Srbiji ponovo prete tužbom za genocid

Zašto Srbiji prete tužbom za genocid
Najava podnošenja tužbe za navodni genocid nad Albancima na teritoriji Kosova i Metohije predstavlja svojevrsnu predstavu osmišljenu za unutrašnjopolitičku upotrebu, ali i pokušaj prištinske vlasti da „ojača” poziciju pred nastavak pregovora u Briselu – slažu se sagovornici „Politike”.

Naime, u toku jučerašnjeg dana, portparolka vlade privremenih prištinskih institucija Rozafa Keljmendi izjavila je će Priština, do kraja sledeće godine, pokrenuti tužbu za genocid protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde. Na ovaj način nastavljena je politika zastrašivanja, pretnji i pritisaka, a tim povodom je reagovala i Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

Pomoćnik direktora kancelarije Igor Popović saopštio je da mogućnost tužbe za navodni genocid, kojom prištinski političari prete, postoji samo u njihovim „uzavrelim glavama”. U pravnom smislu, naglasio je, takva opcija ne postoji čak ni u teoriji.

Popović je ukazao da je nezabeleženo u istoriji međunarodnog prava da jedna teritorija, što Kosovo i Metohija jeste, tuži vlastitu državu.

„Provokacija da će krajem sledeće godine tzv. Kosovo podnetu tužbu protiv sopstvene države – samo je neuspešna kupovina vremena. I u Prištini znaju da je takav naučnofantastični scenario nemoguć i u pravnom smislu ništavan”, istakao je Popović, a prenosi Tanjug.

On je ponovio da je takozvano Kosovo teritorija pod protektoratom međunarodne zajednice, a po Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 ne može biti subjekt međunarodnog prava.

Što pre Priština prihvati realnost, kako napominje Popović, to će mogućnost za nastavak dijaloga i pronalaženje kompromisa biti izvesnija. „Baveći se ovakvim besmislicama, političari iz Prištine pokazuju da nemaju jasnu i realnu politiku, niti volju da grade politiku mira, već da samo rade na rasplamsavanju separatističkih i ekstremističkih strasti”, ocenio je Popović.

Snaga argumenata i međunarodnog prava je na strani Beograda, naglasio je i dodao da je „uzaludno što Priština bije unapred izgubljene bitke”. „Sigurno je da postoji korisniji način za trošenje novca, kao što je kupovina vakcina i rad na imunizaciji stanovništva, umesto kvazipravničkih bitki koje su osuđene na propast”, poručio je Popović.

Advokat Goran Petronijević potvrdio je u razgovoru za „Politiku” da takozvano Kosovo, budući da nije država, ne može da pokreće procese pred Međunarodnim sudom pravde. „Naravno da taj proces nije moguć, a na ovaj način prištinska vlast pokušava da ojača poziciju pred pregovore u Briselu”, naglasio je Petronijević.

S druge strane, podseća da su u toku suđenja nekadašnjim vođama OVK pred Specijalizovanim većem i tužilaštvom u Hagu. Najavljujući tužbu protiv Srbije, smatra Petronijević, prištinski političari pokušavaju da zamažu oči javnosti. „Oni su se uživeli u ulogu žrtve, pa im nije jasno da ceo svet polako prestaje da im veruje. Nezvanično sam saznao da tužilac iz Haga ima velike primedbe na nesaradnju sa Tužilaštvom i na zastrašivanje svedoka.

Moguće je da će uslediti i neko saopštenje tim povodom, pa se sve ovo radi da bi se skrenula pažnja javnosti i izvršio pritisak na sud”, kazao je Petronijević. Analitičar Dragomir Anđelković u razgovoru za „Politiku” podseća da su Bošnjaci bezuspešno pokušali da optuže Srbiju za genocid, i to u trenutku kada su imali mnogo veću podršku Zapada. Anđelković kaže da bi tužba za genocid protiv Srbije bila neosnovana i da to zna svako ko pročita definiciju genocida. To zna i prištinska vlast, dodaje, ali koristi ovo pitanje u borbi na unutrašnjoj političkoj sceni.

„Albansko-kosovska politička scena je porozna. Zbog toga se na njihovoj političkoj sceni neprekidno odvija takmičenje za najvećeg albanskog nacionalistu. Iako je pozicija Albina Kurtija ojačala i dalje nije čvrsta, a Kurti pokušava da zaseni svoje konkurente sve radikalnijim potezima”, smatra Anđelković.

Na ovakve „lažne optužnice”, dodaje naš sagovornik, trebalo bi da odgovorimo pravim. „Ovo je trenutak da Srbija, pred međunarodnim institucijama, pokrene pitanja: zločina nad Srbima i nealbancima na KiM, masovnog etničkog čišćenja, razaranja kulturne baštine, otmica, oduzimanja i uništavanja imovine. Ovakve pretnje bi trebalo da nam budu podsticaj da delujemo što aktivnije”, kazao je naš sagovornik.

Anđelković smatra da postoji velika opasnost da će se aktuelna suđenja vođama OVK u Hagu svesti na pranje njihovih biografija.

„Uvek postoji nada da će oni biti optuženi, ali nam iskustvo sa Hagom ne uliva nadu da će biti bolje”, smatra ovaj analitičar.

Podsećamo, premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti najavio je podnošenje tužbe za genocid u svom prvom govoru u skupštini, a mnogi stručnjaci su izrazili skepticizam u ideju da takozvano Kosovo može podneti bilo kakvu tužbu pred Međunarodnim sudom pravde. Ipak, Rozafa Keljmendi je juče ponovo pokrenula tu temu u razgovoru za prištinsku Kohu. Keljmendi je prokomentarisala da je za podnošenje tužbe potrebna velika priprema.

„Pre početka izrade tužbe, potrebno je finalizirati plan rada koji sadrži mnoge tehničke aspekte. Kada se proces izrade ovog plana završi, izrada tužbe može započeti. Nemamo tačan datum za podnošenje tužbe, ali možemo je podneti pre kraja sledeće godine”, rekla je Keljmendi.

Dodala je da je prerano govoriti o mogućim posledicama presude. „Smatramo da je na ’Kosovu’ bilo genocida i pokušaćemo to da dokažemo. Sada se bavimo pitanjem nadležnosti i analizom lokalnih i međunarodnih stručnjaka ”, rekla je Keljmendi i dodala je da je ovaj proces dug i složen, a ovo pitanje vrlo osetljivo.

Politika/Jelena Popadić