Putin: NATO već jednom pokrenuo rat u Evropi – protiv Jugoslavije

Putin: Rusija ne želi rat, NATO već jednom pokrenuo rat u Evropi – protiv Jugoslavije
Rusija ne želi rat u Evropi i ne može da zažmuri na to kako SAD i NATO „sasvim slobodno i u svoju korist” tumače princip nedeljive bezbednosti, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin na konferenciji za novinare posle razgovora sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Moskvi.

Govoreći o pretnji ratom u Evropi, Putin je podsetio da je NATO već jednom pokrenuo rat na starom kontinentu protiv Jugoslavije.

„Što se tiče rata u Evropi, nemački kancelar je upravo rekao da ljudi njegove generacije, a ja pripadam njima, teško da mogu da zamisle bilo kakav rat u Evropi. To se odnosi na situaciju oko Ukrajine. Ali mi smo bili svedoci rata u Evropi koji je upravo NATO blok pokrenuo protiv Jugoslavije. To je bila velika vojna operacija uz bombardovanje jedne od evropskih prestonica Beograda. Desilo se bez dozvole SB UN. Ovo je veoma loš primer, ali je bio”, rekao je Putin, prenosi RIA Novosti.

Govoreći o Ukrajini, ruski lider je nazvao genocidom to što se dešava u Donbasu.

On je povezao obraćanje Državne dume i molbu da se prizna nezavisnost DNR i LNR s tim da poslanici jasno osecaju raspoloženje birača kojima je „žao stanovnika tih republika”.

„Glasanje u Državnoj dumi je na ovaj ili onaj način povezano, jer se poslanici u ruskom parlamentu, kao i u svakoj zemlji rukovode javnim mnjenjem, oni se rukovode mišljenjem svojih glašača, a oni to suptilno osećaju. I s tim u vezi, sasvim je očigledno da u našoj zemlji ogromna većina ljudi saoseća sa stanovnicima Donbasa, podržava ih i nada se da će se situacija tamo radikalno promeniti na bolje za njih”, poručio je ruski predsednik.

Putin je izrazio nadu da sporazumi iz Minska još imaju potencijal i pozvao je Nemačku i Francusku da utiču na Kijev da počne da realizuje obaveze koje je preuzeo.

Rekao je da je Rusija odlučila da delimično povuče trupe koje su blizu granice Ukrajine, kao i da on vidi prostor za dalju diskusiju sa Zapadom o bezbednosnim garancijama Moskve.

On je, međutim, rekao da nije bilo konstruktivnog odgovora na zahteve Rusije.

Govoreći o pristupanju Ukrajine NATO, ruski predsednik je rekao da ne smatra da se će se to desiti u bliskoj budućnosti, ali da Moskva smatra da to nije dovoljno dobra garancija, kao i da želi da se to pitanje sada u potpunosti reši, preneo je Rojters.

Na pitanje da li će Rusija nastaviti da povlači trupe sa ukrajinske granice, Putin je rekao da će delovati po planu koji će zavisiti od realne situacije na terenu.

„Kako će Rusija dalje delovati? Prema planu. A u čemu će se sastojati taj plan? Iz realne situacije na terenu”, poručio je on i dodao da niko ne može da odgovori kako će se situacija razvijati, jer ona ne zavisi samo od njih.

Istovremeno, Putin je rekao da u odgovoru Vašingtona i Brisela postoje momenti o kojima je Moskva spremna da razgovara, pre svega što se tiče Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa i vojnoj transparentnosti.

Govoreći o bezbednosnim garancijama koje traži Rusija od Zapada, ruski lider je istakao da Moskva ne može da zažmuri na to kako SAD i NATO „sasvim slobodno i u svoju korist tumače princip nedeljive bezbednosti”.

Kako je naveo, nasilno obuzdavanje Rusije od strane Zapada Moskva doživljava kao pretnju bezbednosti zemlje, javlja Sputnjik, prenosi Tanjug.

Što se tiče „Severnog toka 2”, on je komercijalni projekat koji je završen i spreman za rad, rekao je Putin i dodao da će Rusija nastaviti sa isporukama gasa preko Ukrajine i posle 2024. godine, ako bude potražnje i ako to bude isplativo.

Inače, razgovor Putina i Šolca trajao je više od tri sata.

Politika