Srbija želi dogovor

Srbija želi dogovor o miru i stabilnosti u regionu
Mnogo je veći prostor za dogovor s Krivokapićem jer on nije antisrpski opredeljen, naglašava Dragomir Anđelković, dok Rajko Petrović ukazuje da Izetbegović nije čovek dijaloga i mira
Bakir Izetbegović i Aleksandar Vučić na jednom od ranijih susreta (Foto EPA-EFE/Koca Sulejmanovic)
Mogući susret predsednika SDA Bakira Izetbegovića s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem još nije ni potvrđen, a već je izazvao pažnju javnosti i doprineo da jedan deo bošnjačke javnosti ospe paljbu po Izetbegoviću, koji je potvrdio da će otići na eventualni sastanak s Vučićem. Izetbegović je prokomentarisao da mu neće pasti kruna s glave ako ode u Beograd i dodao da je spreman za svaki dogovor koji može da spreči loš scenario, ali je već u sledećem javnom nastupu ponovio – da treba biti spreman i na rat. Gotovo istovetna, zapaljiva, retorika stiže i sa drugih važnih adresa u Sarajevu, pa imajući u vidu ukupnu situaciju u Bosni i Hercegovini i pokušaje Republike Srpske da vrati deo ustavnih ovlašćenja predviđenih izvornim Dejtonom i nepomirljiv stav predstavnika Bošnjaka kojima određene zapadne sile daju vetar u leđa – postavlja se i pitanje šta se može očekivati od posete Bakira Izetbegovića.

Treba primetiti da je gotovo istovremeno, ali uz mnogo manje buke, najavljena i prva zvanična poseta crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića, koji će, na poziv premijerke Ane Brnabić, boraviti u Beogradu 2. i 3. novembra. Spekuliše se da bi tom prilikom mogao da bude potpisan Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom, mada je premijer Krivokapić proletos najavio da će ovaj dokument biti potpisan tačno 30. oktobra, na godišnjicu upokojenja mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.

Analitičar Dragomir Anđelković, komentarišući ovaj svojevrsni regionalni politički desant na Beograd, navodi da ne treba mešati niti porediti eventualni sastanak predsednika Vučića s Izetbegovićem i posetu Zdravka Krivokapića. Naglašava da postoji mnogo veći prostor za dogovor s Krivokapićem jer on svakako nije antisrpski opredeljen, već suprotno tome. S druge strane, Anđelković sumnja da će Izetbegović pokazati dobru volju ili spremnost za bilo kakav dogovor. „On će doći u Beograd samo da ne bi ispalo da neće da pregovara i da nije kooperativan”, izjavio je Anđelković za „Politiku”, navodeći da na Izetbegovićev stav može da utiče samo Turska.

Istraživač Instituta za evropske studije dr Rajko Petrović dodaje da se postavlja pitanje da li će uopšte Izetbegović otići na sastanak s Vučićem jer već sada trpi ogromne pritiske od strane tzv. probosanske opozicije u Sarajevu, koja se, kako kaže, ne razlikuje od vlasti kada je reč o antisrpskoj retorici. „S druge strane, čak ukoliko do sastanka i dođe, Izetbegović je već jednom pokazao na zajedničkom sastanku s Vučićem i Draganom Čovićem u Beogradu da na svaku rečenicu koja mu se ne svidi reaguje impulsivno, agresivno i van svakog protokola. Treba biti jasan i reći da Bakir Izetbegović nije čovek dijaloga, a sve govori da nije ni čovek mira”, naglašava Petrović u razgovoru za „Politiku”.

Beograd je, kako smatra Dragomir Anđelković, već jednom uspeo da se iskristališe kao regionalni centar i kao prestonica koja vodi politiku kompromisa. Zbog toga je Izetbegović rekao da će da razgovara s predstavnicima Srbije, ali, kako smatra Anđelković, to će pre biti sabotaža mogućeg dogovora. „Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan jedini je koji bi mogao da utiče na Izetbegovića da promeni svoj odnos i da zaista sarađuje”, naglašava Anđelković. Dodaje da je situacija u Bosni i Hercegovini zabrinjavajuća i da bi mogla da eskalira i podseća da zapadni centri moći podržavaju njenu centralizaciju. Zbog toga se Republika Srpska i predstavnici hrvatskog naroda osećaju ugroženo, pa je sasvim razumljivo da je Milorad Dodik bio na sastanku s hrvatskim predsednikom Zoranom Milanovićem.

