Službe BiH podigle mere bezbednosti na najviši nivo

Službe BiH podigle mere bezbednosti na najviši nivo
Bezbednosne agencije primile su dojave i dokument o planu mogućih incidenata
Odavanje pošte žrtvama moglo bi da se iskoristi za nove optužbe na račun Srba: Srebrenica (Foto EPA/Fehim Demir)
Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Bezbednosne agencije u BiH došle su do saznanja kako se za predstojeće obeležavanje godišnjice zločina u Srebrenici (11. jula) pripremaju incidenti, koji bi, kako navodi javni servis BiH (BHRT) pozivajući se na saznanja u tim agencijama, trebalo da izazovu grupe iz Federacije BiH da bi se krivica za te događaje pripisala Srbima. Kako izveštava BHRT, pojedinci iz nevladinog sektora i boračke organizacije iz Sarajeva i Tuzle, kao i neka lica iz Beograda, trebalo bi da insceniraju incident prilikom dolaska učesnika u Potočare, na području Vlasenice ili Bratunca (RS), predstavljajući se kao Srbi nezadovoljni zbog presude Ratku Mladiću i rušenja pravoslavne crkve u Konjević Polju, da bi se potom brzo sklonili i utopili u kolonu učesnika.

Po informacijama do kojih je došao javni servis, bezbednosne agencije u BiH primile su dojave i dokument o planu mogućih incidenata tokom obeležavanja godišnjice zločina u Srebrenici. U razmeni informacija bezbednosne agencije proveravaju i procenjuju načine delovanja, ističući da pružaju maksimalne napore da i ove godine u Srebrenici sve protekne bez problema. Štab akcije „Srebrenica 2021” MUP-a RS informisao je bezbednosne agencije u BiH o mogućem izazivanju incidenata tokom ovogodišnjeg obeležavanja zločina u Srebrenici. U dokumentu čiji deo objavljuje BHRT piše kako je cilj izazivanja incidenta okriviti Vladu RS i MUP RS da bi visoki predstavnik iskoristio bonska ovlašćenja.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova RS nisu komentarisali informaciju o mogućim neredima u Srebrenici, a iz policijskih agencija ne žele previše da govore o razlozima podizanja mera bezbednosti u Srebrenici na do sada najviši nivo. Poverljiv izvor iz jedne bezbednosne agencije za BHRT je potvrdio da su bezbednosne mere, osim zbog mogućeg incidenta, na viši nivo podignute i zbog dolaska delegacije Crne Gore, koja je nedavno usvojila Rezoluciju o Srebrenici, prenosi „Kliks”.

Uoči ovogodišnjeg obeležavanja zločina u Srebrenici vlada posebna napetost, između ostalog i zbog toga što se sve dešava nemalo nakon izricanja drugostepene presude Ratku Mladiću, ali i zbog zaključaka ugledne Međunarodne komisije, koja je potvrdila kako je u toj opštini bilo zločina i nad Srbima, uz veliko stradanje i srpskog naroda. Pre neki dan Valentin Incko, visoki predstavnik BiH u ostavci, uoči obeležavanja godišnjice zločina u Srebrenici, obišao je nekoliko hercegovačkih gradova, gde se „zgrozio” zbog murala s likom generala Mladića. Dok banjalučki mediji pitaju „gde je Incko proveo 12 godina” pa nije primetio postojanje tri istine i sasvim oprečne poglede na ratna zbivanja – smeštajući njegove aktivnosti u kontekst dodatnog podizanja tenzija – sarajevski mediji u svemu vide dodatnu motivaciju odlazećem supervizoru da nametne zakon o zabrani negiranja genocida. Načelnici opština kojima su se obraćali mediji uglavnom su prokomentarisali kako nemaju nameru da „prekreče murale”, navodeći kako su oni uglavnom iscrtani na privatnim objektima. Mediji su anketirali građane RS u tim opštinama, koji su komentarisali kako veruju da murali s Mladićevim likom nisu iscrtani kako bi bilo koga vređali, već zbog uverenja da su Vojska RS i njen prvi čovek zaslužni što Srbi nisu doživeli sudbinu iz prethodna dva rata, te da je to razlog njegove popularnosti među srpskim narodom.

Nervozu su unela i sporenja oko proglašavanja dana žalosti u BiH. Naime, do sada nije usvojena odluka da se 11. jul proglasi danom žalosti, a predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija rekao je kako je inicijativa njegove zamenice Bisere Turković „zakasnila”, te da će se o tome raspravljati na narednoj sednici, „kada će se videti da li će dobiti podršku”. U međuvremenu stižu prigovori iz RS, odakle pitaju zašto se kao dan sećanja ne obeležavaju i datumi srpskog stradanja u Podrinju.

„Zašto nema dana sećanja kada mi oplakujemo srpske žrtve u Bratuncu? Zašto se kao dan žalosti ne utvrdi datum kada obeležavamo Jasenovac, Prebilovce, Brod na Drini, gde je ubijeno šest hiljada Srba”, pita Milorad Dodik, predsedavajući Predsedništva BiH.

On je rekao i da je poslao instrukcije srpskim ambasadorima u svetu da ne udovolje „još jednom u nizu samovoljnih” zahteva ministarske spoljnih poslova BiH Bisere Turković i 11. jula ne spuštaju zastave na pola koplja.

„Prethodnih nekoliko dana svaki dan smo na parastosima našim sunarodnicima koji su ubijeni većinom 1992. i 1993. godine, pa pitamo Biseru Turković ko je ubio te ljude. Ko je zapalio Brežane, Krnjiće, Ratkoviće, Zagone, Sase, Gnionu, Skelane, Lozničku Rijeku i gotovo sva srpska sela u srebreničkoj i bratunačkoj opštini?”, kaže Branimir Kojić, predsednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenice, iz koje su zatražili smenu Turkovićeve zbog zahteva da se 11. jul proglasi danom žalosti „jer u prethodnom ratu nije ginuo samo jedan narod”.

Politika/M. Kremenović