Trend vraćanja proizvodnje iz Azije u Evropu

Trend vraćanja proizvodnje iz Azije u Evropu. Da li zapadni Balkan može da profitira od vraćanja proizvodnje iz Azije
Ekonomisti navode da investitori koji dolaze u Srbiju traže jeftinu radnu snagu i subvencije države, a potrebni su nam oni koji donose veću dodatu vrednost poput IT sektora
Države zapadnog Balkana mogle bi da profitiraju od trenda vraćanja proizvodnje iz Azije u Evropu, ocenjuje Bečki ekonomski institut, a prenosi Tanjug. Taj trend mogao bi da koristi zemljama regiona i donese direktne investicije od više milijardi evra. Međutim, da bi to ostvarili moraju ulagati u obrazovni sistem i izgradnju transportne infrastrukture.

„Usled protekcionističkih tendencija u svetskoj trgovini već prošle decenije pokrenuto je vraćanje proizvodnje iz Azije u blizinu starih industrijskih zemalja”, rekao je ekonomista Bečkog instituta Branimir Jovanović. On je naglasio da će to vraćanje proizvodnje da se u Evropi pojača posle pandemije.

„Manji troškovi plata i niski porezi više ne igraju odlučujuću ulogu. Strani investitori pre svega traže dobro kvalifikovanu radnu snagu i infrastrukturu”, poručuje Jovanović. Prema njegovim rečima, to iziskuje veće izdatke za obrazovni sistem, pojačanu usredsređenost na dualno obrazovanje i izgradnju transportne infrastrukture.

Naši ekonomisti ne dele njegovo mišljenje. Goran Radosavljević navodi da investitori koji trenutno dolaze u Srbiju traže jeftinu radnu snagu i subvencije države i zakonodavstvo koje je potpuno na njihovoj strani. I to je teško promeniti, jer investitor kaže „ja neću da dođem ako ne dobijem velike pare od države”. I svaki sledeći traži više, a jednom to mora da se preseče.

„Nema nikakve šanse da oni dođu zbog obrazovane radne snage, koju usput budi rečeno i nemamo, jer takvi odlaze u inostranstvo u potrazi za boljom platom. Češka je, na primer, najuspešnija zemlja po postignutoj tranziciji, a ni obrazovani Česi ne žele da ostanu, već idu u Nemačku. Zato što su tamo bolje plate. A naši majstori idu u Slovačku da sklapaju automobile, jer su zarade veće i uvek će biti. Sa druge strane naš obrazovni sistem kaska za potrebama tržišta. Nizak nivo konkurentnosti koji postoji mereno drugim parametrima već decenijama se nadoknađuje vrlo visokim subvencijama i jako jeftinom radnom snagom koja je potpuno obespravljena”, rekao je Radosavljević.

Da bi izbegli investitore koji dolaze zbog niskog dohotka on smatra da treba da počnemo da privlačimo one koji donose veću dodatu vrednost, poput IT sektora koji daju veće plate. Bilo bi dobro kada bi došla takva kompanija iz Južne Koreje, idealno bi bilo neki „Samsung”, na primer. Ne samo oni koji motaju kablove, iako su i ti poželjni, ili rudarske firme iz Kine. Tada ćemo početi da se „odlepljujemo” od niskog dohotka i ostvarujemo prosečnu platu od 900 evra.

Dodaje, da je problem što mi kroz tranziciju sporo prolazimo. Naravno da će prvo dolaziti investicije koje traže jeftinu radnu snagu, ali to jednom mora da se završi. Trenutak kada možemo da biramo investicije je kada nezaposlenost padne na prihvatljiv nivo, jednocifreni ili oko deset odsto što sada imamo. To je momenat kada se kaže da oni koji nude platu od 200 evra ne mogu da imaju preferencijalni status kod države, a da će firmi iz IT sektora dati sve. Mi sada dajemo ogromne subvencije stranim firmama iz osnovnih industrija koje omogućuju nisku dodatu vrednost.

„S ovom strukturom privrede prosek može biti 600 evra. Ne možemo se doveka oslanjati da prosek vuku plate u EPS-u i još tri javna preduzeća. To ima svoju granicu, kao što i povećanje minimalne zarade ima granicu. Nama sad treba organski rast. Potrebno je da dođe proizvođač automobila, jer oni imaju veliku dodatu vrednost, a ne komponenti. To je u Slovačkoj, Češkoj, Poljskoj doprinelo da se preskoči prag sa 500 na 1.000 evra plate”, objašnjava on.

Kako strani kapital vodi računa kolike zarade daje Radosavljević ilustruje najavom da slovenačka NLB seli njihov razvojni centar iz Slovenije u Srbiju. To rade zato što će ovde dobiti inženjere po četiri, pet puta manjoj ceni nego u Sloveniji. A takve inženjere ionako nemaju, već moraju da ih uvezu iz Srbiji pa im je onda jeftinije da ih ovde plate.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, navodi da se o pomenutom povratku investitora govori već godinu dana, smatra da će neki ulagači doći, ali masovnog povratka u Evropu neće biti.

„Ozbiljne investicije planiraju se nekoliko godina i isto toliko traje njihova realizacija. I dalje je Daleki istok interesantan bez obzira na aktuelne probleme zbog pandemije, više nego balkanski prostor. Balkan je više zanimljiv za neku evropsku proizvodnju. Neće niko napraviti fabriku automobila u Srbiji pa ih izvoziti u Aziju. Naprotiv, napraviće je u Aziji pa će ih tamo i plasirati. Setite se priče oko fabrike ’Folksvagena’ koji je na kraju završio u Kini. Azijsko tržište se razvija po visokim stopama rasta, imaju tržišni potencijal koji se mnogo brže uvećava nego u Evropi, povećava im se stanovništvo, kao i zarade. Evropa nema te mogućnosti, ona stari. Evropa je izgubila industrijsku trku sa Kinom.

Politika/ J. Rabrenović