Sećanje na 9. mart 1991. godine
Tri decenije od prvih velikih demonstracija protiv vladavine Slobodana Miloševića
Prve masovne demonstracije u višestranačkoj Srbiji protiv vladavine Slobodana Miloševića održane su na današnji dan 1991. godine, na Trgu Republike.
Demonstracije 9. marta, u organizaciji Srpskog pokreta obnove pod sloganom “Miting protiv petokrake”, bile su početak uličnih protesta opozicije u Srbiji na koje je vlast odgovorila silom.
Sećanje na 9. mart 1991. godine
Bila je to pobuna protiv režima i uređivačke politike državne televizije, koja je tada prvi put nazvana “TV Bastiljom”.
Glavni zahtev upućen vlasti bila je smena generalnog direktora RTS-a Dušana Mitevića i još četvorice urednika zbog uvredljivih komentara na račun opozicije.
Demonstracije su bile zabranjene, pa je policija od ranog jutra blokirala prilaze Beogradu u nameri da spreči dolazak pristalica opozicije iz unutrašnjosti zemlje.
Uprkos tome, na Trgu republike okupilo se oko 100.000 građana, a oko podneva policija je krenula u akciju razbijanja demonstracija iz Francuske ulice i s platoa ispred Filozofskog fakulteta.
Lideri opozicije sklonili su se u Narodno pozorište, a vrata im je otvorila tadašnja upravnica pozorišta Vida Ognjenović.
Pozivom na “juriš” sa balkona Narodnog pozorišta
Dok su se sa terase Narodnog pozorišta lideri opozicije obraćali demonstrantima, policija je stezala obruč i pokušavala da rastera građane ogromnim količinama suzavca, vodenim topovima, gumenim mecima, konjicom.
Demonstranti su pružali otpor, pa su ubrzo počeli višečasovni sukobi sa policijom.
Na prebijanje demonstranta, lider SPO-a Vuk Drašković odgovorio je pozivom na “juriš” sa balkona pozorišta.
Vatreno oružje, tenkovi i dve žrtve
U sukobima policije i demonstranata povređeno je više od 200 ljudi, a u Masarikovoj ulici, dok je bežao od demonstranata, život je izgubio policajac Nedeljko Kosović.
Nešto kasnije, policija je upotrebila vatreno oružje i tom prilikom je stradao sedamnaestogodišnji Branivoj Milinović.
Lider SPO-a Vuk Drašković je uhapšen, a zabranjen je rad televiziji Studio B i Radiju B92. Slobodan Milošević demonstrante je nazvao “snagama haosa i bezumlja”.
Hapšenje lidera SPO izazvalo je revolt studenata koji su ubrzo iz Studentskog grada krenuli ka Terazijama.
Policija je studente dočekala na Brankovom mostu, ponovo su upotrebljeni suzavac i palice, a pošto su oni posedali na asfalt, akcija policije je ubrzo prekinuta.
To veče oko 20 časova na ulice Beograda prvi put posle Drugog svetskog rata izašli su tenkovi, a odluku o tome donelo je kolektivno rukovodstvo, Predsedništvo bivše SFRJ.
Protesti nekoliko hiljada studenata i građana, nastavljeni su na Terazijama sve do 14. marta, kada su Drašković i svi uhapšeni oslobođeni, a Skupština Srbije usvojila ostavke direktora RTS-a i ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića, a televizija Studio B i Radio B92 su nastavili sa radom.
RTS
