Ustav­ni sud BiH ospo­rio od­lu­ku RS o ne­pri­me­nji­va­nju „In­cko­vog za­ko­na”
Sud se kroz po­li­tič­ke od­lu­ke ob­ra­ču­na­va sa RS jer že­li da sa­či­ni no­vi ustav­ni si­stem u BiH, ka­že Želj­ka Cvi­ja­no­vić
Skup­šti­na RS sre­di­nom mi­nu­le go­di­ne od­ba­ci­la na­met­nu­ta re­še­nja biv­šeg pro­tek­to­ra
Ba­nja­lu­ka – Ustav­ni sud BiH sta­vio je van sna­ge Za­kon o ne­pri­me­nji­va­nju od­lu­ke Va­len­ti­na In­cka o za­bra­ni ne­gi­ra­nja ge­no­ci­da. In­cko je sre­di­nom mi­nu­le go­di­ne, na­kon što je pod­neo ostav­ku na me­sto su­per­vi­zo­ra, na­met­nuo za­kon ko­jim je pro­pi­sao za­tvor­ske ka­zne za ne­gi­ra­nje ge­no­ci­da. Skup­šti­na RS ne­ma­lo po­tom sta­vi­la je van sna­ge In­ckov za­kon i ob­ja­vi­la da ga ne­će pri­me­nji­va­ti na te­ri­to­ri­ji RS, da bi Ustav­ni sud BiH ju­če pro­gla­sio ne­va­že­ćim od­red­be re­pu­blič­kog par­la­men­ta u Ba­nja­lu­ci ko­ji­ma je ospo­ren In­ckov za­kon.

Pot­pred­sed­nik Ustav­nog su­da Mir­sad Će­man re­kao je da je Ustav­ni sud od­lu­čio da spor­ni za­kon pre­sta­je da va­ži ka­da od­lu­ka bu­de ob­ja­vlje­na u Slu­žbe­nom gla­sni­ku BiH. Ustav­ni sud BiH raz­ma­trao je zah­tev se­dam de­le­ga­ta Ve­ća na­ro­da RS o oce­ni ustav­no­sti ovog za­ko­na.

Pred­sed­ni­ca RS Želj­ka Cvi­ja­no­vić iz­ja­vi­la je da je Ustav­ni sud „na­sta­vio da se po­li­tič­ki ob­ra­ču­na­va jer že­li da sa­či­ni no­vi ustav­ni si­stem u BiH do­no­se­ći još jed­nu po­li­tič­ku od­lu­ku”. „Ima­mo svo­je za­ko­ne i do­no­si­mo sve što je u na­šoj nad­le­žno­sti u skla­du s Usta­vom. Ta­ko će­mo ra­di­ti, ulo­ga do­ma­ćih in­sti­tu­ci­ja je­ste da kre­i­ra­ju re­še­nja, a ne da to ra­de stran­ci”, iz­ja­vi­la je Cvi­ja­no­vi­će­va i do­da­la da je Ustav­ni sud tre­ba­lo da pro­gla­si ne­u­stav­nom in­ter­ven­ci­ju In­cka na Kri­vič­ni za­kon BiH za­to što po me­đu­na­rod­nom pra­vu, ali ni po Dej­ton­skom spo­ra­zu­mu, ni­je bio ovla­šćen da do­no­si bi­lo ka­kve iz­me­ne i do­pu­ne za­ko­na ni­ti da ih na­me­će.

Pred­sed­nik Skup­šti­ne RS Ne­delj­ko Ču­bri­lo­vić re­kao je da je od­lu­ka Ustav­nog su­da još je­dan ko­rak ka za­o­štra­va­nju po­li­tič­kih pri­li­ka u BiH, te da je taj sud odav­no in­stru­ment sa­mo jed­ne po­li­ti­ke i sa­mo jed­nog na­ro­da u BiH. Ču­bri­lo­vić je na­po­me­nuo da je isti sud pre de­se­tak da­na do­neo od­lu­ku o pri­vre­me­nom sta­vlja­nju van sna­ge Za­ko­na o le­ko­vi­ma, a ju­če od­lu­ku o na­met­nu­tom „In­cko­vom za­ko­nu”, sa­op­šte­no je iz Skup­šti­ne RS.

Pot­pred­sed­nik Skup­šti­ne RS Mi­lan Pet­ko­vić oce­nio je da Ustav­ni sud „do­no­si od­lu­ke u do­go­vo­ru s me­đu­na­rod­nom za­jed­ni­com i do­ka­zu­je da u BiH ne po­sto­ji vla­da­vi­na pra­va, već da je pro­tek­to­rat”.

