput brige za porodicu, eventualno druge obolele ukućane, brige za održavanje kuće, strah od gubitka posla i drugih problema sa poslodavcima.

Zato se opravdano i ističe da je ovim pacijentima (a i njihovim porodicama) veoma često neophodna psihološka i socijalna potpora.

Veliki procenat pacijenata sa dugotrajnim simptomima
Nedavno su objavljeni rezultati važnog britanskog istraživanja upravo na temu “dugotrajnog kovida” na blizu 400 obolelih po izlasku iz bolnice. Oko trećina je bila bez pridruženih bolesti koje su same po sebi rizik za teži oblik kovida. Praćeni su prosečno oko dva meseca po otpustu.

Šta se pokazalo? Preko polovine pacijenata je imalo konstantan nedostatak vazduha, trećina hroničan kašalj i više od dve trećine umor. Oko 15 odsto je imalo depresiju. Ovako veliki procenat pacijenata sa dugotrajnim simptomima po izlasku iz bolnice ukazuje na veličinu ovog problema.

Treba naglasiti da je velika većina pacijenata ocenila svoje celokupno stanje zdravlja posle dva meseca oporavka kao nepotpuno, naročito oni koji imaju neku hroničnu bolest.

Tegobe sa nepodnošenjem ranijih napora kod nekih traju znatno duže od dva meseca, ali još nema preciznih podataka.

Očekivano je bilo da su i nalazi krvi bili poremećeni u velikom procentu, pa je oko trećina dugo imala povišen D-dimer, a svaki deseti pacijent povišen C-reaktivni protein (CRP).

Sve u svemu uprkos značajnim poremećajima prilikom otpusta, rezultati testova krvi pacijenata na praćenju u većini slučajeva su se vratili na normalne nivoe.

Logično, i promene na snimku pluća pratile su navedene simptome i poremećaje, pa je tako oko 40 odsto njih i dalje imalo promene na snimku pluća, s tim što su se u devet odsto one pogoršavale.

To pogoršanje nalaza na radiografijama pluća ukazuje na veću mogućnost da se radi o razvoju neželjenog ožiljavanja, fibrozi pluća, koja može da bude značajnog obima onemogućavajući normalan način života.

Tim pre je jako važno da se na vreme prepoznaju pacijenti koji imaju uporno otežano disanje i nedostatak vazduha, naročito pri naporu (dispneju), dakle oni s mogućim ozbiljnim komplikacijama, i to pre nego što se ti simptomi proglase samo padom kondicije.

Srećom, kod najvećeg broja pacijenata prati se potpuno povlačenje promena u plućima, dakle potpuno ozdravljenje.

Mehanizam sopstvene reparacije pluća
Iako značajan broj hospitalizovanih pacijenata sa kovidom 19 nakon šest nedelja od otpusta ima rezidualne radiološke promene koje ukazuju na oštećenje pluća, ovaj broj značajno opada nakon 12 nedelja od otpusta, što ukazuje na to da pluća imaju mehanizam samopopravke, sopstvene reparacije.

Nesumnjivo su potrebna i opsežnija ispitivanja kako bi se utvrdila učestalost oštećenja drugih različitih organa povezanih sa kovidom, poput kardiovaskularnih, s obzirom na zabeležene poremećaje.

Ova otkrića pokreću i potrebu za sprovođenjem strukturiranog praćenja i nege za pacijente sa kovidom, a razumevanje dugoročnih efekata na pluća može da podstakne kliničare da leče simptome i eventualna oštećenja pluća ranije u toku bolesti i oblikuje način na koji savetuju pacijente.

Prevalencija post-kovid fibroze će, dakle, postati sve očiglednija u vremenu, ali već rana analiza pacijenata sa kovidom 19 prilikom otpusta iz bolnice sugeriše visoku stopu fibrotskih poremećaja funkcije pluća, naročito kod grupe pacijenata sa teškom bolešću.

Fibroza pluća i tromboza ozbiljne komplikacije
Druga značajna ozbiljna komplikacija koja se mora prepoznati na vreme, pored fibroze pluća, jeste tromboza sa pratećim fenomenima jer je kovid povezan sa težim poremećajem zgrušavanja, koagulacije krvi i sledstvenim povećanim rizikom od tromboze.
Pokazalo se, međutim, da značaj povišenog D-dimera u tom periodu praćenja nije jasan i ne mora biti vezan isključivo za ovu komplikaciju, tako da pacijenti ne treba odmah da pomišljaju na ovu komplikaciju kad dobiju rezultat povišenog D-dimera u krvi, ali treba odmah da se jave lekaru.

Ne treba olako shvatati ni izraženije druge tegobe koje se održavaju ili pogoršavaju po otpustu iz bolnice, već se treba što pre javiti lekaru i u tim situacijama.

RTS