Snoudenove optužbe potvrdile sudije u Strazburu

Snoudenove optužbe potvrdile sudije u Strazburu
Evropski sud za ljudska prava presudio da su metode Uprave britanske vlade za komunikacije za masovno presretanje komunikacija na internetu bile nezakonite i da su kršile pravo na privatnost

Osam godina pošto je bivši agent američke Nacionalne obaveštajne agencije (NSA) Edvard Snouden šokirao javnost izjavom da je Velika Britanija u prisluškivanju gora od SAD, iz Strazbura je stigla i formalna potvrda navoda ovog uzbunjivača. Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava presudilo je da su metode Uprave britanske vlade za komunikacije (GCHQ) za masovno presretanje komunikacija na internetu kršile pravo na privatnost i da je režim takvog prikupljanja podataka bio nezakonit.

Presuda Evropskog suda je stavila tačku na višegodišnji sudski proces kojim je nekoliko britanskih organizacija za ljudska prava tužilo vladinu tajnu službu za masovno presretanje, obradu i čuvanje podataka miliona prisluškivanih ljudi.

Sudije, u obrazloženju odluke, navode da je režim korišćen za presretanje komunikacije preko interneta masovno kršio pravo na slobodu izražavanja i da sadrži nedovoljnu zaštitu poverljivog novinarskog materijala. Sud u Strazburu u presudi ipak zaključuje i da ovakvim postupanjem nije prekršena Evropska konvenciju o ljudskim pravima. Veliko sudijsko veće je takođe zauzelo stav da način na koji je Uprava britanske vlade za komunikacije razmenjivala osetljive obaveštajne informacije prikupljene iz digitalnih izvora sa stranim vladama nije bio nezakonit.
Iako je jedan od podnosioca tužbe, organizacija „Liberti”, presudu nazvala istorijskom prekretnicom, jer utire put za pokretanje sudskih procesa pred britanskim sudovima, među 17 sudija je bilo neslaganja oko obima kršenja prava na privatnost. Pet sudija smatra da je služba britanske vlade, koja ima tajni pristup optičkim kablovima koji prenose globalni internet saobraćaj i telefonske razgovore, kršila međunarodno pravo.

U izdvojenom mišljenju portugalski sudija Paulo Pinto de Albukerk kritikovao je svoje kolege da su donošenjem nedovoljno jasne presude otvorile vrata za uvođenje „elektronskog Velikog brata” u Evropi.

„Ako je ovo nova norma koju moje učene kolege u većini žele za Evropu, ja im se ne mogu pridružiti”, poručio je Paulo Pinto de Albukerk za londonski „Indipendent”.

Albukerk kaže da presuda kojom se konstatuje da britanska služba nije kršila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, menja postojeću ravnotežu u Evropi između prava na poštovanje privatnog života i interesa javne bezbednosti. Portugalski sudija otkriva da je neselektivno masovno presretanje elektronske pošte poruka i telefonskih razgovora preko interneta do sada koristilo sedam država.

On smatra da je reč o neefikasnom rasipanju resursa opasnim za zaštitu ljudskih prava. Četvoro sudija je zaključilo da britanski zakoni nisu efikasna zaštita od zloupotrebe nadzornih ovlašćenja za masovnu prismotru građana. Zanimljivo je da su trojica delilaca pravde iz Strazbura u svojim pravnim mišljenjima citirali „1984” Džordža Orvela: „Naravno, nije bilo načina da se zna da li vas u određenom trenutku prate…”

Po prvoj reakciji Dauning strit 10 je izgleda zadovoljan kako je ovaj spor okončan. Portparol Džonsonove vlade je poručio da Velika Britanija ima jedan od najsnažnijih i najtransparentnijih režima nadzora za zaštitu ličnih podataka i privatnosti u svetu čime se uspostavlja novo međunarodno merilo.

Britanska vlada praktično u suštini može da bude zadovoljna presudom, jer je stari zakon iz 2000. godine o istražnim ovlašćenjima, zbog kojih je i pokrenut proces pred sudom u Strazburu, u međuvremenu zamenjen 2016. godine novim, koji je od zaštitnika ljudskih prava nazvan „poveljom njuškala”.

Zastupnik „Libertija” Megan Goulding smatra da je odluka Evropskog suda korak napred ka ukidanju opasnih i represivnih ovlašćenja za masovni nadzor građana koje je Snouden obelodanio još 2013. godine. Bivši saradnik NSA je ustalasao javnost otkrivši postojanje programa nadzora i razmene obaveštajnih podataka pod nazivom „Tempora” koji SAD vodi zajedno sa Velikom Britanijom.

Ilia Siatitsa, pravni direktor organizacije „Međunarodna privatnost” kaže za „Gardijan” da je odluka suda važna pobeda za privatnost i slobodu za sve u Velikoj Britaniji i šire, ali, upozorava da to nije kraj borbe.

Po oceni Džima Kiloka, izvršnog direktora „Otvorene grupe za prava” Evropski sud u Strazburu je, ipak, utvrdio jasne kriterijume za buduću procenu režima nadzora i presretanja elektronskih komunikacija među građanima.

„Verujem da će buduće presude postaviti jasne ‚crvene linije’ kako bi se sprečile zloupotrebe u elektronskom nadzoru. Sada je uspostavljeno novo međunarodno merilo na koji način zakon može zaštititi privatnost pojedinca i bezbednost imajući u vidu dinamičnu evoluciju potencijalnih pretnji”.

Politika/M.Pešić