Povratak Svetog Save u Svetu zemlju

Povratak Svetog Save u Svetu zemlju
Održana prva akademska srpsko-jevrejska konferencija „Jedan duh – dve nacije”
Ilustracije iz diplomatskog dnevnika (Fotografije iz knjige „Povratak Svetog Save u Svetu zemlju”)
Prva akademska srpsko-jevrejska zum konferencija „Jedan duh – dve nacije” održana je na dan kada Srbi obeležavaju Dan Svetog Save, a jevrejski narod Međunarodni dan Holokausta. Tako je najavljen akademski most prijateljstva Beograda – Novog Sada i Jerusalima, a govornici su podsetili na ono što povezuje Srbe i Jevreje kroz istoriju.

Bojan Tubić, pomoćnik ministra prosvete, naveo je da je za Srbe, praiskonsku duhovnu vezu sa Jerusalimom uspostavio Sveti Sava koji je bio na svom prvom hodočašću u Svetoj zemlji 1229. „Tokom ove posete kupio je od muhamedanaca kuću Jovana Bogoslava, poznate pod imenom Sionska gornica, u kojoj se pretpostavlja da se nalazila soba u kojoj je održana Poslednja večera, a ispod nje nalazi se grob kralja Davida, što predstavlja, pored Zida plača, najsvetije mesto za jevrejske hodočasnike”, rekao je Tubić.

Dodao je da su i drugi Nemanjići, poput svetog kralja Milutina, gradili zadužbine u Jerusalimu, poput manastira Svetih Arhangela Mihajla i Gavrila, 1312, koji je bio prvi pravoslavni manastir svih Slovena u Jerusalimu, a za koji je u jerusalimskom zidu bila podignuta iste godine i Srpska kapija ovog manastira. Ta kapija postoji i danas iako je zazidana u 16. veku i nalazi se između Jafe i Damask kapije.

Tubić je rekao da je 2021. početak obeležavanja 80. godina od osnivanja nekih od najbrutalnijih logora smrti, posebno logora za istrebljenje Aušvica i Jasenovaca. „Tokom Drugog svetskog rata narodi širom svetu suočili su se sa masovnim ubistvima od strane nacista i njihovih pomagača. Posebno visoku cenu platili su Srbi i Jevreji. Da li može postojati jača veza između dva naroda od stradalničke i duhovne”, dodao je Tubić.

Moderator je bio prof. dr Juval Elbašan, dekan Pravnog fakulteta iz Jerusalima, a tehničku podršku pružao je tim Branka Vuksana, predsednika Alumnija Filološkog fakulteta. Konferencija se odvijala u dva panela: uvodnog, o dva naroda u doba Drugog svetskog rata i završnog, o istorijatu i identitetu dva naroda pre i posle Drugog svetskog rata.

Akademik Ljubodrag Dimić istakao je da je strategija ćutanja o genocidu presudno uticala da godinama, u ime bratstva i jedinstva jugoslovenskih naroda, ta tema nije imala svoje mesto u nastavnim planovima za osnovnu i srednju školu, da zločin genocida počinjen nad srpskim narodom nije obrađivan u udžbenicima istorije, da istoričari zločin genocida nisu istraživali niti su o tome u većoj meri pisali.

‒ Ali ukoliko nekoliko generacija istoričara ima alibi za svoje ponašanje, generacija onih koji danas stvaraju u srpskoj kulturi mora da se odredi i prema toj osetljivoj temi. Progovoriti o genocidu nad srpskim narodom u 20. veku pre svega znači pisati kritički o prošlim vremenima, bez strasti, racionalno i na osnovu izvora. U NDH je stradalo 74.981 srpsko dete. To je bila jedina država u ratom zahvaćenoj Evropi u kojoj su postojali logori za decu ‒ rekao je Dimić.

Kula Stefana Nemanje u manastirskom kompleksu Mar Saba iz 1229, ktitor Sveti Sava
Teško je poverovati da je Jasenovac i danas prilično nepoznat u svetskoj istoriografiji Holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu, istakao je istoričar Holokausta Gideon Grajf.

‒ Čitajući svedočenja preživelih stičemo utisak da je kamp bio mesto još dijaboličnije i demonskije od Aušvica. Jasenovac je jedini logor za istrebljenje, gde su se masovna ubistva desila potpuno bez učešća nemačkih vojnika. U Jasenovcu su zatočenici ubijani čak na 57 načina, što je i za naciste bilo šokantno ‒ rekao je Grajf.

