Srbi ostaju bez hiljadu stanova u Federaciji BiH

Srbi ostaju bez hiljadu stanova u Federaciji BiH
Predratno stanarsko pravo nad vojnim stanovima biće uskraćeno onima koji su nakon napuštanja tog područja stekli novu nekretninu
Većina spornih stanova je u Sarajevu, ali ih ima i u Travniku, Bugojnu ili Konjicu (Foto EPA-EFE/Mikko Pihavaara)
Sarajevo – U nastavku političke kampanje oduzimanja srpske imovine u Federaciji BiH (FBiH) vlada tog entiteta usvojila je i izmene Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo. Nova zakonska rešenja skrojena su tako da se predratnim vlasnicima vojnih stanova u FBiH, a to su uglavnom Srbi, može oduzeti stanarsko pravo ili u najboljem slučaju isplatiti naknada u ponižavajućem iznosu u odnosu na stvarnu vrednost njihove nekretnine.

Prema procenama udruženja koja predstavljaju Srbe u FBiH, u pitanju je više od 1.000 stanova, od kojih se većina nalazi u Sarajevu i koje su već zauzeli Bošnjaci i prepisali vlasništvo. Reč je, dakle, o stanovima bivše JNA. U nekim gradovima na području današnje Federacije BiH, poput Travnika, Bugojna ili Konjica, bivša vojna namenska industrija Jugoslavije imala je komplekse stambenih zgrada.

Prema novim zakonskim rešenjima, predratno stanarsko pravo na vojnim stanovima u FBiH „biće uskraćeno svim Srbima koji su nakon napuštanja tog područja stekli novu nekretninu, to jest novo stanarsko pravo”, bilo to iz istog stambenog fonda ili novoosnovanih stambenih fondova oružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ.

„Malobrojnijim koji nisu u proteklom vremenu uspeli da reše svoje stambeno pitanje biće isplaćena naknada u iznosu od 1.000 konvertibilnih maraka (oko 500 evra) po kvadratnom metru, umanjeno za amortizaciju po stopi od jedan odsto godišnje. S obzirom na to da je od rata prošlo bezmalo tri decenije, to znači da će se Srbima za kvadrat stana isplaćivati oko 350 evra, iako se trenutno tržišna cena kvadrata stana u Sarajevu, na primer, kreće od oko 1.250 do oko 1.500 evra”, kaže Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u FBiH, i zaključuje da je federalna vlast izmenama pomenutog zakona „zakucala poslednji ekser u sanduk pravde za Srbe u tom entitetu”.

U izjavi za „Politiku” on podseća da u FBiH traje i proces takozvanog usklađivanja zemljišnih knjiga, koji se sprovodi na netransparentan način i kao takav koristi da se Srbima oduzima vlasništvo nad imovinom, nasleđenom od predaka. O novim zemljišnim evidencijama proterani Srbi nisu službeno obavešteni, tako da je imovina velikog broja njih „već upisana u katastru na nekog drugog” – opštinu, kanton, a u nekim slučajevima i na komšiju.

„Dakle, u pitanju je klasična otimačina srpske imovine. Pokušaj da se, nakon proterivanja Srba iz Federacije BiH (samo iz Sarajeva proterano ih je oko 130.000), zatru i svi tragovi vekovnog postojanja srpskog naroda na današnjem prostoru tog entiteta. Osim što se to radi na nezakonit, nedopustiv i ponižavajući način, Srbima se ujedno šalje i poruka da oni ne treba da traže bilo kakva prava u Federaciji BiH”, kaže Radanović, koji smatra da to što radi vlast u Federaciji BiH, podložna uticaju bošnjačke politike, nije ni ravnopravnost niti vodi ka pomirenju.

Politika/D.Stanišić