Sastanak Putina i Bajdena

Sastanak Putina i Bajdena
Ruski predsjednik Vladimir Putin i njegov američki kolega Džozef Bajden sastaće se u vili La Granž u Ženevi.
Bajden, koji je juče stigao u Ženevu, kaže da će Putinu reći gdje je “crvena linija”.

Ruskog predsjednika ne iznenađuje šta predsjednik SAD izjavljuje. Analitičati ocjenjuju da će razgovori biti korisni, ali da neće biti konkretnih dogovora.

Ukrajina i Gruzija mogu biti primljene u NATO, ali nisu postavljeni nikakvi vremenski okviri, što je naljutilo Kijev, a Moskvu drži na oprezu
Bajden i Putin će se sastati u vili Granž u Ženevi (Foto Beta-AP)
NATO je odlučio da podigne ulog i američkom predsedniku Džozefu Bajdenu usmeri vetar u leđa uoči današnjeg susreta s Vladimirom Putinom donevši odluku da Ukrajina i Gruzija mogu da postanu članice ovog vojnog saveza. Ipak, datum i uslovi nisu određeni.

Bajden je, međutim, rekao da Ukrajina još ne ispunjava kriterijume za članstvo u NATO-u, posebno napominjući potrebu da se iskoreni korupcija i ispune drugi uslovi. Američki predsednik je naglasio da odluka ne zavisi samo od njega i da Ukrajina mora da ubedi i ostale članice. Ipak, Bajden je kao potpredsednik SAD pratio pitanje Ukrajine i nastaviće sa slanjem vojne pomoći, što na kraju znači da Ukrajina i ne mora da bude u NATO-u da bi dobijala podršku SAD.

Putin nije komentarisao ovu odluku saveta NATO-a, ali je u intervjuu za En-Bi-Si, koji je objavljen u ponedeljak, povodom proširenja NATO-a na istok rekao: „Izigrali ste nas za sve pare”. On je podsetio da je tadašnji predsednik Mihail Gorbačov dobio usmeno obećanje NATO-a da u svojoj sastav neće uključiti države bivšeg Varšavskog pakta, i zaključio da se ipak sve mora „staviti na papir”.

Ruski predsednik je prošle nedelje oštro upozorio da bi primanje Ukrajine u NATO bio veliki problem za Rusiju, zato što bi rakete ispaljene sa njene teritorije za manje od deset minuta stigle do centralne Rusije. Tada je postavio pitanje koje su „crvene linije” preko kojih Rusija ne može da pređe. Uoči samita članica NATO-a generalni sekretar Jens Stoltenberg je odgovorio na njegove reči poručivši da neće Rusija odlučivati ko će ući u NATO a ko ne.

Bajden je, međutim, povukao potez kao u slučaju sankcija protiv „Severnog toka 2”. Potpisao je sankcije za ruske brodove, ali ne i za ruske menadžere i „Gasprom”, čime je izašao u susret Nemačkoj i Rusiji. Ipak, Kongres i Senat mogu usvojiti odluku da se sankcije prošire i staviti je Bajdenu na sto. Tako je i s ovom odlukom o prijemu Ukrajine u NATO. Nije loše za Ukrajinu da se još više potrudi i ispuni one zahteve koje Amerikanci uporno ponavljaju.

Takođe, američki predsednik nije prešao rusku „crvenu liniju”, iako joj se opasno približio. Slanje američke vojne pomoći se ne obustavlja, a uvek ima vremena da se Kijevu za početak da akcioni plan o pridruživanju. Očigledno je da je planirano da članstvo Ukrajine ne bude važna tema na samitu NATO-a, a tome u prilog ide i činjenica da predstavnik Ukrajine nije ni pozvan.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, naravno, nije zadovoljan. Izbori u Ukrajini održavaju se u septembru. On je u poslednjih nekoliko meseci urgentno ponavljao da NATO treba da primi Ukrajinu kako bi obuzdao Rusiju, čak je prošle nedelje rekao da im treba jednostavan odgovor: „da” ili „ne”. Ni sada nije dobio jasan odgovor, jer iako je odluka doneta, nije određen vremenski okvir za naredne korake u približavanju zemlje alijansi.

Iako je, sudeći prema prvobitnom saopštenju iz njegovog kabineta, u nedavnom telefonskom razgovoru s Bajdenom razgovarao o dobijanju akcionog plana za pridruživanje – to se na ovom samitu nije dogodilo. U Kijevu su nezadovoljni jer mogu proći godine do ulaska u savez. Šef ukrajinske diplomatije Dmitrij Kuleba je kasno u ponedeljak po objavljivanju ove vesti iz Brisela rekao da je njegova zemlja sprovela „dovoljno reformi” da bi dobila akcioni plan i da bi to poricanje bilo „cinično licemerje”. On smatra da treba iskreno reći da je glavna prepreka – nespremnost da se takva poruka pošalje Rusiji.

Ambasadori SAD i Rusije vraćaju se u Moskvu i Vašington
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov juče je rekao da će jedna od odluka samita ruskog i američkog predsednika Vladimira Putina i Džozefa Bajdena u Ženevi biti povratak ruskog i američkog ambasadora u ambasade u Vašingtonu i Moskvi.

Politika/Agencije