Profesor Milo Lompar naglasio je da su nesumnjivi stubovi srpskog identiteta: stradalništvo, jer je srpski narod u 20. veku pretrpeo genocid, ali i izuzetni biseri srpske i svetske kulturne baštine Nemanjića poput Hilandara, zatim brojne zadužbine u Jerusalimu i posebno na KiM, koje su nastajale u približno istom periodu na sva tri mesta.

Profesor Aleksandar Petrović održao je izlaganje „Od Svetog Save do priznanja Balfurove deklaracije i zašto je Srbija bila prva”, podvukavši da sintagma „svetosavski pacifizam” predstavlja ukratko identitetski kod srpskog naroda i objašnjava suštinu duhovne misije mira i prosperiteta Svetog Save i srpskog naroda koji je branio mir i slobodu. Razlog zašto je Srbija bila prva da prizna povratak Jevrejima u prapostojbinu objasnio je činjenicom da je 1917. srpska vlada u egzilu na Krfu, vrlo dobro razumela, prošavši Albansku golgotu, problem izgnanstva sa rodne grude, pa je podržala Jevreje duboko razumevajući njihovu borbu, deleći iste ideale.

Novinar Ronen Šnidman rekao je da je zbog zemunskog rabina Jehude Alkalaja Srbija postala kolevka modernog cionizma i da je rabin bio fasciniran borbom Karađorđa i ustancima srpskog naroda i da ga je to inspirisalo da ohrabri jevrejski narod za povratak u prapostojbinu. Podvukao je da se o tome veoma malo zna i u Izraelu i u Srbiji i da mu je čast što je to objavio u vodećim novinama „Izrael tudej” i „Jerusalim postu”. Prof. dr Isak Hercoga govorio je o nacionalnim državama kroz prizmu Karađorđa, Vudroa Vilsona i Balfura, a o srpskoj epskoj poeziji besedila je Gabrijela Šubert, inostrani član SANU. Profesor Sima Avramović najavio je prvo srpsko-izraelsko takmičenje u besedništvu 2021. godine, a zapaženo učešće imala je studentkinja Bojana Petrović kroz besedu o Jasenovcu.

Ambasador dr Ljiljana Nikšić predstavila je diplomatski dnevnik „Povratak Svetog Save u Svetu zemlju” o diplomatskoj misiji Srbije koja je 2019. postavila prvu memorijalnu ploču Sv. Savi nakon 790 godina od njegovog prvog hodočašća u Jerusalim, na ONO akademskom koledžu, obeležavajući istovremeno 800 godina autokefalnosti. Dnevnik je sačinjen u četiri dela: prvi deo je o akademskom mostu Beograd‒Jerusalim, zatim drugi je o kultu Svetog Save, treći je posvećen zadužbinama Nemanjića u Jerusalimu, četvrti je o naučnoj konferenciji i Jerusalimskoj deklaraciji o Jasenovcu, a peti deo knjige je posvećen impresijama 51. učesnika hodočašća – putevima Svetog Save 790 godina kasnije. Korice diplomatskog dnevnika su po ugledu na srpske srednjovekovne knjige, pa se na naslovnoj strani u 24-karatnoj pozlati nalaze heraldički ljiljani sa cirkonima u bojama srpske zastave, reljef sa likom Sv. Save, kao i floralni ukrasi iz Visokih Dečana, bisera svetske kulturne baštine pod zaštitom Uneska. Opisana su i bogato ilustrovana sveta mesta Jevreja i hrišćana i muhamedanaca. Opisano je i 14 do sada registrovanih svetih mesta i zadužbina od značaja za Srbe u Jerusalimu, počev od manastira Sv. Arhangela Mihajla i Gavrila i Srpske kapije, koji i danas, pored pirga Stefana Nemanje podsećaju na činjenicu da su nastajali u isto vreme kada su podizane zadužbine na KiM i na Atosu, i dokle je dosezala srpska srednjovekovna država, i šta Nemanjići znače za istoriju ne samo srpskog naroda već u civilizacijskom središtu čovečanstva, u Jerusalimu, predstavljajući dragulje svetske baštine čovečanstva.

Politika/Mirjana Sretenović