Mostar: Etnička diskriminacija kod zapošljavanja

U policiji Federacije nema mesta za Srbe
U MUP Hercegovačko-neretvanskog kantona na konkursu primljeno 26 osoba, ali među njima niko nije srpske nacionalnosti
Mostar: Srbi koji nisu prošli na konkursu tvrde da je reč o etničkoj diskriminaciji

Banjaluka – U Hercegovačko-neretvanskom kantonu (HNK) – koji po tome nije izuzetak od ostalih deset kantona u Federaciji BiH – zaposleno je, piše u izveštaju ombudsmana BiH, tek petnaest Srba, a pripadnici srpskog naroda ni na nedavno zaključenom konkursu nisu imali priliku da dobiju posao u MUP-u HNK.

Naime, na radna mesta u administraciji Ministarstva unutrašnjih poslova HNK, na konkursu koji je okončan u prošloj sedmici, primljeno je 26 osoba, ali među njima nijedan Srbin. To za novinsku agenciju Srna potvrđuje i ministar unutrašnjih poslova HNK Slađan Bevanda. Obrazloženje Bevande glasi da se konkurs raspisuje za mesto na kojem nedostaje radnik, ali da je nepisano pravilo da se na tu poziciju zapošljava osoba iste nacionalnosti kao i ona koja je taj posao ranije obavljala, pa dodatno pojašnjava: „Ako je nedostajao Hrvat primi se Hrvat, ako je nedostajao Srbin primi se Srbin, ako je nedostajao Bošnjak primi se Bošnjak. Ni na jedno srpsko mesto nije primljen neko drugi”, uverava. Kaže da su ta nepisana pravila u tom kantonu uvrežena već dve i po decenije.

„Tako je u celom kantonu. MUP je specifičan, jer je nastao spajanjem MUP-a Herceg-Bosne u MUP-a RBiH nakon rata, u specifičnim okolnostima. Tako je postavljeno i to traje do danas. Ko sam ja da to menjam”, napominje Bevanda. Upitan da li zna da zakonska pravila propisuju da pri zapošljavanju treba poštovati nacionalnu zastupljenost stanovništva prema popisu iz 1991, Bevanda je rekao da su u MUP-u u tom kantonu zastupljena sva tri naroda, ali da ne zna koliko se može ispoštovati ta nacionalna struktura.

Konkurs je, kako navode banjalučki mediji, bio raspisan za različita radna mesta u administraciji od Neuma do Konjica, a za prijem kandidata nije sprovođeno nikakvo testiranje niti su obavljani razgovori s njima. Kandidati iz reda srpskog naroda koji su konkurisali za neko od 26 radnih mesta tvrde da je reč o diskriminaciji.

Prema popisu iz 2013. godine, Srbi u Federaciji BiH čine tek 2,55 odsto stanovništva (56.550), od nekadašnjih oko 600.000 žitelja koji su pre rata živeli na toj teritoriji. Politički predstavnici iz RS nedavno su izneli podatke iz kojih proizlazi da je situacija istovetna i u drugim kantonima i da su i tamo Srbi u nepovoljnoj poziciji. Na primer, u Srednjobosanskom kantonu u javnim institucijama zaposleno je samo 10 Srba, dok su u MUP-u tog kantona od ukupnog broja zaposlenih samo šest odsto Srbi, jer se samo 72 zaposlena izjašnjavaju kao Srbi. U Tuzlanskom kantonu, od 476 zaposlenih u javnim institucijama, samo su sedmoro Srbi, dok u MUP-u i policiji radi 112 Srba od 1.986 zaposlenih.

U institucijama u Bosansko-podrinjskom kantonu zaposleno je 18 Srba, a samo 21 u MUP-u, navode iz RS. Iz Odbora za zaštitu prava Srba u FBiH nedavno su saopštili da u šest kantona u tom entitetu gde je apsolutna bošnjačka većina postoji oko 30 ministarstava u kojima nema zaposlenih Srba.

„Tužno izgleda broj od ukupno 15 zaposlenih Srba u celom Kantonu Sarajevo, gde bi prema ustavima u administraciji tog kantona trebalo da bude zaposleno 210 Srba. Da li je moguće da nijedan Srbin nije dovoljno pametan ni školovan da bude inspektor u FBiH, jer federalni inspektorat ima 150 zaposlenih, od toga nijednog Srbina?”, naveli su nedavno iz tog odbora.

Politika/M. Kremenović