Metalika slavi rođendan

„Metalika, moj dobar drugar“ – bogovi treš metala slave 40 godina
Kao i sve velike priče, istorijat „Metalike“ počeo je veoma tiho, od jednog oglasa u novinama. Šesnaestogodišnjak iz Danske, naoružan mladalačkim snovima i setom bubnjeva, tražio je članove za metal bend.

„Bubnjar u potrazi za drugim metal muzičarima sa kojima hoće da džemuje uz ‘Tajger of Pen Teng’, ‘Dajmond hed’ i ‘Ajron mejden’“, pisalo je u oglasu, a ubrzo su mu se javili gitaristi Džejms Hetfild i Hju Taner.
Bend je zvanično osnovan krajem oktobra 1981. godine, a ime, koje je postalo sinonim za tvrđi gitarski zvuk, smislio je Urlihov prijatelj. U izboru između „Metal manije“ i „Metalike“, bubnjar je izabrao drugu opciju.

Sledeće godine, takođe na oglas, pridružio im se Dejv Mastejn i to za poziciju solo gitare. Ubrzo je bend objavio i prvu svoju originalnu pesmu – Metal Massacre, koja je privukla dosta pažnje.

Demo album Power Metal, za raliku od prve pesme, nije bio nešto propraćen, ali su producenti u muzičkom svetu videli da bend ima potencijal.

Na jednoj svirci u zapadnom Holivudu, Hetfild i Urlih oduševili su se Klifom Bartonom iz benda „Trauma“ i ponudili mu članstvo u „Metalici“. Ovaj je pristao, ali uz uslov da se bend preseli u blizinu San Franciska.

Uz probleme oko finansiranja snimanja svog debi albuma, producent Džon Zazula, koji je bio oduševljen „Metalikinim“ demo materijalom, na kraju se zadužio i ugovorio sa grupom snimanje albuma u svojoj producentskoj kući „Megafors“.

Izbacivanje Mastejna, dolazak Hameta i „Gospodar lutaka“
Početak 1983. nije počeo dobro. Članovi benda često su se svađali sa Mastejnom, ponajviše zbog njegovog problema sa drogom, ali i nasilničkog ponašanja. U aprilu je Mastejn, koji će kasnije osnovati „Megadet“, izbačen iz grupe, a na njegovo mesto je primljen Kirk Hamet.

Posle razrešenih kadrovskih razmirica, „Metalika“ je mogla da se fokusira na ono najvažnije – muziku.

Debitanski album, prvo planirano da se zove Metal Up Your Ass, ipak je preimenovan u Kill ‘Em All, koji je zabeležio skroman uspeh na top-listama, ali bio veoma zapažen u andergraund krugovima.

„Metalika“ je za drugi album prešla „baru“ i snimila ga u Kopenhagenu. Ride the Lightning je već mnogo bolje prošao, a dostigao je i 100. poziciju na Bilbordovoj listi.

Na njemu su se našle sada već kultne numere For Whom the Bell Tolls, koja je vukla inspiraciju iz Hemingvejevog romana, moćna balada Fade to Black sa Hametovim odjavnim višeminutnim melodičnim soloom, Creeping Death sa biblijskim motivima selidbe Jevreja iz Egipta, The Call of Ktulu, kao i naslovna Ride the Lightning.

Album je doprineo sve jačoj mejnstrim poziciji grupe, a naredne dve godine „Metalika“ je provela na turnejama, prvo u Evropi, a onda i SAD, nastupajući na brojnim festivalima pred desetinama hiljada ljudi.

Bend se vratio u studio, željan da snimi novi, treći album. I to kakav! Master of Puppets je zauvek ugravirao ime „Metalika“ u istoriju metala, ali i muzike uopšte.

Sa albuma su se izdvojile pesme Battery, The Thing That Should Not Be, Orion. Ali naslovna numera je ono što je izdvojilo album.

Iako „Metalika“ zaista ima pregršt hitova, Master of Puppets će uvek ostati jedan od najvećih. Pesma koja priča o užasu zavisnosti i kako droga zapravo postaje gospodar onoga ko je koristi, a prava je gozba za svakoga ko voli tvrđi gitarski zvuk.

