Rusija poziva NATO i EU da spreče sukob na KiM

Rusija poziva NATO i EU da spreče sukob na KiM
Gabrijel Eskobar neće prisustvovati današnjem razgovoru u Briselu, dijalog ima tri učesnika – Srbiju, Kosovo i EU, a svi ostali podržavaju taj proces spolja, poručuju iz Evropske unije

Uoči današnjeg sastanka šefova pregovaračkih timova Beograda i Prištine Petra Petkovića i Besnika Bislimija i predstavnika Evropske unije u Briselu, povodom krize na severu KiM, iz EU su negirali da će u ovom razgovoru učestvovati zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijel Eskobar. „Ne, gospodin Eskobar neće prisustvovati razgovoru. Dijalog ima tri učesnika – Kosovo, Srbiju i EU. Svi ostali podržavaju dijalog spolja”, rekao je portparol EU Peter Stano za „Gazetu ekspres”. Prethodno je iz američke ambasade u Prištini u ponedeljak najavljeno da će na sastanku u Briselu učestvovati i Eskobar.

A Stejt department je saopštio da SAD apeluju na Srbiju i vlasti u Prištini da se vrate dijalogu uz posredovanje EU i da bez odlaganja rešavaju sva sporna pitanja, uključujući ona u vezi sa energetikom i drugim oblastima koje utiču na svakodnevni život građana, ističući da SAD nemaju recept za rešavanje problema. „Mislim da je na obe strane zadatak da ne militarizuju ovo pitanje, da ne šalju specijalne jedinice u mesto gde postoji Kfor i gde nema potrebe za tim”, naveo je ranije Gabrijel Eskobar.

Ponovo se juče oglasila i Moskva, a stalni predstavnik Rusije pri EU Vladimir Čižov upozorio je da opasnost od izbijanja sukoba na administrativnoj liniji između centralne Srbije i Kosova i Metohije uvek postoji, ali je sada povišena. „Situacija je tamo napeta i, zaista, rizik od izbijanja sukoba uvek postoji, ali sada je, jasno, uvećan”, rekao je Čižov za TV Rusija 24, prenosi „Sputnjik”. Prema njegovim rečima, nije čak stvar ni u konkretnom povodu, već u tome što Priština ne želi da ispuni obaveze iz sporazuma koji su potpisali i aktuelna administracija i njeni prethodnici.

Rusko Ministarstvo inostranih poslova pozvalo je NATO i EU da ubede Prištinu da povuče svoje specijalne snage sa severa Kosova. „Još jednom ističemo: snage NATO-a za Kosovo i misija EU imaju neophodan mandat da spreče bezakonje, pa stoga imaju svu odgovornost za zaštitu civila, obezbeđivanje mira i bezbednosti. Potrebno je izvršiti energičan pritisak na administraciju u Prištini kako bi je primorali da povuče svoje snage bezbednosti sa severa Kosova i spreči da se situacija pretvori u otvoreni sukob”, istakla je portparolka ruskog MIP-a Marija Zaharova.

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da „pomno prati situaciju na severu Kosova i granične prelaze”, kao i da obe strane treba da se uzdrže od bilo kakvih provokacija i eskalacije situacije. U nemačkom MSP-u dodaju da zvanični Berlin u potpunosti podržava zahtev šefa diplomatije Evropske unije Đuzepa Borelja za uklanjanje specijalnih jedinica kosovske policije i blokada na Jarinju i Brnjaku, prenosi „Kosovo onlajn”, pozivajući se na „Gazetu ekspres”.

Da je situacija vrlo zabrinjavajuća ocenila je u toku posete Tirani predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, navodeći da bi i Kosovo i Srbija trebalo da smanje tenzije i vrate se dijalogu. Naglasila je da je i Evropska unija takođe izgrađena na osnovu dijaloga, a potom na osnovu ekonomskog razvoja. „To je dug proces koji donosi mirnu budućnost i prosperitet”, poručila je Fon der Lajenova na zajedničkoj konferenciji s premijerom Albanije Edijem Ramom, koji je tom prilikom poručio da će se zemlje zapadnog Balkana, koje ne podržavaju inicijativu „Otvoreni Balkan”, pridružiti pre ili kasnije.

