Pometnja na tržištu ulja

Pometnja na tržištu ulja
Uljare nisu zadužene za socijalnu politiku. Posluju sa profitom isključivo onda kada im međunarodno tržište to dozvoli, kaže Sunčica Savović iz „Žita Srbije”
I pored očekivanja da će se poskupljenja hrane zaustaviti u 2021. cene uljarica a posebno ulja obaraju višegodišnje rekorde na svetskom tržištu.

Soja je nedavno na Produktnoj berzi u Novom Sadu vredela 66,5 dinara po kilogramu, što je najviše još od 2012. godine. Zbog ovakvih signala sa tržišta ratarima se sada, uoči setve, preporučuje da seju suncokret i soju više nego prošle godine jer berzanski stručnjaci procenjuje da će uljarice i na jesen imati dobru cenu.

Zašto je došlo do ovakve situacije na tržištu i šta se može očekivati u narednom periodu. Posebno, da li će sve ovo uticati na povećanje cena jestivog ulja u trgovinama koje je krajem 2020. već poskupelo u dva navrata?

– U godini pandemije imali smo rast tražnja za poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u svetu. Takav trend se nastavlja i u 2021. i to u većoj meri za biljna ulja nego za uljarice – rekla je za „Politiku”, Sunčica Savović, direktorka Udruženja „Žita Srbije”.

Ona podseća da su 2020. lošiji rod suncokreta imali mnogi veliki svetski proizvođači poput Bugarske, Rumunije, Moldavije i Ukrajine što je neminovno uticalo na ovakvu situaciju na tržištu.

Turbulencije sa cenama ulja ali i uljarica u proteklih mesec dana iznenadile su, navela je Savovićeva, sve učesnike na svetskom tržištu. To je logično jer su cene suncokretovog i palminog ulja dostigle najviši nivo u poslednjih 13 godina. Sojino ulje najskuplje je u prethodnih osam, a soja je dostigla rekord iz 2013.

Kako je objasnila, tako drastičan skok cena uzrokovan je malim zalihama većine biljnih ulja koje su dostupne za trgovinu. Dodatni pritisak dolazi i od investicionih fondova koji su, tokom zdravstvene krize, izuzetno aktivni na tržištu hrane i agresivno kupuju biljna ulja na berzi.

Da li će visoke cene uljarica motivisati domaće proizvođače da povećaju površine u narednoj setvi? Savovićeva je naglasila da se u Srbiji proizvodi relativno malo suncokreta – oko 700.000 tona godišnje. Očekuje da će u prolećnoj setvi, koja počinje oko 1. aprila, suncokretom biti zasejano između 200.000 i 220.000 hektara.

– Do velikih preraspodela, što se tiče zasejanih površina ne može da dođe jer su naše setvene površine ograničene – objasnila je i dodala da su prošle godine lošiji rod suncokreta imali mnogi svetski proizvođači i da su naši ratari zato dobro prošli. Suncokret je u 2019. plaćan 31 dinara, po kilogramu, dok se prošle godine kretao od 32 do 38 dinara na kraju žetve kada se saznalo za sušu u Ukrajini i Rusiji.

Naša sagovornica je kazala da prethodnih pet godina na tržištu suncokreta u Srbiji podjednako posluju izvoznici i uljare. Oni su sada konkurencija jedni drugima i robu dobija onaj ko više plati. Smatra da to ide u prilog proizvođačima, a da li ih zadovoljava ili ne to je drugo pitanje.

Direktorka „Žita Srbije” rekla je da je još rano za predviđanja i da ćemo tek u septembru imati sigurnije prognoze da li će suncokretovog ulja u trgovinama poskupeti.

– Što se našeg tržišta tiče, jasno je da od sada, pa do novog roda suncokreta, nećemo imati jeftinije ulje. Da li će cene i dalje ostati na ovom nivou ili će biti skuplje to će isključivo zavisiti od budućeg roda, kod nas i u svetu i dešavanja na globalnom tržištu – objasnila je Savovićeva.

Tržište suncokreta u Srbiji radi samo mesec i po dana nakon žetve. Na preseku godine (u oktobru) uljare formiraju cene na osnovu nabavke sirovine, koja čini oko 80 odsto udela u ukupnim troškovima.

– Uljare nisu zadužene za socijalnu politiku. Posluju sa profitom isključivo onda kada im međunarodno tržište to dozvoli. Kada bi spustili cenu, onda bi neko drugi kupio njihovo ulje i izvezao na druga tržišta. Ako bi je podigli, onda bi opet neko drugi kupio suncokretovo ulje u Italiji, Mađarskoj… uvezao ga i njihovo poslovanje gušio nižom cenom – kazala je Sunčica Savović.

Politika