Srpska protiv predloga o raspodeli vojne imovine

Srpska protiv Zvizdićevog predloga o raspodeli vojne imovine
Savet ministara dobio zadatak da za 30 dana predloži zakon kojim će biti definisan način korišćenja vojne imovine
Inicijativa SDA usvojena u Predstavničkom domu BiH
Banjaluka – Polemika o raspodeli državne i vojne imovine izvor je stalnih političkih sukobljavanja u BiH, a to pitanje ponovo je zatalasalo BiH nakon inicijative Denisa Zvizdića iz Izetbegovićevog SDA koji je od Saveta ministara BiH zatražio da predloži zakon kojim bi se rešilo pitanje ove imovine. Njegovu inicijativu je usvojio Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH. Savet ministara BiH dobio je zadatak da pripremi predlog zakona o načinu korišćenja i raspolaganja neperspektivnom nepokretnom vojnom imovinom. Za predstavnike RS inicijativa je neprihvatljiva.

Političkim vođama u BiH više od decenije ne polazi za rukom da nađu rešenje za raspodelu vojne i državne imovine. Reč je mahom o imovini koju je koristila nekadašnja republika BiH, ili JNA. Nadomak dogovora pre desetak godina bilo je šest lidera najvećih stranaka iz BiH. Oni su tada potpisali da se imovina potrebna za rad organa BiH dodeli ili ustupi zajedničkim organima, a da sva ostala imovina bude knjižena na entitete. U Banjaluci se pozivaju na Dejtonski sporazum i tvrde da je imovina vlasništvo entiteta jer nigde nije navedeno da ona pripada BiH. Srpski lideri ističu da u Ustavu piše da sve ingerencije pripadaju entitetima, izuzev njih devet koje su decidno nabrojane kao nadležnosti BiH. No, u Sarajevu zagovaraju rešenje po kom je imovina vlasništvo BiH, tvrdeći da ona može da bude data entitetima na raspolaganje.

Pitanje imovine izazvalo je buru i prilikom odluke Ustavnog suda BiH o poljoprivrednom zemljištu u RS, koji je Srpskoj osporio pravo da na vlastitoj teritoriji takvu imovinu uknjiži kao vlasništvo entiteta. U sudskoj odluci navedeno je da je najpre u zajedničkim organima potrebno utvrditi način raspodele državne imovine, što je u Banjaluci protumačeno kao politički stav, a ne tumačenje Ustava BiH. Takvu sudsku odluku su u RS shvatili kao suprotnu Dejtonu, navodeći da se njom ugrožavaju rešenja iz Dejtonskog sporazuma u kom piše da Srpskoj pripada 49 odsto teritorije, a FBiH 51 odsto.

Istim političkim motivima rukovodili su se u Sarajevu kada su od Ustavnog suda nedavno zatražili da Srpskoj ospori pravo da sa Srbijom gradi energetske objekte na svojoj teritoriji, zatraživši od suda da poništi izdate koncesije na reci Drini. Potpredsednik Skupštine RS Milan Petković rekao je da Ustavni sud nema nadležnost da razmatra pitanje izdatih koncesija, pa treba da odbaci apelaciju bošnjačkih poslanika. On kaže da apelanti ovim žele da oduzmu ne samo nadležnosti Srpske, već i teritoriju i da prekroje dejtonsku BiH, podsetivši da Ustav BiH ni u jednom svom delu ne pominje državnu imovinu. „BiH, koja je stvorena od dva entiteta, nema svoju imovinu, već imovinu imaju RS i FBiH. Današnja BiH ima samo one nadležnosti koje su joj izričito preneli entiteti, a ta nadležnost nisu koncesije”, kaže Petković, napomenuvši da je i pitanje vojne imovine u BiH identično ovom pitanju. „Prvo je bila vojna imovina, sada su to reke, kasnije će biti putevi, poljoprivredno zemljište, šume. BiH želi da bude centralizovana zemlja, odnosno želi da razvlasti sva ovlašćenja Srpske, da joj se oduzme sva imovina, a što znači prekrajanje BiH”, istakao je Petković.

Naime, ranije se zahtevalo da se perspektivna vojna imovina koja je potrebna za rad Oružanih snaga dodeli Ministarstvu odbrane BiH, ali u RS smatraju da ona može biti samo ustupljena na korišćenje, sve dok im je potrebna, a da po prestanku potrebe nekretnine budu vraćene entitetu na kom se nalaze, dok neperspektivna imovina (ona koja ne treba vojsci) može biti knjižena samo na entitete. Međutim u Zvizdićevoj inicijativi se sugeriše da Savet ministara BiH pripremi zakon koji bi definisao da se imovina koja ne treba organima BiH dodeli na korišćenje i raspolaganje jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi. Iz Srpske ističu da je Zvizdićev predlog neustavan te da Savet ministara nema ustavnu nadležnost da donese takav zakon.

Iz Dodikovog SNSD-a optužuju opozicione partije iz Srpske da su neglasanjem, odnosno odlukom da budu suzdržane, omogućile da ovakav predlog prođe u parlamentu, iako je Zajednička komisija za odbranu i bezbednost Parlamentarne skupštine BiH dala negativno mišljenje o ovoj inicijativi. U slučaju da Savet ministara predloži zakonsko rešenje, ono mora biti potvrđeno u oba doma Parlamentarne skupštine BiH.

Politika/M.Kremenović