„Kustendorf” od 25. do 29. januara

„Kustendorf” od 25. do 29. januara: Slava umetnosti, a ne Holivuda
Filmski i muzički festival „Kustendorf” u svom 16. izdanju biće održan od 25. do 29. januara na Mećavniku, Mokra Gora, i time se vraća u svoj pravi zimski termin, najavljeno je danas u susretu sa medijima u Beogradu, u pres sali Vlade Republike Srbije. Govorili su potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković i proslavljeni svetski filmski reditelj i osnivač Kustendorfa – Emir Kusturica.

Naš najveći dramski pisac Dušan Kovačević, ujedno i reditelj, upravnik pozorišta Zvezdara teatar, primiće nagradu festivala „Drvo života”, a biće prikazan i njegov antologijski film „Balkanski špijun” (1984) u programu „Retrospektiva velikana”, prenosi Tanjug.

U istoj selekciji biće emitovan i film „Parižanka” Čarlija Čaplina, koji slavi veliki jubilej, jer je imao premijeru pre ravno 100 godina.

Ove godine, pod sloganom „Umetnost iznad svega” od 25. do 29. januara, u organizaciji „Rasta internacional”, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, takmičarski program 16. Kustendorfa 2023 donosi 14 filmova koji se bore za nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje.

Iz Srbije stižu tri ostvarenja – „Krotki” Jovana Dimoskog, „Više od života” Aleksandre Lazarovski, „Fitnes Džim” Ognjena Isailovića, i dva iz Izraela – „Majčina zemlja” Hile Elene Rojzenman i „Pismo svinji” Tala Kantora.

Ostali filmovi imaju po jednog predstavnika iz svojih zemalja: „Afrikat” Ane Đimesi (Mađarska), „Elektrobugi” Valerije Kuznjecove (Rusija), „Kaseta” Timura Murodova (Uzbekistan), „Na Kserksovom tronu” Evi Kalojiropolu (Grčka), „Obredi” Damjana Vondrašeka (Češka republika), „Povetarac” Hamidreze Gosemi (Iran), „Putnici, pažnja” Mareka Moučke (Slovačka), „Sneg u septembru” Dulme Purev Očir (Mongolija) i „Talponi” Vanje Viktora Kabira Tonjole (Švajcarska).

„Istina, imali smo skoro 15. izdanje, prošle godine u maju, usled i dalje kovid situacije, što smo morali da pomeramo. Zaista je lepo da uspevamo da po 16. put proizvodimo jedan filmski festival uz pomoć Ministarstva kulture, koji nema komercijalnu osnovu, dok neki drugi film posmatraju isključivo kao robu”, izjavio je Kusturica u susretu sa medijima, da bi se nadovezao na temu korporativnog sistema danas kao bolne tačke savremenog sveta.

„Kažu da danas postoji država i korporacija. Onda će biti korporacija i država, da bi na kraju ostala samo korporacija. Tako pričaju stručnjaci, da nam se to sprema”, istakao je slavni reditelj, dvostruki laureat „Zlatne palme” na festivalu u Kanu.

Režiser je onda napomenuo da je sjajno da ponovo dolaze mladi ljudi iz celog sveta na Kustendorf da predstave svoje filmove i imaju susrete sa iskusnim rediteljima na raznim programima, radionicama, master klasovima.

„Sad ću vam reći kako su inicijalno osnovani veliki svetski festivali. Recimo u Veneciji, vlasnik čuvenog hotela „Ric” shvatio je da na kraju leta neće više biti dovoljno gostiju u sezoni i odlučio da osnuje ovaj veliki filmski festival. Ovde kod nas je obrnuto, mi smo napravili Drvengrad sa ciljem da se tu okupljaju ljudi iz kulture i tako smo osnovali Kustendorf. To je naša uspešna misija”, rekao je Kusturica i onda dalje detaljno predstavio program u svim selekcijama.

Narodno pozorište obeležava 100 godina „Krcka Oraščića”

On je otkrio da će festival otvoriti video poruka švedskog reditelja Rubena Estlunda povodom prikazivanja njegovog filma „Trougao tuge”, dobitnika Zlatne palme u Kanu 2022 (u Srbiji je prikazan na festivalu „Slobodna zona” i nalazi se trenutno u redovnoj bioskopskoj distribuciji).

„Reditelj je bio pozvan da nam dođe, ali ne može, jer upravo je dobio dete, tako da će nas pozdraviti putem video obraćanja. Ovde imamo visoki nivo filmova koji su prošli važnu i ozbiljnu festivalsku biografiju”, najavio je osnivač „Kustendorfa”.

Program „Savremene tendencije” donosi filmove „Kjara” italijanske rediteljke Suzane Nikjareli (istovremeno autorka čini i Međunarodni žiri), „Tinitus” nagrađivanog brazilskog režisera Gregorija Graciozija, „Suša” Paola Vircija (Italija) – laureat odličja u Veneciji, kao i dobitnik sedam svetskih priznanja „Plan 75” japanske rediteljke Čije Hajakave (film obrađuje temu da se učini eutanazija u Japanu svima koji napune 75 godina usled prenaseljenosti zemlje).

