Do sukoba većeg ili manjeg intenziteta u Ukrajini će doći

Do sukoba većeg ili manjeg intenziteta u Ukrajini će doći
Zapad, odnosno SAD, nisu pristale ni na jedan od zahteva Rusije
Sukob manjeg ili većeg intenziteta u Ukrajini veoma je izvestan, jer Zapad, odnosno Sjedinjene Američke Države (SAD), nisu pristale ni na jedan od zahteva Rusije, ocenio je predstavnik Instituta za evropske studije Stevan Gajić.

U izjavi za Tanjug, Gajić napominje da je najsmeliji zahtev ruske strane bio da NATO povuče svoje trupe i vrati ih u stanje iz 1979. godine.

„Mislim da je verovatnije da će sukob da se dogodi, zbog toga što Zapad, odnosno SAD, nisu pristale ni na jedan od zahteva koje je ruska strana imala, a najsmeliji je povlačenje NATO na granici iz 1979. godine. To znači izlazak NATO-a iz zemalja kao što su Baltičke zemlje, Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora i Hrvatska, kao i Rumunija i Bugarska”, rekao je Gajić.

Ističe da je Rusija otvoreno tražila da se strane trupe povuku iz Rumunije i Bugarske, dodajući da su eksplicitno pomenuli samo te dve zemlje, ali ukazuje da se zna šta znači vraćanje u stanje iz 1979. godine.

„S obzirom da je teško očekivati da će NATO, odnosno SAD, na to pristati, mislim da je sukob većeg ili manjeg intenziteta veoma izvestan”, ocenio je Gajić.

Na pitanje da li je moguće da tenziju smiri razgovor između ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Džoa Bajdena, Gajić kaže da ukoliko nema o čemu da se razgovara – teško.

„S druge strane, čini mi se da su SAD spremne da žrtvuju nešto što i zapravo nije njihovo, odnosno da žrtvuju rusku zonu uticaja. Moguće da su poslušali ono što im godinama govore ljudi poput Kisindžera ili Miršajmera, da Rusija ima crvene linije i da bi ponašanje kakvo SAD primenjuju prema Rusiji bilo slično ruskom ponašanju u zalivu Meksika”, rekao je Gajić.

Sudeći, kako kaže, po Bajdenovoj izjavi da će se Rusija suočiti sa „najžešćim” sankcijama i ekonomskim odgovorima i da nije rekao da će američki vojnici ginuti za Harkov ili Odesu, Gajić smatra da su „SAD spremne da Ukrajina ponovo pripadne ruskoj zoni uticaja”.

Na pitanje kakva je uloga Evrope u ovom odnosu i da li je Evropi potreban izaslanik po ovom pitanju, Gajić ističe da je Evropa od kraja Drugog svetskog rata „vojni patuljak” i dodaje da se i ovoj situaciji Evropa „malo pita”.

„Ukoliko su SAD spremne da žrtvuju Ukrajinu ili možda čak i Baltičke zemlje, ili možda čak Rumuniju i Bugarsku, a možda i malo zapadnije, to bi otvorilo mogućnost da ponovo uspostave čvrstu kontrolu nad Evropom koja je na neki način počela da se oslobađa američkog uticaja poslednjih godina”, ocenjuje Gajić.

Zanimljivo je, primećuje, da je Nemačka popustila kada je reč o Severnom toku 2 i da će on, po svemu sudeći, biti otvoren, ali i to da Nemačka ne izvozi oružje Ukrajini.

„To je sve veoma važan signal”, kaže Gajić.

Odgovarajući na pitanje šta očekuje od razgovora između Putina i francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je najavljen ove nedelje, Gajić kaže da se od tog razgovora ne očekuje ništa suštinski, eventualno neka vrsta „odlaganja”.

Politika