Milivojević: Rizik od povratka na prethodno stanje
Milivojević: Izostao korak napred u odnosima Crne Gore i SPC, rizik od povratka na prethodno stanje
Bivši diplomata Zoran Milivojević kaže, povodom razgovora Zdravka Krivokapića sa patrijarhom Pofirijem, da je očigledno da je crnogorski premijer pod pritiskom i da se tu prepoznaje strani faktor. Postoji interes da se zadrži ranije stanje i da položaj Crkve ostane otvoren, smatra Milivojević.
Zoran Milivojević je u Dnevniku RTS-a, komentarišući dolazak crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića u Beograd i razgovor sa patrijarhom Porfirijem, rekao da su neobični i dolazak i potez Krivokapića, a pogotovo zahtevi koje je izneo.
“Kad vidimo reakciju SPC, vidimo da se ponovo komplikuje ta situacija vezana za položaj SPC. Ovim se rizikuje da se stanje vrati na prethodno, kada je bilo reakcija i naroda i crkve”, upozorava Milivojević.
Suodgovornost za to snose crnogorska vlada i Krivokapić, ako ostane pri svom tom stavu, ocenjuje Milivojević i dodaje da je oktobar daleko, dok je situacija fluidna.
“Očigledno je da je Krivokapić pod ozbiljnim pritiskom, gde ja prepoznajem i strani faktor. Postoji interes da se zadrži ranije stanje i da položaj Crkve ostane otvoren”, smatra Milivojević.
Ocenjuje da dolazak Krivokapića nije korak napred, i da bi to bio da se juče završila priča i da je potpisan Temeljni ugovor.
“Korak napred je potpisivanje sporazuma, koji treba da garantuje položaj SPC i da otkloni sve one probleme sa kojima su Crna Gora i srpski narodi bili suočeni pre izbora u avgustu 2020. To je trebala da bude potvrda i novog stanja, koje je odrazila nova većina u Crnoj Gori”, ističe Milivojević.
Što se tiče izbora novog mitropolita crnogorsko-primorskog, Milivojević smatra da bi bilo iznenađenje da bude izabran neko drugi osim episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija.
“Grčka je najslabija karika među državama koje ne priznaju KiM”
Zoran Milivojević se osvrnuo i na vest koja se tiče poboljšanja odnosa između Atine i Prištine, i ocenio da je Grčka iskočila iz onoga što je do sada bilo očekivano, a to je da se principijelno drži nepriznavanja samoproglašene nezavisnosti Kosova.
“Grčka je najslabija karika u tom lancu pet država koje ne priznaju KiM”, ocenjuje Milivojević.
Ukazuje da Grčka za razliku od drugih nema nijedan unutrašnji motiv, ali ipak primećuje da kao motiv postoji nacionalno pitanje u vezi sa Kiprom.
Podseća da je ta zemlja pretrpela veliku štetu posle krize 2008. godine, i ističe da je pod pritiskom Nemačke i SAD.
O novom visokom predstavniku: Postoji proceduralni problem
Komentarišući odlazak Valentina Incka sa mesta visokog predstavnika u BiH, Milivojević podseća da je to bilo najavljeno. “On je izgubio političku poziciju i mogućnost da aktivno deluje”, ocenjuje Milivojević.
Ipak, kako je objasnio, postoji proceduralni problem, jer je potrebno da Savet bezbednosti UN potvrdi izbor Kristijana Šmita.
“Kod imenovanja specijalnog predstavnika neophodno je da se o tome izjasne dve strane, to znači i Federacija BiH i Republika Srpska. Koliko znam, RS nije konsultovana, a stav Rusije govori da ne postoji konzensus”, ukazuje Milivojević.
RTS