Ubitačan rif, hrapavi vrišteći vokal Hetfilda, brze promene ritma propraćene odličnim Urlihovim bubnjevima i središnji gitarski intermeco Kirka Hameta svim metalcima su ostale urezane u pamćenje.

Album je brzo stekao „zlatni“ status, a onda i 6 puta platinasti tiraž.

Tragedija od koje se bend jedva oporavio
Tokom evropske turneje u ranim jutarnjim časovima 27. septembra autobus u kojem su bili se prevrnuo kod Dorarpa u Švedskoj. Vozač je izgubio kontrolu i proklizao na putu.

Iako su Urlih, Hamet i Hetfild pretrpeli lakše povrede, Barton je ostao priklješten ispod autobusa. Vrlo brzo je i preminuo. Gubitak Bartona ostavio je veliki trag na svim članovima benda.

Jedva su se naterali da otvore audiciju za basistu, ali su na kraju primili Džejsona Njusteda.

…And Justice for All i Black
Svakom ljubitelju metal muzike je dovoljno reći ove četiri reči i izmamićete mu osmeh na lice. Četvrti studijski album bogova treš metala …And Justice for All je savršena mešavina agresivnih rifova i bubanjrske pratnje, na momente mirnog a na momente gromoglasnog Hetfildovog glasa i fantastičnih solo deonica Kirka Hameta.

Iako je teško izdvojiti favorita (…And Justice for All, Eye of the Beholder, Harvester of Sorrow) – balada One je remek-delo metal žanra, a spot je čak bio na prvom mestu MTV-a nedeljama.

Bend je ovim albumom ne samo suvereno zavladao žanrovskim top-listama, već obezbedio mejnstrim uspeh. Usledila je i nominacija za Gremi, ali ga bend, u jednoj od najvećih kontroverzi u istoriji te nagrade, nije dobio tada.

Po mišljenju mnogih ljubitelja i kritičara naredni album – Metallica, kolokvijalno nazvan Black zbog crnog omota, predstavlja vrhunac stvaralaštva „Metalike“. Sa petog studijskog albuma izdvojile su se kultne numere, Enter Sandman, The Unforgiven i Sad but True, kao i pesma koja će obeležiti bend – Nothing Else Matters.

Naporan rad na pisanju pesama, snimanje albuma koje je trajalo skoro godinu dana su se isplatili. „Metalika“ je zavladala top-listama u deset zemalja, uključujući i SAD.

Dalja karijera, Moskovski koncert i „Metalika, moj dobar drugar”
Najdominantniji treš metal sastav nastavio je svoje stvaralaštvo sa albumima Load (1996) i Reload (1997). Iako nisu ponovili uspeh prethodnih, sa njih su se izdvojile mnoge pesme – Untill it Sleeps, Hero of the Day, King Nothing, The Memory Remains, Unforgiven II…

Početak novog milenijuma obeležio je odlazak Njusteda i dovođenje Roberta Truhilja, kao i osmim studijskim albumom St. Anger 2003. godine, koji je možda i njihov muzički najslabiji album koji je izazvao mnogo kritika.

Od tada do danas, bend je nastavio da aktivno stvara i nastupa širom sveta. Iako se frontmen Džejms Hetfild borio sa alkoholizmom, „Metalika“ je ostala primer jednog od retkih megapopularnih bendova koji, osim svojim stvaralaštvom, svojom pojavom i ponašanjem mogu biti pozitivan primer mlađim generacijama.

Bend se od 90-ih uspostavio i kao jedan od najboljih koncertnih bendova. Ostaće upamćen njihov nastup u okviru turneje Monsters of Rock u septembru 1991. godine na prvom koncertu na otvorenom u Sovjetskom savezu kada se kod Moskve skupilo milion i po ljudi.

„Metalika“ je i dva puta nastupala u Srbiji – 2004. i 2012. godine. Osim vrhunske svirke, prvi koncert, održan na stadionu JNA, ostaće upamćen i po izjavi Miše Tumbasa kada je najpoznatiji navijač „Partizana“ poželeo „svom dobrom drugaru ‘Metaliki’ da održi dobar koncert, da ne zabušava i da bude puno ljudi na stadionu Partizana“.

RTS