Zašto vetar i sunce ne mogu da zamene ugalj
Zašto vetar i sunce ne mogu da zamene ugalj
Podržavam nastojanje da se energetika okrene čistim, obnovljivim izvorima energije ali nažalost, sa današnjom tehnologijom, oni nisu u stanju da našoj državi omoguće nesmetan prelazak sa klasičnih izvora energije
Srbija neće moći, čak i da postavi solarne panele i vetrogeneratore na svim lokacijama gde je to moguće, po zatvaranju termoelektrana da obezbedi dovoljno struje iz domaće proizvodnje. Zato je vreme da se sve karte „bace na sto” i daju pravi odgovori na pitanje – hoćemo li dozvoliti da Srbija po diktatu uvozničkih lobija, koji se kriju iza brige o klimatskim promenama, postane uvoznik električne energije Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku.
Bogate države, koje sebi daju za pravo da kreiraju život stanovnika nas iz siromašnih zemalja i ne pomišljaju da sebi zabrane ono što brane drugima. Niko Francusku ne tera da zatvori nuklearke, Nemačka je usred donošenja zakona o prestanku proizvodnje struje iz uglja prošle godine izgradila termoelektranu „Dateln 4”, najavljujući da će je zatvoriti do 2038. godine. Naftom i prirodnim gasom bogata Saudijska Arabija pravi termoelektranu na ugalj i nuklearke.
Čak i da naša zemlja postavi solarne panele i vetrogeneratore svuda gde je to moguće, neće moći da po zatvaranju termoelektrana obezbedi dovoljno struje iz domaće proizvodnje
Da li zelena energija može biti jeftinija od one iz uglja?
Srbija je već u potpunosti zavisna od uvoza gasa i nafte, a jedina oblast kojoj smo i dalje nezavisni jeste proizvodnja električne energije i to zahvaljujući, svojim rudnim i vodnim bogatstvima. Podržavam nastojanje da se energetika okrene čistim, obnovljivim izvorima energije ali nažalost, sa današnjom tehnologijom, oni prosto nisu u stanju da našoj državi omoguće nesmetan prelazak sa klasičnih izvora energije. Predviđena instalisana snaga TE „Kolubara B” (za čiju je gradnju prvo naloženo obustavljanje pa se posle dva dana odustalo), je 350 megavata. Izgradnja novog bloka trebalo bi da proizvede gotovo 2.000 gigavat-časova struje, što je šest do sedam odsto ukupne električne energije koja se u ovom trenutku proizvodi u Srbiji. Treba dodati da Srbija dve trećine struje proizvodi u elektranama na ugalj snage četiri gigavat-časova. Uz to EPS već gradi termoelektranu „Kostolac B-3”, snage 350 megavata – navodi naš sagovornik i dodaje da uz sve to treba imati na umu i činjenicu da „zeleni kilovati” ne mogu nikada biti jeftiniji od struje dobijene iz uglja.
Šta sve ovo znači za EPS?
Ako se EPS-u, koji sada ubrzano radi na poboljšavanju ekoloških parametara u svojim termoelektranama, vežu ruke i ne dozvoli izgradnja zamenskog kapaciteta za termoelektrane koje se ne mogu modernizovati, kakva je na primer TE „Kolubara B”, EPS će uskoro pregaziti konkurencija.
Politika/J. Petrović-Stojanović
