U pustinji je raslo drvo…
“The Joshua Tree” je u suštini imigrantska priča – četvorica momaka iz Irske krenula su u potragu za Amerikom, a ono što su otkrili ostavilo ih je i okrepljenima i ogorčenima. Stihovi su sabrani u mali “roman” koji prikazuje njihovu sve veću socijalnu svest, dok su koreni drveta Džošua čvrsto zasađeni u bluzu, jevanđelju i tradiciji.
Suština ovog albuma, objavljenog 9. mart 1987, oblikovana je američkom i irskom narodnom tradicijom. Pustinja, pustoš i uteha predstavljeni u metafori nazvanoj The Joshua Tree prikazuju napuštenost neizmernog, vanvremenskog pejzaža; naciju napretka i agresora, na mestu gde snovi i nasilje koegzistiraju. Fizička pustoš pustinje takođe je povezana sa prazninom duše, koja se rehabilituje u duhovnom trijumfu malog osamljenog drveta, koje se i samo izgubilo u prostranstvima neprijateljske i neistražene teritorije. Ovo drvo može preživeti vrlo teške uslove. Opstaje bez vode. Njegove grane su vapaj za nadom, posežu ka nebu poput ljudskog tela u molitvi. Tokom procesa stvaranja albuma pustinja je izazivala vatru mašte U2, posebno Bonovu koji se priklonio ideji o pustinji kao metafori politike Reganove ere. Iako Bono u početku nije bio siguran da li piše o Americi ili Irskoj, pustinja mu je ukazivala put, kao i drvo Džošue…
Nijedan drugi album U2-a nije toliko politički i duhovno sažet kao “The Joshua Tree“. Intimnost i izražajna snaga idu ruku pod ruku, gde se širom otvoreni prostori Amerike susreću sa najbližim pitanjima srca. U2 ima dugu i progresivnu karijeru koja traje već četiri decenije, a “The Joshua Tree” predstavlja njen vrh koji se izvrsno održava posle trideset i kusur godina.
Balkanrock/Miloš Đurović