Rudarenje Bitkoina

Vrednost bitkoina je premašila 30.000 dolara, a naša sagovornica Ivana L. čuva u svom digitalnom novčaniku jedan i prodaće ga kada njegova vrednost dostigne 100.000 evra, koliko joj je potrebno da otplati preostali dug za stambeni kredit. Uverena je da će ova, najpoznatija, virtuelna valuta u jednom trenutku dostići tu vrednost.

– U rudarenje bitkoina sam se upustila iz puke radoznalosti, sa grupom od pet – šest prijatelja, pre sedam godina. Na svetskom nivou mi smo se uključili kasno, ali smo želeli da se uverimo kako to funkcioniše. Kupili smo jaču grafičku kartu za procesor računara i u to uložili ukupno između 150 i 200 evra – objašnjava Ivana.

Bilo im je, kaže, veoma zanimljivo i ona je istražujući o tome zaključila da je bitkoin nešto što obećava u poređenju sa ostalim valutama. Napravljen je toliko savršen algoritam koji je zapravo samo preslikan proces iskopavanja zlata.
– U početku kada je počela eksploatacija zlata bila je potrebna samo lopata, da se malo zagrebe i pronađe zlato. Isto je sa bitkoinom. Uzmeš kompjuter, „kopaš nešto”, a to kopanje znači da tvoj računar nešto pokušava da otkrije, odnosno da reši određeni matematički zadatak. Zadaci se rešavaju preko zadruga koje se zovu pulovi i rudari se uključuju u pulove da bi se što više računara udružilo, više podataka obradilo i time povećala šansa za njihovo rešavnje. Za svaki rešen zadatak, dobija se određen broj bitkoina. Oni se nalaze i čuvaju u novčaniku na tvom računaru. Ranije je bilo pravilo da kada rešiš zadatak dobiješ 25 bitkoina. To je bilo jako često i bilo ih je mnogo. Tako da smo mi stekli priličan broj bitkoina – objašnjava Ivana.

Kada je 2014. kupovala stan, prodala je skoro sve svoje bitkoine, jer joj je trebao svaki dinar za učešće za kredit. Tada je bitkoin vredeo oko sto dolara. Sačuvala je samo jedan.

– Vrednost ove kriptovalute je promenljiva. Sada raste jer je sve više institucionlanih investitora, koji kupuju bitkoin. Na skok vrednosti uticala je i najava „Pejpala” da će prihvatiti bitkoin kao sredstvo plaćanja. Ja čekam da dostigne vrdnost od 100.000 evra. Podrazumeva se da ću platiti porez, kada ga budem prodavala. Takođe, kada sam ih pre nekoliko godina prodavala, sve je prošlo kroz leglne tokove novca – kaže naša sagovornica.

Ona napominje da se bitkoinom trguje preko online berze i preko online menjačnica. Zahvaljujući blokčejn tehnologiji baza podataka o transakcijama kripotovalutama je decentralizovana i može da se vidi ko sa kim trguje, ali naglašva da ne mogu da se vide iznosi i koliko je bitkoina prošlo, što otvara mogućnost za manipulaciju.

– Kod nas je nedavno usvojen Zakon o digitalnoj imovini koji će regulisati ovu oblast. Investitori će moći da ulažu u kriptovalute i to je odlična vest. Mi obično kasnimo za svetom, a u ovoj oblasti smo uhvatili korak i u zaostatku smo možda tri ili četiri godine – kaže naša sagovornica, koja je prijatno iznenađena brzinom kojom smo dobili ovaj Zakon.

Ipak, najveći razlog za oprez predstavljaju velike i nepredvidive oscilacije vrednosti kriptovaluta. Zbog toga ih mnogi smataju rizičnom investicijom, iako su dobici veći nego na berzama. Osim toga i rudarenje bitkoina ima negativnu stranu, a to je da računari troše mnogo struje za rešavanje zadataka. Za mnoge kod nas i u Evropi rudarenje nije isplativo jer je elektična energija skupa, pogotovo ako se izvodi u kućnoj radinosti.
Tako je naša južna pokrajina koja je vekovima bila poznata po ogromnom rudnom bogatstvu u žižu svetske javnosti dospela kao veliki rudnik kriptovaluta. Kada su pre dve godine digitlni časovnici u Evropskoj uniji počeli da kasne, zbog prekida u napajanju električnom energijom, evropski zvaničnici su ubrzo ustanovili da strujni udari dolaze iz okoline srpskog dela Kosovske Mitrovice i sela koja je okružuju. Svetski mediji su izvestili da u brojnim podrumima i garažama oprema za rudarenje radi punom parom, a to su objasnili činjenicom da Srbi sa severa Kosova ne plaćaju električnu energiju. U ovom biznisu, ubrzo su im se pridružile i komšije Albanci.

Zakon o digitalnoj imovini, koji je Skupština nedavno usvojila, a počeće da se primenjuje za šest meseci, između ostalog reguliše i način na koji će se trgovati kriptovalutama. One neće moći da se koriste, a da korisnik nije registrovan na način da se zna njegovo ime i prezime i sa koliko takvih valuta raspolaže. Ovaj zakon uređuje poslove organizovanja platforme za trgovanje digitalnom imovinom i uslove pod kojima je dozvoljeno.

– Zahvaljujući ovom zakonu, privrednici će lakše finansirati svoje inovativne ideje, a otvara se mogućnost za unapređenje likvidnosti i njihovo uključenje u tržište digitalne imovine. Digitalna imovina, koja se ponekad naziva i kripto-imovina ili virtualna imovina, u ovom zakonu je definisana kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja. Najpoznatiji predstavnik digitalne imovine u svetu je bitkoin, a najčešća tehnologija na kojoj se digitalna imovina kreira je blokčejn tehnologija – rekao je nedavno Siniša Mali, ministar finansija naglasivši da postoji dovoljna kritična masa ljudi koja je to prihvatila i krenula da pravi alternativu tradicionalnim izvorima finansiranja.

Politika/ M. Avakumović