Zašto polovni automobili poskupljuju

Polovni automobili skuplji za više od 20 odsto, zašto vlasnici odlažu prodaju
Pandemija i rat u Ukrajini uticali su na proizvodnju, ali i na tržište automobila. Manje se proizvode novi, a prodaja starih se odlaže. Zbog toga su poskupeli i polovni automobili – 21 odsto u poređenju sa prošlom godinom, a čak 29 odsto u odnosu na 2020.

Kupovina automobila, i nekad i sad, zahteva ozbiljnu pripremu – u smislu informisanosti, ali i znatnu količinu novca. Uz aktuelna svetska zbivanja, to su verovatno i najvažniji razlozi zbog kojih se ljudi češće odlučuju za kupovinu polovnih vozila. To potvrđuju i podaci do kojih je došao sajt Polovni automobili, a koje je predstavila Romana Takov, gostujući na Prvom programu Radio Beograda.
Godišnje, kupi se oko 150.000 polovnih vozila, i to više na dizel-pogon. Najviše, kako je rekla, dizelaši i folksvagen, uprkos rastu cena.

“Pandemija je ostavila veliki trag na industriju automobila, pre svega zbog mikročipova, za koje postoje teškoće i u nabavci i u proizvodnji, što je dovelo do manje proizvodnje novih, a samim tim i do odlaganja prodaje starih automobila. Takođe, na tržište automobila i proizvodnju novih utiče i aktuelna situacija između Rusije i Ukrajine, obe ove zemlje su značajne za auto-industriju zbog sirovina i proizvodnje komponenti. Rusija je jedan od glavnih izvoznika i proizvođača katalizatora, što dodatno otežava ionako velike probleme u ovoj oblasti”, rekla je Takov.

Istraživanje koje su sproveli u periodu januar–avgust 2022. pokazalo je da je, zbog svega navedenog, porasla i cena polovnih vozila.

Tako su automobili, stari do 20 godina, ove godine skuplji za 21 odsto nego prošle godine u istom periodu, a čak 29 odsto skuplji nego 2020. Posledica takvog stanja je da sada neko ko je kupio automobil pre tri-četiri godine može da ga proda po praktično istoj ceni.

“Naši automobili su prosečno stari 17 godina, i na to najviše utiče cena”, istakla je Takov.

Napominje da je više od 80 odsto svih polovnih automobila kupljenih iz uvoza ove godine, staro prosečno 10 godina.

“A što se cena tiče, prema istraživanju koje smo radili prošle godine, i gde je učestvovalo preko 8.000 ispitanika, najviše se kupuju vozila čija vrednost se kreće od tri do pet hiljada evra, potom ona od dve do tri hiljade, i tek onda vozila čija se cena kreće između pet i sedam hiljada evra”, kaže Romana Takov.

Značajan je i podatak da, kad se kupuju novi automobili, preko 60 odsto kupaca se odlučuje za benzince, a kada se kupuju polovni, u čak 65 odsto slučajeva kupci se odlučuju za dizelaše.

Hibridni i električni automobili još nisu značajnije zastupljeni na našem tržištu. Kako kaže Romana Takov, pre svega zbog cene i situacije da je jako malo ovakvih vozila na tržištu polovnih vozila, ali i zbog nedovoljno izgrađene infrastrukture.

Šta kaže statistika
Ponuda polovnih hibridnih vozila na tržištu je manja od jedan odsto, dok vozila na električni pogon čine tek jedan odsto svih polovnih vozila koja se nude na prodaju.
Inače, prodaja raste iz godine u godinu, za oko dva-tri odsto. U 2022. učešće hibridnih vozila u ukupnoj prodaji novih vozila je 15 odsto.

Zbog visokih cena, ali i nedovoljno izgrađene infrastrukutre – nedovoljno punjača duž puteva, sporost prilikom punjenja (negde se i po sat i po puni baterija na električnim automobilima), kaskamo za Evropom, rekla je Takov.

Što se tiče prognoza, da li će se zaustaviti rast cena polovnih automobila, kaže da ima mnogo nepredvidivih faktora, ali veruju da se o stabilizaciji može govoriti za godinu-dve.

RTS