Nezadovoljni poslom i platom

Nezadovoljni poslom i platom
Međunarodni dan mladih i novo istraživanje o njihovom položaju i potrebama ako žive u Srbiji pokazuju da, iako rade, primanjima ne mogu sebi da obezbede osamostaljivanje i dobar život
Juče je bio Međunarodni dan mladih i prilika da se svi podsete da se mladi ljudi u Srbiji suočavaju s mnogim izazovima. Gotovo 60 odsto mladića i devojaka od 15 do 30 godina u Srbiji nema nikakva primanja i živi kod roditelja, a čak 87 odsto njih nije u braku. Kada se to zna, ne treba da čudi podatak da svaki drugi mlad čovek budućnost vidi u zemljama Zapadne Evrope, pokazalo je najnovije godišnje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije pod nazivom „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji”. Studija koja je urađena na reprezentativnom uzorku od 1.389 mladih, starosti od 15 do 30 godina, i prezentovana povodom 12. avgusta, Međunarodnog dan mladih, takođe je pokazala da su najveći problemi ove generacije nezaposlenost, sistem vrednosti, korupcija i beznađe.

– Iako se veliki broj mladih između 15 i 30 godina još školuje, ovi podaci jesu zabrinjavajući jer nezaposlenost i niske zarade utiču na njihovo kasnije osamostaljivanje od roditelja, a podatak da 65 odsto njih živi u porodičnom stanu takođe pokazuje koliko je teško živeti samostalno. Obeshrabruje podatak da je manje od trećine mladih zaposleno u struci, odnosno radi u profesiji za koju je steklo adekvatno obrazovanje. Čak 55 odsto njih kaže da su zaposleni na poziciji za koju se nisu školovali, a svaka četvrta mlada osoba ocenjuje da na tržištu rada ne postoji potreba za njihovim zanimanjem. Na sreću, mladi nisu izbirljivi i isključivi što se tiče posla – čak 90 odsto njih spremno je da radi druge poslove, dok ne nađe adekvatno zanimanje u struci – istakla je Miljana Pejić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije na jučerašnjoj konferenciji za medije.

Podaci iz ovog istraživanja svedoče da mladi nisu previše zainteresovani za politiku – svega 40 odsto njih izašlo je na izbore prethodne godine, a najčešće objašnjenje zašto ne glasaju jeste da trenutno nemaju za koga da glasaju. Čak 80 odsto kaže da ne veruje nijednom političaru, pa ne čudi podatak da 86 odsto mladih nisu aktivisti nijedne političke partije. Najveći broj njih nema poverenja ni u jednu državnu instituciju, a najmanje su nepoverljivi prema vojsci, crkvi i kancelarijama za mlade. Manje od petine mladih redovno prati lokalnu politiku, a o političkim dešavanjima uglavnom se informišu na društvenim mrežama i preko veb-portala. Najviše ih zanimaju teme koje su u vezi s korupcijom i kriminalom, kao i zaštitom životne sredine.

Ispitujući stavove i vrednosti mladih, autori ovog istraživanja zaključili su da oni najviše vrednuju ličnu slobodu, zaštitu životne sredine i odsustvo korupcije, a najmanje religiju, tradiciju i tradicionalne vrednosti, odnosno naciju i pripadnost naciji. Svega 44 odsto mladih danas smatra da je demokratija najbolji oblik političkog vladanja, ali smanjuje se i broj onih koji smatraju da je Srbiji potreban jak vođa – manje od polovine smatra da državi treba „čvrsta ruka”. Oko 40 odsto mladih podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju, trećina njih se protivi toj zajednici, dok je isti procenat mladih neodlučan po pitanju evropske budućnosti zemlje. Tek svaka četvrta mlada osoba smatra da bi se živelo bolje ako bismo postali deo evropske porodice naroda, dok gotovo isti procenat ocenjuje da bi se kvalitet života pogoršao.

Većina mladih smatra da Srbija nije postala članica EU jer nije htela da prizna Kosovo i nije sprovela neophodne reforme, a najviše njih ocenjuje da bi Srbija trebalo da nastavi rad na povlačenju priznanja Kosova i radi na pomirenju Srba i Albanaca. Polovina mladih oštro se protivi ulasku zemlje u NATO i smatra da zemlja treba da balansira u spoljnoj politici između Istoka i Zapada. Kada je reč o vraćanju vojnog roka, 46 odsto mladih podržava ovu inicijativu, dok se 43 procenta njih protivi, a stavovi mladih o Zakonu o istopolnim zajednicama veoma su podeljeni. Naime, ovo istraživanje svedoči da 38 odsto mladih podržava homoseksualne zajednice, trećina im se protivi, a petina smatra da status LGBT osoba treba da se reši na drugi način.

O vakcinaciji razgovaraju s porodicom

Vakcinu protiv virusa korona primila je tek svaka sedma mlada osoba, trećina mladih kaže da će se vakcinisati u bliskoj budućnosti, a više od polovine njih ističe da se sigurno neće imunizovati. Najviše mladih vakcinisano je u Beogradu i Vojvodini, a najmanje u regionu južne i istočne Srbije. Tek svaka peta mlada osoba podržava obaveznu vakcinaciju, dok se čak 63 odsto mladih izričito protivi tome. Najveći broj njih stav o vakcinaciji formira na osnovu sopstvenog obrazovanja i uz pomoć razgovora s porodicom i prijateljima, a najmanje njih odlučuje se na osnovu izjava državnih zvaničnika. Skoro dve trećine mladih smatra da je komunikacija državnih funkcionera tokom pandemije bila loša, a na pitanje kako ocenjuju mere Vlade Srbije tokom celokupne pandemije, čak 62 odsto mladih kaže da su mere ponekad bile previše stroge, a ponekad previše blage.

Politika