Oliver Stoun ponovo o Kenediju

Filmska industrija je na neki način mrtva. Nije baš da je živa, zar ne? Ne verujem da bi iza filma “Dž. F. K.” danas stao neki veliki studio, kaže Oliver Stoun. Američki reditelj se atentatu na Džona Kenedija vratio u dokumentarcu “Ponovo o Dž. F. K: S one strane ogledala”, čija premijera je najavljena na 74. Kanskom festivalu.

Slavni reditelj, dvostruki oskarovac Oliver Stoun, igranim filmom “Dž. F. K” sa tezom da je američki predsednik 1963. ubijen u organizovanom pokušaju državnog udara pre tri decenije pokrenuo je kontroverze, što je, između ostalog, nateralo i Kongres SAD da donese uredbu o objavljivanju dokumenata o atentatu najkasnije 2017. godine. Međutim, dan pre isteka roka za to, tadašnji predsednik Donald Tramp odlučio je da ne stavi potpis na to. Stoun je sada snimio i dokumentarac “Ponovo o Dž. F. K: S one strane ogledala”. Predstavljajući novi film, Stoun iz svog stana u Los Anđelesu preko Zooma novinarki Hollywood Reportera” Tatjani Sigel govorio o motivima da snimi dokumentarac sa dodatnim materijalom, o tome zašto je Tramp odustao od potpisa, o pismu Džeki Kenedi i susretima sa sinom ubijenog predsednika, kao i o tome zašto se okrenuo pravljenju isključivo dokumentaraca.

– Počeli smo ovo pre dve, tri godine i bilo je mnogo detalja koji su pronađeni, a nisu prijavljeni. Postoji crna rupa u sećanjima o Kenediju. I želeo sam da, pre nego što napustim ovaj svet, otkrijem sve što znam o tome. Nisam mogao da u dokumentarac spakujem sve što znam, ali sam mogao da unesem mnoge činjenice koje su se pojavile posle filma 1991. kao i da ponovo potvrdim neke iz njega, pošto je napadan sa svih strana. Važno mi je, i na savesti mi je, da ljudima kojima je stalo do toga ovo predočim. Time je dokumentarac motivisan. Objavljena su dokumenta. Ne sva. Tramp je trebalo da potpiše objavljivanje 2017. I povukao se 12 sati pre toga – kaže Stoun, uveren da mnogo dokumentacije nije predočeno javnosti i da je možda uništena.
Na pitanje zašto je Tramp odustao od stavljanja potpisa na objavljivanje dokumenata, reditelj kaže da se to dešavalo i u drugim slučajevima kada su pred bezbednosne službe postavljani izazovi.

– Ko uopšte zna šta je Tramp mislio. On je čovek misterija. Siguran sam da je bio pod nekom vrstom pritiska. I onda su došli i rekli mu: ‘Ne možemo to da uradimo iz bezbednostnih razloga’. On se povlačio i iz drugih stvari, kad god bismo postavili izazov pred obaveštajne agencije. Sećate se izjave (senatora Čaka) Šamera? ‘Trampe, ne zaje* se sa CIA, u suprotnom će te uništiti’ – uveren je Stoun.
Reditelj ističe da je važno da mlađe generacije saznaju šta se dogodilo jer “izgleda da zemlja luta”.

– Izgubili smo osećaj za to šta kao zemlja predstavljamo, a tu su i ogromne rasne podele. Morate to da povežete sa 1963. Postojao je motiv da Kenedi bude ubijen. On je previše menjao stvari. Bio je reformator. Nameravao je da rastavi CIA u hiljade delova. Kenedi se povlačio iz Vijetnama i tražio je načina za detant sa Rusijom, pomirenje sa Kubom. Takve stvari mnogi istoričari negiraju. Ni svi ozbiljni istoričari zaista ne gledaju dokumenta. A ima ih mnogo. Nemamo vremena da se upuštamo u sve. Ali objavićemo i verziju dokumentarca dugu četiri sata – kaže Stoun.
Na pitanje da li je imao više slobode sad, kada Džeki Kenedi više nije među živima i nema straha od njenih primedbi na snimak atentata, reditelj je odgovorio odrično.

– Nikada nismo čuli šta Džeki Kenedi ima da kaže o tome. Napisala mi je divno pismo o ‘Vodu’. Dopao joj se ‘Vod’ i mislila je da je to remek-delo, nešto kao opšteameričko dobro. I rekla mi da je posetim ako ikad poželim da napišem knjigu. Radila je za jednu izdavačku kuću. Mislim da je “Dž. F. K.” šokirao porodicu. Znam da Tedi Kenedi nije želeo da ga gleda. Robert je bio mrtav. Ali, prema onome što kaže njegov sin, u trenutku kada je (Džon Kenedi) ubijen, (Robert) je pozvao CIA i pitao: ‘Jeste vi to uradili?’ Znali su da nisu Rusi ubili Kenedija. I onda su u osnovi dali prilično jake naznake da ga je ubio desničarski pokret u Sjedinjenim Državama. A Robert nije imao tu moć nakon što je (Lindon) Džonson sve preuzeo. Džonson mu je odrezao m***“ – ispričao je Stoun u razgovoru za Hollywood Reporter.

– Sreo sam se sa Džonom i radio za njegov magazin “George”. Napisao sam par tekstova. I bio sam na večeri sa njim jednom u Njujorku i bio je jako pristojan, šarmantan mladić. Zapazio sam i da je pomalo uplašen svom tom stvari jer nije politički moćan. I za njega bi, da se pojavio kao potencijalni predsednički kandidat i rekao nešto (o ubistvu njegovog oca) bilo problematično. Ali imao je svoje sumnje. Zašto bi me inače pozvao na večeru i pitao me šta mislim o ovome ili onome? Gledao sam ga kao Hamleta. Hamlet oseća da nešto nije u redu, ali nije u stanju da reaguje – kaže Stoun.

Reditelj kaže i da sada pravi isključivo dokumentarne filmove.

– Tako je, nažalost. Ali donosi zadovoljstvo. Pravim sad više od godinu dana dokumentarac o nuklearnoj energiji. A i filmska industrija je na neki način mrtva. Nije baš da je živa, zar ne? Ne verujem da bi iza ‘Dž. F. K.’ danas stao neki veliki studio. Ali naišli smo na dobru reakciju Altituea za ovaj dokumentarac. Oni su veoma prilježni u vezi s njim. I to je razlog zbog kog ću u Kan, da prikažemo “Dž. F. K.” u nedelju uveče na plaži. A potom ćemo prikazati i dokumentarac – navodi Stoun.

nova.rs