Ruski „plan A” za Avganistan
Ruski „plan A” za Avganistan
Da li će se talibani pridržavati onoga što su obećali – da neće biti osvete
Posle bekstva Ašrafa Ganija i Amerikanaca iz Kabula Moskva i Peking podržavaju talibane prateći da li će prenos vlasti biti miran i civilizovanNakon što su se SAD povukle iz Avganistana i „razbile talibansku košnicu”, Ruska Federacija u Kabulu deluje po svom „planu A”. To znači da čeka i uveri se da li će talibani izvesti mirno i civilizovano preuzimanje vlasti po padu prethodne administracije i bekstvu Ašrafa Ganija. Dok EU strahuje od ruskog i kineskog preuzimanja uticaja u Avganistanu tokom vakuuma koji je nastao povlačenjem NATO saveznika, ruske diplomate hvale dosadašnje ponašanje talibana u Kabulu i na izvestan način ih ohrabruju da održe situaciju pod kontrolom. U tome će im svakako pomoći i izjava portparola ruske ambasade u Kabulu Nikite Iščenka da je Gani pobegao s ogromnom količinom novca. On je za RIA Novosti rekao da su četiri automobila dovezla novac do helikoptera, a da su one količine koje nisu mogle da stanu u letelicu – ostavljene na pisti na aerodromu.
Rusi su već duže vreme pregovarali s talibanima, iako su oni u Ruskoj Federaciji, kao i mnogim drugim državama, proglašeni terorističkom organizacijom. S obzirom na to da su vladu predsednika Ganija smatrali marionetskom vladom SAD, ruska diplomatija se fokusirala na „kontrolu štete” kojom bi predupredila destabilizaciju u susednim državama, članicama Zajednice nezavisnih država, pa i samoj Rusiji. Zato sada, što se tiče Moskve, nije ni na vidiku prelazak na „plan B”, koji direktor Odeljenja za Aziju ruskog Ministarstva spoljnih poslova Zamir Kabulov nije hteo ni da otkriva. On je rekao da se nada da je u avganistanskom budžetu ostalo još novca koji bi poslužio kao osnova budžeta nove vlasti i zalog nastavka funkcionisanja države. Za to je, što se zvanične Moskve tiče, potrebno da se talibanska vlast pridržava osnovnih ljudskih prava. Ona će, kako bi u budućnosti bila međunarodno priznata, verovatno i dati sve od sebe u tom pogledu, uključujući suzbijanje osvetničkih namera i donekle ublažiti sporan odnos prema ženama.
Rusku ambasadu u Kabulu čuvaju talibani, ona radi bez prekida i nesmanjenim kapacitetom, a ambasador Dmitrij Žirnov je najavio da će s talibanima proći ulicama Kabula kako bi „svojim očima video i uverio se da li je zaista mirno”. Žirnov je za „Glas Moskve” rekao da su mu talibani ponudili da sam izabere maršrutu kojom će ići i naglasio da je situacija u Kabulu sada bolja nego za vreme Ašrafa Ganija.
Za Ruse i njihove partnere koji bi mogli da budu prvi na udaru ekstremnog militantnog pokreta sad je najvažnije da Avganistan ne postane reinkarnacija takozvane Islamske države. Tadžikistan i Uzbekistan su takođe na ovom stanovištu i njihov osnovni strah nisu eventualne provokacije talibana, nego opasnost od terorističkih struktura povezanih s Islamskom državom.
U Evropskom parlamentu najavljuju da je Evropskoj uniji – zgroženoj bezdušnom američkom evakuacijom (bez koordinacije s partnerima u NATO-u) i dvadesetogodišnjom nesposobnošću da obuči avganistansku vojsku i spreči korupciju režima – sada potrebna nova strategija za Avganistan. Čini se da je za stvaranje te nove strategije sada kasno, pošto su Kina i Rusija koordinisale svoje diplomatske napore ka istom cilju. Iako se kineski šef diplomatije Vang Ji u razgovoru s američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom obavezao da će raditi na unapređenju stabilnosti, Kina je pozvala Rusiju na saradnju u odbrani vlastitih interesa u Avganistanu. U razgovoru sa Sergejem Lavrovom, Ji je naglasio da Peking i Moskva moraju da ojačaju strateške kontakte i podrže jedno drugo kako bi pomogli talibanima da preuzmu odgovornost i osiguraju bezbednost kineskog i ruskog osoblja i kapitala.
Ukoliko talibanska vlast uspe da vodi umerenu i razboritu versku politiku, sprovede inkluzivnu politiku u formiranju nove vlade i ne bude stvarala konflikte sa susednim državama – imaće podršku Pekinga i Moskve da bude međunarodno priznata. Ako je rat u Avganistanu zaista završen, kako su to najavili talibani, ostaje još da se vidi da li će poštovati proglašenu amnestiju i garantovati bezbednost stanovništvu i diplomatskim misijama svih država. U Dohi su juče o prenosu vlasti s visokim predstavnicima talibana trebalo da razgovaraju bivši avganistanski predsednik Hamid Karzai, bivši komandant i premijer Gulbudin Hekmatijar i nekadašnji šef diplomatije Abdulah Abdulah. Kakvu će ulogu odigrati mula Abdul Gani Baradar, šef talibanskog političkog pokreta, tek će se videti, s obzirom na značaj koji ima za talibane, ali i njegove bliske veze s Amerikancima.
Prema izveštajima medija, talibani su se do sada ponašali mnogo uzdržanije nego tokom prvog preuzimanja vlasti, kada je 1996. godine simbol njihovog dolaska postalo masakriranje bivšeg vođe postsovjetskog režima Muhameda Nadžibulaha, koga su u Misiji UN talibani javno pogubili. Do sada su u Kabulu najveće strahote izazvali američki vojnici pucajući na do juče sebi lojalne Avganistance koji su pokušavali da se domognu spasa. Neki od njih, koji nisu imali specijalne narukvice koje su omogućavale ulazak u evakuacione letelice, bukvalno su padali sa krila i točkova američkih aviona.
Politika/B. Mitrinović
