Zadnji voz za reformu izbornog zakonodavstva u BiH

Zadnji voz za reformu izbornog zakonodavstva u BiH
Evropska unija poziva Bošnjake i Hrvate da iskoriste poslednju šansu za dogovor o najvažnijem političkom pitanju Mostar: pesimistične prognoze o uspehu bošnjačko-hrvatskog dogovora

„Nema bojkota izbora dok tragamo za rešenjima, ali ne otkrivamo strategiju B”, rekao je nedavno lider HDZ-a BiH Dragan Čović. Naime, u BiH se očekuje nova runda pregovora o reformi izbornog zakonodavstva. Preostalo je nekoliko nedelja za to, a Bošnjaci i Hrvati već dve decenije ne uspevaju da postignu obostrano prihvatljivo rešenje, čak ni uz snažan angažman zapadnih diplomata koji je intenziviran minulih meseci. Finale pregovora bošnjačkih i hrvatskih predstavnika sa zapadnim diplomatama očekuje se u narednim nedeljama. „Pregovarački proces ide ka svom kraju i za dvadesetak dana će se znati ima li od ove zemlje išta ili nema”, ocenio je predsednik HSS-a BiH Mario Karamatić.

Usled nesporazuma unutar Federacije BiH zbog reforme izbornog zakona, vlada tog entiteta nije formirana posle izbora pre tri godine. U vlasti su i dalje ministri izabrani 2014. godine. Predstavnici Hrvata traže zakonske garancije da im većinski narod, Bošnjaci, neće birati predstavnike. Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je kako činjenica da su Bošnjaci usled „anomalija i izbornog inženjeringa” od 2006. tri puta izabrali formalno hrvatskog člana Predsedništva BiH predstavlja „ogromnu neugodnu prepreku” razvoju odnosa dve zemlje.

Iz Brisela traže otklanjanje diskriminacije, to jest omogućavanje učešća na izborima i onima koji nisu pripadnici tri konstitutivna naroda, a Bošnjaci bi da izbornu reformu limitiraju na zahteve EU. To, međutim, za Hrvate nije dovoljno. Novinar iz Mostara Zoran Krešić kaže kako Bakir Izetbegović sada zahteva da se redefiniše uloga Doma naroda Federacije BiH iako to niko ne traži.

„Hrvati žele da se prestane s praksom preglasavanja. Bošnjaci bi najradije da se ukine konstitutivnost naroda i dodatno oslabi uloga Doma naroda, po mogućnosti da se on potpuno izbriše. To bi bio politički nestanak Hrvata”, navodi Krešić. Bošnjaci su, napominje on, tri do četiri puta brojniji u tom entitetu. Bošnjaci bi, kaže Krešić, voleli da oslabe Dom naroda i da bez Hrvata mogu da izaberu izvršnu vlast, kako bi raspolagali resursima tog entiteta. Zauzvrat bi možda bili spremni da popuste u vezi s izborom člana Predsedništva. To Hrvatima ne pada na pamet i zato nisam uveren u uspeh pregovora”, istakao je Krešić.

Bakir Izetbegović smatra da se „svako mora odreći nečega što drži u svojim rukama”. Predlozi Hrvata su problematični za Bošnjake jer ih to asocira na skicu trećeg entiteta. Iz tog razloga u Sarajevu postoji otpor prema uspostavljanju bilo kakve izborne jedinice koja bi obuhvatila predele koje naseljava hrvatski narod i iz koje bi se, po zamislima Hrvata, birao hrvatski član Predsedništva.

„Što se tiče načina na koji bi se mogao rešiti izbor u Predsedništvo, pominjala se mogućnost posebne izborne jedinice, a Amerikanci su govorili i o elektorskom modelu, po kom Hrvati opet ne bi imali šansu da izaberu svog člana. Njime se predviđalo da FBiH ima deset izbornih jedinica, koliko i kantona, i da pobednik u svakom kantonu dobija određen broj elektora. Broj elektora delio bi se sa brojem stanovnika u tim kantonima, pa bi od 94 elektora Bošnjaci imali 75, a Hrvati 19. Samo u slučaju da Bošnjaci imaju četiri kandidata, a Hrvati jednog, postojala bi šansa da hrvatski narod izabere svog člana”, pojasnio je Zoran Krešić.

Izbori koji će biti održani u oktobru trebalo bi da budu raspisani u maju, a najkasnije u aprilu bi trebalo da se završi komplikovana parlamentarna procedura zakonskih i ustavnih izmena. Nije poznato da li će na izbore pristati Hrvati, čiji su predstavnici najavljivali mogući bojkot izbora ako „i ovaj put budu diskriminisani”. Najave iz Sarajeva da bi se Komšić ponovo mogao kandidovati unose dodatnu nervozu među hrvatske vođe. Neki analitičari su ocenili da bi bojkot izbora „kraj BiH”, a takve prognoze dao je i bivši protektor Volfgang Petrič.

Neželjeni razvoj događaja, po svemu sudeći, nagnao je i Vašington da se aktivno uključi u ovaj proces. No dosadašnji sastanci protekli su bez uspeha. Ovih dana, pišu mediji, usledio je dodatni angažman SAD i EU kako bi se tokom ovog meseca pronašlo rešenje. Navodno se iza paravana dogovara model izborne reforme. Potpredsednik PDP-a Igor Crnadak smatra kako su šanse da se postigne sveobuhvatan dogovor za izmene Izbornog zakona BiH veoma male jer su bošnjačke i hrvatske pozicije potpuno udaljene i u javnosti se ne prepoznaju nikakve naznake da su pregovarači spremni na kompromis.

Šef delegacije EU u BiH Johan Satler pozvao je političke lidere Bošnjaka i Hrvata da iskoriste „poslednju šansu za dogovor”. On tvrdi da će se izbori u BiH održati na jesen bez obzira na to da li će se postići dogovor o izbornom zakonu.

Politika/M.Kremenović