Prvi srpski poslanik u Mostaru od rata

Srbi proslavili uz vatromet što je njihova lista „Ostajte ovdje – Zajedno za naš Mostar” po prvi put uspela da pređe cenzus i obezbedi jednog većnika
Grad na Neretvi ovih dana bio je u fokusu međunarodne javnosti jer su se izbori u ovom gradu u nedelju održali nakon čak dvanaest godina pauze. U gradu koji je po mnogo čemu specifičan i komplikovan, takva su i izborna pravila na koja se čekalo celu deceniju. Iako su u pitanju lokalni izbori nastupilo je više stranaka, bitka za glasove, na kraju se svodi opet na nacionalno prebrojavanje i na to čiji će Mostar biti – hrvatski ili bošnjački.

U izbornoj noći pobedu su proglasili i Hrvatska demokratska zajednica koja je poručila da Mostar ostaje hrvatski „stolni” grad, ali i Koalicija za Mostar oko koje su okupljene bošnjačke stranke. Ono što je bilo veliko iznenađenje jeste da su jedino slavili Srbi čija je jedinstvena lista „Ostajte ovdje – Zajedno za naš Mostar” po prvi put nakon rata uspela da pređe cenzus i obezbedi jednog većnika. Pevalo se i slavilo u srpskom izbornom štabu, a sa Bjelušina iznad Sabornog hrama Svete Trojice ispaljen je i vatromet.

Podsećanja radi, izbori u Mostaru se nisu godinama održavali jer su Hrvati na Ustavnom sudu pre deset godina osporili Izborni zakon u delu za Mostar koji je 2004. nametnuo visoki predstavnik Pedi Ešdaun, kada je formalno ujedinio do tada podeljeni grad. Tako se desilo da su bošnjački glasovi vredeli više od hrvatskih u pojedinim izbornim područjima. Nakon toga deset godina vodeće hrvatske i bošnjačke stranke nisu uspevale da postignu dogovor o novim pravilima. Konačno je to urađeno u junu ove godine pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice. Rešenje o kojem su se dogovorili SDA i HDZ podržale su i srpske stranke u Parlamentu BiH.

Po tim pravilima, koja su ponovo oslonjena na Ešdaunova rešenja iz 2004. i Statut Grada Mostara, Mostarci su birali 35 većnika i to iz šest gradskih područja – njih 22 i 13 sa jedinstvene Gradske liste.

Predviđeno je i da u gradskoj skupštini koja broji 35 većnika, nijedan konstitutivni narod ne može imati više od 15, a manje od četiri odbornika. A jednog odbornika moraju imati i „ostali”. Mostar je specifičan i po tome što se gradonačelnik ne bira na direktan način već iz reda većnika. Svaki većnik može biti gradonačelnik ako dobije dvotrećinsku podršku. Ukoliko to ne uspe, ide se u drugi krug gde se opet traži dvotrećinska većina ili pak u treći gde je onda potrebna natpolovična većina, odnosno 18 ruku.

Upravo i ovi izbori bili su borba da se dođe do 18. ruke. Kako su stvari stajale juče, na oko 65 odsto obrađenih podataka, probosanske stranke imale su 17, hrvatske takođe 17 i Srbi jednu ruku. Na prvi pogled moglo bi se reći da će srpski većnik, dr Velibor Milivojević, koji je bio nosilac liste „Ostajte ovdje – Zajedno za naš Mostar” odlučiti o tome ko će biti novi gradonačelnik Mostara – da li Zlatko Guzin, koji je nosio listu Koalicije za Mostar, ili Mario Kordić, nosilac HDZ-ove liste.

Ipak, imajući u vidu činjenicu da su HDZ i SDA godinama bili koalicioni partneri u Mostaru, mnogi analitičari su stava da je neminovno da se ovo partnerstvo nastavi i u budućnosti.

U prvoj reakciji nakon prebrojavanja glasova lider HDZ-a BiH Dragan Čović proglasio je pobedu i poručio da je došlo vreme da se Mostar gradi na jasnim evropskim temeljima.

„Možemo reći da je HDZ s više od 20 glasova stranka koja je dobila dvostruko više mandata što je bio naš cilj, sa 14–15 mandata verujem da ćemo naći partnere. To je ono što mogu kazati na osnovu dosad prebrojanog dela glasova”, naveo je Čović.

Iz centrale HDZ-a stigla su saopštenja da je pokradeno na hiljade hrvatskih glasova, a Čović je juče u pismu međunarodnim zvaničnicima zatražio da se uključe u ispravljanje brojnih neregularnosti u izbornom procesu. Druga strana takođe je proglasila pobedu u izbornoj noći, ali juče ujutro su kazali da će za izbor gradonačelnika biti potrebna dodatna politička koalicija. Predsednik mostarskog SDA, Salem Marić, navodi da probosanske stranke imaju potrebnih 18 većnika, ali da treba sačekati kraj prebrojavanja glasova.

„Mi od početka naglašavamo da smo spremni za razgovore i političke dogovore sa svim političkim subjektima koje mogu obezbediti izbor doktora Guzine za gradonačelnika“, rekao je Marić.

U tih 18 je i pet ili šest ruku građanskih stranka, SDP-a i Naše stranke, koje su u izbornoj noći poručile da neće u koaliciju sa SDA.

Srpska strana ne opterećuje se računicama oko formiranja vlasti. Vrlo su zadovoljni činjenicom da su uspeli, po prvi put nakon rata, izabrati svog legitimnog predstavnika. Srbi u gradu na Neretvi tvrde da je ovo istorijski dan za njih, jer veruju da će moći da se zaustavi beznađe i apatija, te pokrenu stvari u korist opstanka i budućnosti srpskog naroda u Mostaru.

Nosilac liste „Ostajte ovdje – zajedno za naš Mostar”, Velibor Milivojević kaže da će Srbi sada konačno imati svoju pravu političku reč koja će oslikavati ono što je potreba srpske zajednice u Mostaru.

„Siguran sam da ćemo od sutra krenuti da se borimo za konstitutivnost, za ravnopravnost, za pristup budžetima, radnim mestima. Kroz miroljubivu politiku tolerancije ćemo biti zaštitnici svih onih koji na bilo koji način u Mostaru budu oštećeni ili ne budu u ravnopravnom položaju sa svima ostalima. Naš glas bi mogao biti ključan, ali ne bismo bili srećni da se na takav način bira gradonačelnik. Mi smo uvek za ravnopravnost i dogovor i mislimo da jedino tako Mostar može krenuti u boljem pravcu”, rekao je Milivojević.

I dok su se preračunavali mandati i čekali rezultati sa svih mesta, Centralna izborna komisija juče je donela odluku da se brojanje ponovi na čak 70 biračkih mesta u Mostaru, što je skoro polovina.

Politika/S. Bjelica