Srpska dijaspora–koliko motiva imaju za povratak

Srpska dijaspora–koliko motiva imaju za povratak.
Srpska dijaspora je sve mlađa i sve obrazovanija – pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Na takozvanom privremenom radu u inostranstvu je trenutno oko 320.000 građana Srbije, prosečne starosti 35 godina, a najviše ih je u Zapadnoj Evropi. Gosti RTS-a govorili su o strukturi naše dijaspore, ali i o motivima naših ljudi za odlazak iz naše zemlje i povratku u Srbiju.

Demograf Danica Šantić je, govoreći o trenutnim podacima Zavoda za statistiku, navela da ne postoje precizni podaci o broju ljudi u dijaspori i da je zbog toga potrebno stalno vršiti istraživanja.

Gostovanje Danice Šantić, Dejana Ilića i Dejana Jelače u Jutarnjem programu
“Pošto stalno pričamo o tome da ljudi odlaze, pa sad imamo i određene trendove povratka, naročito 2020. u vreme korone. Imali smo, po nekim zvaničnim podacima, 320.000 ljudi da se vratilo u Srbiju, naravno, raznih socio-demografskih karakteristika”, istakla je Danica Šantić tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a.

Naglasila je da se svi koji duže od godinu dana provedu u inostranstvu ne svrstavaju u stanovništvo Srbije.

Danica Šantić je navela da, kada je reč o visokoobrazovanom stanovništvu, u inostranstvo najčešće odlaze elektrotehničari i inženjeri, kao i osobe iz medicinske struke, ali odlaze i građani koji su završili srednju školu i da oni u najvećoj meri odlaze iz Srbije.

“Sve više mladih odlazi da usavrši svoje obrazovanje – to nije nikakva šteta”
Naučnik Dejan Ilić, koji je jedan od primera savremene srpske dijaspore, naveo je da je on otišao u Nemačku podstaknut time da dokaže samom sebi da može nešto da uradi u inostranstvu, iako dolazi iz male zemlje.

“Ja mislim da sve više mladih odlazi posle školovanja, da usavrše svoje obrazovanje i to uopšte nije nikakva šteta. Da vam navedem primer, svi japanski bogati ljudi, koji sebi mogu da priušte, ili industrijalci, šalju svoju decu za Evropu, za Ameriku, da usavrše svoje jezičke barijere i svoja znanja i steknu nova iskustva”, istakao je Ilić.

Naveo je da bi bilo dobro da se mladi koji su stekli iskustvo u inostranstvu mobilišu i daju svoj doprinos Srbiji tako što ćemo im ukazati na potrebe koje imamo.

“Danas u Srbiji jedan IT inženjer zarađuje možda manje nego u Nemačkoj, ali zarađuje iznad proseka svih mogućih građana druge struke”, naglasio je Dejan Ilić.

Angela Merkel je Dejana Ilića stavila na čelo jednog naučnog tima. Naučnik je naveo da sarađuje sa dosta mladih ljudi koji su iz Srbije došli u Nemačku.

“Kada me pitate za mlade talente iz Srbije, ja mislim da ih mi imamo na pretek i da moramo da se brinemo lično, mi iskusniji, da im ukažemo kako mogu da ostvare svoj talenat, bilo ovde, bilo u inostranstvu”, kazao je Ilić.

Istakao je da prati sve talentovane ljude koji su u njegovoj struci, u svetu i u okruženju i da im pomaže savetima koliko god može i ukazuje na potrebe i na ono što je potrebno za ostvarenje njihovih ciljeva.

Dejan Ilić poručuje mladima da će se u Srbiji lakše ostvariti nego u Nemačkoj, zbog toga što je manja konkurencija, ali i zato što ovde poznaju jezik i mentalitet.

“Za odlazak u Njujork prevagnula želja da se oprobam u svom poslu negde daleko”
Glumac Dejan Jelača, koji godinama živi i radi u Njujorku, naveo da je njega za odlazak u SAD motivisalo to što je bio opsednut Njujorkom kao umetničkim gradom.

“Uvek se sećam i kao mali sam uvek govorio, jednog dana ću živeti u Njujorku i zaista se to ostvarilo”, rekao je Jelača.

Dodao je da je za njegov odlazak u Njujork prevagnula želja da se oproba u svom poslu “negde daleko” i da vidi da li je moguće da svoj talenat i ono što je naučio u Srbiji da prenese i da se okuša u velikom gradu koji pruža mnogo mogućnosti za glumca.

Jelača je dodao da je boravak u SAD iskoristio i da usavrši svoje obrazovanje i da je u Los Anđelesu završio master za televiziju i film.

RTS