„Ustav­ni sud BiH sve vi­še po­sta­je pro­du­že­na ru­ka Kan­ce­la­ri­je vi­so­kog pred­stav­ni­ka”, is­ta­kao je Pet­ko­vić i pod­se­tio da je Šmit ne­dav­no na­ja­vlji­vao od­lu­ku Ustav­nog su­da BiH „ka­da će za­se­da­ti, ka­kve će od­lu­ke do­no­si­ti i slič­no”.

Šef klu­ba SNSD-a u Skup­šti­ni RS Igor Žu­nić re­kao je da je sa­da ja­sno da je Ustav­ni sud pre­u­zeo ulo­gu OHR-a i da je si­gu­ran da su i tvor­ci Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma ima­li to u pla­nu kad su de­fi­ni­sa­li taj sud.

„Sa­da po­red ne­le­gal­nog pro­tek­to­ra Šmi­ta ima­mo Ustav­ni sud ko­ji do­no­si is­klju­či­vo po­li­tič­ke od­lu­ke, ko­je obra­zla­že sme­šnim obra­zlo­že­nji­ma. Za­kon ko­jim smo po­ni­šti­li na­met­nu­tu In­cko­vu od­lu­ku pot­pu­no je u skla­du s Usta­vom, ali ni­je u skla­du s po­li­ti­kom si­le ko­ju deo me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce spro­vo­di u BiH. Za­to je u skla­du s vo­ljom gra­đa­na RS, ko­ji ni­ka­kve na­met­nu­te za­ko­ne ne­će pri­hva­ti­ti, ni­ti će ih pri­hva­ti­ti nji­ho­vi iza­bra­ni pred­stav­ni­ci”, re­kao je Žu­nić, pre­no­se ba­nja­luč­ki me­di­ji.

Pro­fe­sor ustav­nog pra­va Si­ni­ša Ka­ran re­kao je da je Ustav­ni sud u naj­ma­nju ru­ku mo­gao da ka­že da Ustav BiH, kao ni Aneks 10, ne pre­po­zna­je vi­so­kog pred­stav­ni­ka kao za­ko­no­dav­ca i da on ne mo­že da za­me­ni za­ko­no­dav­na te­la.

Za­ko­nom ko­ji je na­met­nuo In­cko me­di­ji su se ba­vi­li mi­nu­lih da­na, na­kon što je iz Tu­ži­la­štva BiH pre ne­ki dan sa­op­šte­no da ne­će bi­ti is­tra­ge pro­tiv Ra­do­va­na Ko­va­če­vi­ća, Do­di­ko­vog sa­vet­ni­ka kog je za ne­gi­ra­nje ge­no­ci­da u sep­tem­bru pro­šle go­di­ne pri­ja­vio Ibro Be­šli­ja, ta­da­šnji glav­ni in­spek­tor Fe­de­ral­ne upra­ve po­li­ci­je. „Po­stu­pa­ju­ći tu­ži­lac u pred­me­tu je na­kon sa­gle­da­va­nja svih či­nje­ni­ca, kao i sa­slu­ša­nja pri­ja­vlje­ne oso­be, do­neo na­red­bu o ne­spro­vo­đe­nju is­tra­ge ko­ja je de­talj­no obra­zlo­že­na”, na­ve­li su iz Tu­ži­la­štva BiH.

Na­i­me, Ko­va­če­vić je go­stu­ju­ći na Fe­de­ral­noj te­le­vi­zi­ji re­kao: „U pot­pu­no­sti uva­ža­vam i naj­i­skre­ni­je ža­lim za svim žr­tva­ma zlo­či­na ko­ji se do­go­dio u Sre­bre­ni­ci, jer ni na ko­ji na­čin se ne mo­že po­re­di­ti sa zlo­či­ni­ma ge­no­ci­da ka­kav se do­go­dio nad srp­skim na­ro­dom u Ne­za­vi­snoj dr­ža­vi Hr­vat­skoj, ka­kav se do­go­dio u Ja­dov­nu i na mno­gim dru­gim stra­ti­šti­ma, ne mo­že se po­re­di­ti sa zlo­či­nom ge­no­ci­da, od­no­sno Ho­lo­ka­u­sta, nad je­vrej­skim na­ro­dom, ni­ti ge­no­ci­dom ko­ji je Tur­ska spro­ve­la nad Jer­me­ni­ma”.

Iz Tu­ži­la­štvu BiH su po­tvr­di­li da je do sa­da for­mi­ra­no oko 40 pred­me­ta po pri­ja­va­ma za ne­gi­ra­nje ge­no­ci­da, ali do sa­da ni­je po­dig­nu­ta ni­jed­na op­tu­žni­ca po ovom osno­vu.

Politika