Rajko Petrović navodi da je zvanično cilj ove posete bio pronalaženje mirnog i kompromisnog rešenja za političku krizu u BiH, baš kao i pre nekoliko nedelja kada je Milanović u Zagrebu ugostio Bakira Izetbegovića. „Smatram da već nekoliko godina postoji pristojna i zdravorazumska komunikacija između zvaničnog Zagreba i Banjaluke jer bošnjački unitarizam predstavlja objektivnu opasnost na terenu i za Srbe i za Hrvate. Mogu reći, u šaljivom tonu, da bošnjački političari treba da dobiju Nobelovu nagradu za mir jer su uspeli gotovo nemoguće – da svojim agresivnim pristupom približe Srbe i Hrvate jedne drugima”, dodaje naš sagovornik. Podseća da je Milanović na jednom zatvorenom sastanku, čiji je snimak procurio u javnost, razmatrao i mogućnost pripajanja Republike Srpske Srbiji i korake koje bi u takvom scenariju hrvatski faktor u BiH morao preduzeti. „Čini mi se da je Zagreb spreman da pristane na Srbiju do Une, na četrdesetak kilometara od Zagreba, samo da bi zaštitio Hrvate u BiH, a time i svoje šire nacionalne interese”, kaže naš sagovornik.

Dodaje da Izetbegović preti ratom već godinama, a ne samo u poslednjih nekoliko meseci, kada god postoji neki problem u funkcionisanju BiH. Na legitimne i legalne zahteve vladajuće strukture u Republici Srpskoj da se tom entitetu vrate izvorne nadležnosti koje joj po slovu Dejtonskog sporazuma pripadaju, podseća Petrović, Izetbegović odgovara pretnjom fizičke eliminacije Srpske. Na isti način odgovara i na zahteve Hrvata. Zbog svega toga je, kako smatra, teško doći do bilo kakvog dogovora s Izetbegovićem jer SDA nikad nije odustala od svoje unitarističke i centralističke politike, još od osnivanja 1991. godine. „Toj, ali i ostalim relevantnim bošnjačkim strankama ne odgovara ni postojeća Republika Srpska, s preko 80 oduzetih izvornih nadležnosti, a kamoli Republika Srpska sa sopstvenom vojskom”, dodaje naš sagovornik, navodeći da treba napomenuti da je pitanje reformi unutar Bosne i Hercegovine pitanje koje se tiče i Srbije i Hrvatske kao potpisnica Dejtonskog sporazuma, ali i zemalja koje su njegovi garanti, poput Rusije, koja sve više insistira na jačanju institucionalnih kapaciteta Republike Srpske.

Raković: Prilika da se poprave narušeni odnosi dve bratske države

„Krivokapićeva prva zvanična poseta Beogradu prilika je da se poprave narušeni odnosi dve bratske države”, prokomentarisao je za naš list dr Aleksandar Raković, naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije, koji smatra da je tom narušavanju odnosa sadašnji premijer Crne Gore dao inicijalni i suštinski doprinos. „Umesto da prilike posle pada Đukanovićevog režima krenu nabolje, nova Vlada Crne Gore kao da je tendenciozno pokazivala nedobronameran odnos prema Srbiji. S druge strane, Srbija je Crnoj Gori samo želela najbolje. Čini se da je ustoličenje mitropolita crnogorsko-primorskog na Cetinju bio važan, a nadamo se i preloman momenat za Krivokapića da razume ko mu želi dobro”, rekao je Raković i dodao da je logično da Crna Gora konačno prihvati ispruženu ruku bratske Srbije, ali i srpskog naroda u CG.

On smatra da je Krivokapić dobio drugu šansu da popravi odnos sa Srbima i uvaži srpske nacionalne interese. Takva druga šansa, upozorava Raković, retko se pruža u politici i za sve bi bilo najlakše da je Krivokapić iskoristi. To bi bio prirodan rasplet jer je Crna Gora istorijska država srpskog naroda i nezdravo je prećutkivati ili sakrivati tu apsolutnu činjenicu.

S druge strane, Dragomir Anđelković napominje da treba razumeti položaj Zdravka Krivokapića jer mora da vodi računa da se ne zameri zapadnim centrima moći koji ne žele da Crna Gora bude preterano bliska sa Srbijom. „Treba racionalno posmatrati situaciju u kojoj se nalazi Krivokapić i mislim da tu postoji prostor za dogovor kada se radi o crkvenom pitanju i odnosima dve države”, smatra Anđelković i dodaje da je reč o poseti državne prirode tako da je ne treba vezivati za odnos crnogorske vlasti sa SPC, ali ne bi isključio mogućnost da dođe do potpisivanja Temeljnog ugovora sa SPC.

Rajko Petrović podseća da je Krivokapić, uoči i nakon izbora avgusta prošle godine, najavljivao da će Beograd biti jedna od prvih političkih destinacija koje će posetiti kako bi poboljšao narušene odnose dve zemlje. „Znamo da se desilo suprotno, da je podržao nezavisnost tzv. Kosova, da je smenio ministra Leposavića jer je branio srpski narod od žiga genocidnog naroda, ali i da je doputovao u Beograd bez najave, u kasnim satima, kako bi vršio pritisak na izbor mitropolita crnogorsko-primorskog”, podseća on, navodeći da je dolazak Krivokapića u Beograd dobar potez jer postoji mnoštvo otvorenih pitanja – od Temeljnog ugovora SPC i Crne Gore, preko popisa stanovništva u Crnoj Gori i položaja srpskog naroda u toj zemlji, pa sve do zajedničkih projekata, poput auto-puta i pruge Beograd–Bar, koje bi trebalo realizovati.

Politika/J.Popadić