Svi reditelji ovog programa biće i gosti festivala uživo.

Međunarodni žiri čine, osim Suzane Nikjareli i naš glumac Slavko Štimac, kao i izraelski reditelj, producent i scenarista David Noj.

Za predstojeći Kustendorf prijavljeno je ukupno 374 filma, a onih 14 odabranih za Takmičarski program ističu se svojim kvalitetima i istovremeno dobro predstavljaju raznovrsnost pristupa među prijavljenim projektima, smatraju iz selekcije i direkcije Kustendorfa.

„Novi filmovi mladih studenata iz svih krajeva sveta donose jedan zanimljiv nivo egzistencijalnih pitanja i apsurda koji živi danas moderan svet, a prisutna je poetičnost i paradoks u tim projektima. Istina, bio sam i ostao antiglobalista, to nije sporno. Ipak, na našem festivalu, pokušavam od mrvica da napravim spoj Istoka i Zapada. Da ne bude da razmišljamo „ako nisi sa mnom, protiv mene si”, jer Kustendorf svakako da nema političku dimenziju ni kontekst”, naglasio je Kusturica.

O nagradi „Vilko Filač” odlučivaće dvojica umetnika – direktor fotografije Vladan Radović i profesor kamere, stručnjak za vizuelne efekte Ivan Šijak.

Ministarka kulture Maja Gojković izrazila je zadovoljstvo što ovakvi festivali kakav je Kustendorf dokazuju da nije iluzorno danas baviti se kulturom u njenom ministarstvu i podsetila da od 2008. godine kada je osnovan festival na Mećavniku, njeno ministarstvo podržava manifestaciju.

„Kustendorf je uveliko ušao u kalendar velikih filmskih svetskih festivala. On je posvećen filmu, ali je protkan i muzičkim sadržajima. Posvećen je kulturi i najviše sedmoj umetnosti, i donosi nešto posebno, jer slavi autore, odnosno pravi autorski film, ideje i razmišljanja reditelja, sve one autore koji prave film da bude kvalitetan, prepoznat, nagrađen i gledan”, smatra Gojković i dodaje da sigurno publika neće ovde gledati holivudske hitove tipa „Umri muški” ili „Top Gan” iz 50 ili 60 delova, jer Kustendorf nije komercijalan festival.

„Ovo je festival umetnosti, svih umetničkih ostvarenja, a ne filmova Holivuda, već spoj mladih autora koje čeka budućnost i eminentnih reditelja kao susreti na predavanjima. Time se daje šansa studentima da naprave velike filmove u karijeri. Ovde slavimo filmove, kulturu kao najlepše mesto za život u ovim teškim, izazovnim vremenima i burnim godinama. Dolazim na otvaranje festivala koji slavi lepotu umetnosti, i za mene ne očekujem crveni tepih”, zaključila je Maja Gojković.

Program „Novi autori” prikazaće debitantske i dugometražne filmove kao već nagrađivana drama „Usekovanje” Siniše Cvetića (osvojio nagrade na festivalu u Moskvi i kod nas u Sopotu i Nišu), „Kosta Brava, Liban” Munije Akl (Liban) i „Svejedno da li je vreme lepo” Karla Franciska Manatada (Filipini).

Na programu festivala su odabrana još dva filma, u okviru selekcije „Kustendorf predstavlja” – „Poziv od Boga”, posthumni projekat slavnog režisera Kima Ki Duka (1960-2020) iz Južne Koreje i dugometražni dokumentarac „Pazolini – Hronologija političkog zločina” Paola Fjorea Anđelinija (Italija).

Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf osnivača Emira Kusturice jedan je od retkih festivala u svetu na kome je na svakom koraku vidljiva razmena energije mladih i iskusnih umetnika.

Kustendorf je međunarodni festival osnovan 2008. sa idejom da na jednom mestu okupi velikane savremenog autorskog filma i mlade filmske stvaraoce.

Takmičarski program festivala posvećen je kratkometražnim filmovima, a u ostalim programima prikazuju se odabrani filmovi iz savremene produkcije, retrospektive filmskih velikana, održavaju se radionice, izložbe i koncerti.

Kustendorf je do sada ugostio velike autore, glumce i muzičare, mlade stvaraoce i studente filmskih škola iz celog sveta, kao i druge istaknute goste među kojima su Paolo Sorentino, Met Dilon, Nikita Mihalkov, Džoni Dep, Žak Odiard, Džim Džarmuš, Odri Totu, Gael Garsija Bernal, Monika Beluči, Aleksej Balabanov, Andrej Končalovski, Mateo Garone, Ruben Estlund.

Politika