Šta je naše Arijadnino klupko

Tradicija, istorija, jezik i kultura su naše Arijadnino klupko
Verujem da je čuvanje identiteta preduslov slobodne, uspravne i kreativne komunikacije sa svetom, kao i samorazumevanja i samopoštovanja, bez kojeg smo u trenutnom istorijskom, političkom i kulturnom lavirintu izgubljeni
Srpska akademija nauka i umetnosti svoje aktivnosti mora da ostvaruje zagledana u sve vremenske dimenzije: prošlost, sadašnjost i budućnost, pri čemu mislim na naučnu i umetničku anticipaciju onoga što nas čeka u vremenu pred nama. Ovim rečima, predsednik SANU Vladimir Kostić sumira misiju najznačajnije naučne i umetničke institucije u našem narodu. U intervjuu za „Politiku”, on govori i o aktivnostima akademije u 2021, planovima za ovu godinu i ulozi SANU u očuvanju tradicije i uspostavljanju društvenih vrednosti.

Ako bismo sumirali rad SANU u 2021, čime ste najzadovoljniji, a čime ste najmanje zadovoljni?

Počeo bih direktno onime s čime nisam zadovoljan: rezultatima izbora za nove članove. Primljeni su odlični kandidati, ali ostaje žalost što ih nije bilo više, posebno u nekoliko oblasti u kojima nije primljen niko ili, eventualno, po jedan kandidat. Treba ponoviti da je SANU izbore u novembru 2021. dočekao sa 119 članova, što je najmanji broj godinama unazad. A mi smo, barem u ovom delu Evrope, i pre izbora imali najmanji broj akademika po broju stanovnika (od 1,7 do 1,9 na 100.000 ljudi). Bojim se da ćemo i nehotice ući u spiralu daljeg progresivnog smanjivanja i remećenja već poremećenog odnosa između prirodno-matematičkih i društvenih i humanističkih nauka. Kao kontrargument izrečenom su stavovi da se moramo držati kriterijuma kvaliteta. Ja mislim da to u ovom izbornom ciklusu nije bio problem. S druge strane, zadovoljan sam dinamikom rada, istraživanja i manifestacija – kovid nas nije ućutkao. Da se zadržim samo na izdavačkoj delatnosti SANU koja je 2021. godine obuhvatila 57 naslova, među kojima su neki zaista izuzetno vredni. Jedan od tih bisera je i prva knjiga „Žene i SANU” koju je priredila pokojna akad. Nada Đorđević. Ali, suočeni sa činjenicom koja se ne može braniti – da nijedna žena na prošlogodišnjim izborima nije primljena u SANU – ova hvalisavost kao da ima senku cinizma. Pored toga, u zajedničkom naporu sa Ministarstvom kulture i informisanja, Narodnom bibliotekom Srbije i Narodnim muzejom digitalizovali smo „Miroslavljevo jevanđelje”. Zasluge za sve ove aktivnosti pripadaju članovima SANU i ništa od toga ja ne mogu pripisati sebi.

Šta od akademije možemo očekivati u ovoj godini?

Ideje su brojne i mislim da ćemo doći do učestalosti da se svakog drugog dana u SANU dešava nešto što zavređuje pažnju, uz kontinuiran rad na većem broju projekata koje finansira Fond za naučna i umetnička istraživanja SANU. Usredsrediću se na samo dve aktivnosti. Prva se odnosi na formiranje centra koji će se uz učešće članova SANU, ali i drugih kompetentnih ličnosti, baviti strateškim istraživanjima od značaja za naše društvo, narod i državu, da se u budućnosti ne bismo iznenađivali. Druga se odnosi na aktivnosti koje nas čekaju, istina, tek u aprilu 2023. a to je izbor novog rukovodstva SANU. Tom poslu treba ozbiljno pristupiti. Ako posle sedam godina mogu nešto da izvučem kao zaključak to je da

„nije svejedno” i nemali broj puta sam zažalio što na mom mestu nije neko sposobniji. Ovog puta ćemo priliku, nadam se, iskoristiti….

Politika/D. Bukvić