Može li Kina da zaustavi rat u Ukrajini

Može li Kina da zaustavi rat u Ukrajini
Vašington upozorava Peking da mu neće dozvoliti da bude ruski pojas za spasavanje u pokušaju Moskve da nadoknadi gubitke od zapadnih sankcija
Vladimir Putin i Sin Điping u Pekingu na otvaranju Zimskih olimpijskih igara (Foto: EPA-EFE/Alexei Druzhinin/Kremlin)
Da li je dovoljno da kineski predsednik Si Đinping okrene telefonski broj Kremlja kako bi rat u Ukrajini stao? Po oceni Bi-Bi-Sija ovo je odlučujući trenutak za Peking da se jednim pozivom distancira od svog strateškog partnera i ostane deo „civilizovanog međunarodnog poretka”.

Zbog straha da bi Kina mogla da postane „pojas za spasavanje” izolovanoj Rusiji u naporima da prebrodi finansijske probleme izazvane oštrim sankcijama, pa čak i da vojno pomogne Vladimiru Putinu, iz Vašingtona su počela da stižu upozorenja Pekingu.

Uoči jučerašnjeg sastanka u Rimu s visokim kineskim diplomatom Jangom Điječijem, koji je inače mnogo ranije planiran, Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven upozorio je Peking da će se suočiti s posledicama ako pomogne Moskvi da izbegne sveobuhvatne sankcije zbog rata u Ukrajini.

„Pažljivo pratimo u kojoj meri Kina zapravo pruža materijalnu i ekonomsku podršku Rusiji. Preneli smo Pekingu da nećemo tolerisati niti dozvoliti bilo kojoj zemlji da pokuša da nadoknadi Rusiji njene ekonomske gubitke od zapadnih sankcija”, poručio je Saliven u intervjuu za Si-En-En i dodao da bi to imalo posledice po Kinu.

Kina je kao dezinformacije odbacila tvrdnje američkih zvaničnika da je Moskva od Pekinga zatražila vojnu pomoć za akcije u Ukrajini.

Povodom napisa „Fajnenšal tajmsa” i „Vašington posta”, zasnovanih na izjavama neimenovanih američkih zvaničnika da je Rusija od Kine zatražila vojnu opremu nakon što je 24. februara započela invaziju na Ukrajinu, portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Džao Liđan optužio je juče Vašington za širenje malicioznih lažnih tvrdnji o kineskoj ulozi u ratu. Naglasio je da Kina igra konstruktivnu ulogu apelujući na mir i pregovore, prenosi Rojters.

Na pitanje da prokomentariše pisanje američkih medija da je Rusija tražila vojnu pomoć od Kine, portparol kineske ambasade u SAD Liju Peng je rekao: „Nikad nisam čuo za to”, dodajući kako je situacija u Ukrajini zaista zabrinjavajuća i da je trenutak da se nešto preduzme kako ne bi eskalirala i izmakla kontroli.

Da bi ekonomski iznurio Rusiju, Zapad je počeo da vrši pritisak na Peking da ograniči trgovinu s Moskvom. Pogotovo što, kako je potvrdio ruski ministar finansija Anton Siluanov, njegova zemlja deo zlatnih i deviznih rezervi drži u kineskim juanima. Rusija je već potvrdila da zbog zapadnih sankcija ne može da pristupi polovini svojih finansijskih rezervi, vrednih 300 milijardi dolara.

Uprkos ratu i sankcijama, ruska kasa je još puna i ministar Siluanov najavljuje da će odnosi s Kinom biti sačuvani, ali je ponovio da će se dugovi prema „neprijateljskim državama”, poput SAD i zemalja EU, plaćati samo u rubljama.

Kao ključni trgovinski partner Rusije Peking odbija da rat u Ukrajini zove zapadnim terminom „ruska invazija”. Ipak, kineski lider Si Đinping je na prošlonedeljnom video-sastanku s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom pozvao na maksimalnu uzdržanost. Si je izrazio zabrinutost zbog ekonomskih sankcija na globalnom nivou, jer bi ovakve kaznene mere Moskvi mogle da ograniče kinesku sposobnost da kupuje rusku naftu.

Uoči sastanka Salivana s nekadašnjim šefom kineske diplomatije Jangom Điječijem, koji je praktično nastavak šireg kinesko-američkog dijaloga iz oktobra prošle godine u Cirihu, bivši glavni urednik kineskog lista državnog lista „Global tajms” Hu Siđin na „Tviteru” je poručio: „Ako Saliven misli da može da ubedi Kinu da učestvuje u sankcijama Rusiji, biće razočaran.

Nastavak vojne akcije Rusije u Ukrajini imaće svoju cenu i za Peking. Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Gergijeva posle razgovora s čelnicima kineske centralne banke izrazila je očekivanje da će Peking izvršiti pritisak na Moskvu da se što pre okonča vojna intervencija. Pogotovo što bi Kina po predviđanjima MMF-a zbog rata u Ukrajini mogla da dođe u situaciju da ne ispuni cilj – privredni rast od 5,5 odsto.

Da će se Peking aktivno angažovati u pronalaženju rešenja za sukobe u Ukrajini nagoveštava i Vang Huijao, šef pekinškog istraživačkog centra i savetnik kineske vlade. On je u nedeljnoj kolumni za „Njujork tajms” napisao da je Kina u jedinstvenoj poziciji da deluje kao neutralni posrednik između Rusije i Ukrajine koju podržava Zapad za okončanje rata.

„Koliko god nekima na Zapadu ideja bila neprijatna, vreme je da se ruskom lideru ponudi izlaz uz pomoć Kine”, poručio je Vang.

Politika/M.Pešić