Zakoni
Zakoni koji su nedavno usvojeni u Skupštini RS – kojima su Inckova nametnuta rešenja o negiranju genocida proglašena nevažećim na teritoriji Republike Srpske – upućeni su predsednici RS Željki Cvijanović na potpisivanje. Kod predsednice na potpis idu i izmene Krivičnog zakona RS, kojim su propisane kazne za ruganje ili ponižavanje tog entiteta.
Poslanici republičkog parlamenta usvojili su ova dva rešenja kao odgovor na nametanje zakona od strane bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka, koji je oktroisao rešenja kojima se kažnjava iznošenje stava i propitivanje u vezi sa događajima u Srebrenici.
Nakon što je Skupština RS usvojila ova dva zakona, Bošnjaci su se požalili Ustavnom sudu RS, koji je u ponedeljak utvrdio da se njima ne vređa nacionalni interes bilo kojeg naroda. Zakoni nemaju nacionalnu dimenziju i jednako se odnose na sve građane RS, pojasnili su.
Zakonom o neprimenjivanju odluke visokog predstavnika definisano je da institucije RS neće sarađivati s nadležnim organima BiH u pogledu primene spornih Inckovih odredbi. Najviši zvaničnici RS najavili su da će MUP RS zaštititi sve građane RS od eventualnog progona od strane pravosuđa u Sarajevu u slučaju postupanja po prijavama za navodno negiranje genocida. Tužiocima su, po nedavnim informacijama, već stigle na desetine prijava za navodno negiranje genocida, između ostalih i protiv Milorada Dodika. Ova talasanja su tek deo problema s kojima se suočava BiH. RS, naime, ne prihvata imenovanje Kristijana Šmita za visokog predstavnika u BiH, bez saglasnosti UN. Nemački diplomata došao je u Sarajevo nemalo pošto je njegov prethodnik rasplamsao strasti kada je nametnuo zakonsku zabranu negiranja genocida, što je potez koji u Banjaluci doživljavaju kao neustavan. Traže povlačenje nametnutih rešenja, a dok se to ne desi ne nameravaju da učestvuju u odlučivanju u organima BiH, koji već neko vreme nemaju kapacitet za donošenje odluka.
U međuvremenu, Ustavni sud BiH osporio je pravo Srpskoj da reguliše pitanje vlasništva nad šumama na vlastitoj teritoriji, te doneo odluku da se o raspodeli imovine treba postići dogovor u parlamentu BiH. Takvu odluku u RS shvataju kao političku i pristrasnu u korist jednog naroda, pa kao reakciju na čin koji smatraju nepravednim najavljuju povlačenje iz sporazuma o osnivanju pojedinih institucija BiH, kao što su Oružane snage BiH i Visoki sudski i tužilački savet (VSTS) BiH.
Analitičari procenjuju da bi takav potez RS bio korak do nezavisnosti, dok drugi navode da će takve najave zvaničnika RS teško zaživeti u praksi, te smatraju da bi opredeljenje RS da krene u tom pravcu bilo nagoveštaj izuzetno turbulentnog političkog perioda. Vlast i opozicija zatražili su sednicu Skupštine RS, koja tek treba da odredi kakav će biti odgovor na odluku Ustavnog suda BiH.
Milorad Dodik najavio je da će se narednih dana razmatrati povlačenje iz sporazuma o vojsci, a potom i formiranje vojske RS. Vojska RS je odredba koja još postoji u Ustavu BiH, jer najviši pravni akt BiH nije izmenjen nakon što su ukinute entitetske vojske.
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić opisao je najave iz Banjaluke kao „pobunu”, dok su ih iz ambasade SAD u Sarajevu okarakterisali kao „retrogradne pozive koji nude gubitak šansi u budućnosti”.
Politika