Poziv „obema stranama” da hitno pronađu mirno i održivo rešenje kako bi se osigurala bezbednost svih građana uputili su i izvestioci i šefovi delegacija Evropskog parlamenta za Beograd i Prištinu. Vladimir Bilčik, Viola fon Kramon, Tanja Fajon i Romeo Francu u zajedničkom saopštenju izrazili su duboku zabrinutost zbog tenzija na prelazima Jarinje i Brnjak i pozvali na povratak dijalogu uz posredovanje EU. „Želimo da vidimo povlačenje specijalne policije i svih jedinica vojske i uklanjanje blokada puteva. Trebalo bi prestati s jednostranim akcijama i provokacijama i zapaljivom retorikom, koje povećavaju tenzije i utiču na dobrobit lokalnih zajednica”, stoji u pisanom saopštenju četiri parlamentarca.

Inače, devetog dana krize na severu KiM situacija je juče kao i prethodnih dana bila mirna, ali napeta zbog prisustva specijalnih jedinica policije pod komandom Prištine, koje su tu stacionirane nakon jednostrane odluke vlade Albina Kurtija o registarskim tablicama. Tenzije je dodatno pojačao napad flašama i noževima na grupu od petnaestak Srba iz opština na severu Kosova u ponedeljak, u južnom delu Kosovske Mitrovice. Svoje prisustvo na severu pojačao je i Kfor, čiji su pripadnici prekjuče primećeni na Jarinju. Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije Milovan Drecun potvrdio je za RTS da je bilo sastanka između Kfora i prištinskih vlasti i da je ponuđeno da Kfor zameni Rosu na punktovima, ali da se ne zna da li je to prihvaćeno. „Kfor je bio prisutan i 20. septembra pa smo dobili destabilizaciju situacije, a ako već jesu faktor stabilnosti, ne smeju to da dozvole”, ukazao je Drecun.

Ministar odbrane Nebojša Stefanović ocenio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić vuče filigranski precizne i politički potpuno tačne poteze koji koriste srpskom narodu na Kosovu i ne čine štetu nikome drugome. Stefanović je za TV Pink rekao da Srbija ne želi eskalaciju i sukobe, ali da neće dopustiti da srpski narod bude ponižavan i dodao je da Vojska Srbije nije ušla na teritorije gde po Kumanovskom sporazumu nema pravo da bude. „Na teritoriji centralne Srbije imamo pravo da raspoređujemo jedinice kako mislimo da treba. Nismo pretili bilo kome”, rekao je Stefanović. Naveo je da je „podizanje borbene gotovosti u celoj kopnenoj zoni bezbednosti dalo efekta i ohrabrilo naš narod da se neće dozvoliti da ih bilo ko ubija”.

Dačić: Ovakve napetosti mogu da izazovu ozbiljnije probleme
Slanje policijskih snaga na sever Kosova bez obaveštavanja Kfora i predsednika srpskih opština nije prva provokacija Prištine, ali je u svakom slučaju jedna od onih koje nose visoki stepen rizika, izjavio je juče predsednik Narodne skupštine Srbije Ivica Dačić. Istakao je i da je ovo ujedno proba za neke nove akcije u budućnosti, a da će situacija zavisiti od reakcije međunarodne zajednice. „Oni u stvari ispituju teren koliko će daleko neko ići u njihovoj kritici i zato je bitno da međunarodna zajednica razume da time, ukoliko se ovakvo ponašanje Albina Kurtija ne ograniči, sami doprinose izazivanju regionalne nestabilnosti”, kazao je Dačić za Tanjug.

Dodaje da ovakve napetosti mogu da izazovu i ozbiljnije bezbednosne probleme jer, nažalost, situacija u regionu je takva, kaže, da jedan incident može da izazove niz vezanih događaja i da ugrozi mir na našem prostoru. Kada je reč o reakciji međunarodne zajednice koja poziva obe strane na smirivanje tenzije, Dačić kaže da je to uobičajeno i ističe da je nekorektno jer Srbija nikada nije bila ta strana koja je izazivala tenzije.

Politika