Klima: Kakve promene očekuju naš region

Klima: Kakve promene očekuju naš region. Svesno smo izazvali klimatske promene koje će sigurno kulminirati u budućnosti, smatraju klimatolozi
Godišnje više od 300 hiljada ljudi strada u katastrofama izazvanim klimatskim promenama, pokazuju istraživanja. Procenjuje se da će do 2030. godine blizu milijardu ljudi biti životno ugroženo klimatskim promenama. Da li su u svetu u kome živimo, koji je okrenut pre svega profitu, klimatske promene neminovne?

Podaci o klimatskim promenama su zastrašujući, a naučnici već decenijama unazad upozoravaju da ćemo imati ovu vrstu problema, ali se nismo na vreme pozabavili tim problemom i zato danas, na neki način, živimo predviđanja od pre nekoliko decenija, naglašava Vladimir Đurđevića, klimatologa sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Razgovor Tijane Jevtić sa dr Valadimirom Đurđevićem
„Malte ne, svesno i znajući smo ušli u ovu vrstu problema koji će sigurno kulminirati u budućnosti“, dodaje Đurđević.

Kakve promene očekuju naš region
Sve to što su danas na neki način manifestacije klimatskih promena – suše, poplave, intenzivne oluje, neobične vremenske prilike u određenom godišnjem dobu, pojave novih štetočina i bolesti koje napadaju biljke i živi svet, čak i insekata koji prenose različite bolesti na ljude – ceo taj spisak je nešto što je već uočeno na našim prostorima.

Jedina priča koja kod nas nije vidljiva i neće biti vidljiva su problemi sa porastom nivoa okeana, jednostavno zato što nemamo izlaz na more, a sve ostalo se verovatno već desilo i kod nas ili je počelo da se dešava češće nego pre i verovatno će se dešavati još češće u budućnosti, napominje klimatolog.

Energetska tranzicija uslov za zaustavljanje klimatskih promena
Osnovni problem je i dalje proizvodnja energije i način kako društvo globalno proizvodi energiju, jer najveći procenat energije dolazi iz fosilnih goriva. Sagorevanjem uglja, nafte i gasa emitujemo velike količine, na prvom mestu ugljen-dioksida koji je glavni izazivač efekta staklene bašte. U poslednjih 100 godina smo povećali njegovu koncentraciju u atmosferi za 50 procenata. Tako smo potenciometar podigli na viši stepen i planeta se zagrejala.

„U slučaju Srbije, da bi ljudima bilo jasno koliko to mi emitujemo ugljen-dioksida, prosečno, svako od nas u toku godine za potrošenu energiju – od kuvanja kafe pa preko svega ostalog – emituje četiri tone. S druge strana, znamo koliko imamo problema sa klasičnim komunalnim otpadom koga ima na sve strane. Takvog otpada svaki stanovnik Srbije proizvede između 300 i 400 kilograma“, navodi gost Jutarnjeg programa.

Jedino proizvodnja energije iz obnovljivih izvora može da zaustavi klimatske promene
U mnogim zemljama sveta su već usvojeni planovi koji čvrsto vode u pravcu otpočinjanja proizvodnje energije iz obnovljivih izvora – solarne, vetro parkova, termalne energije i hidropotencijala – i nastoje da u jednom trenutku prestanu da koriste fosilna goriva.

„To je scenario ne samo koji je moguć, već je i ekonomski opravdan. Istraživanja pokazuju da ćemo na kraju tog puta u stvari biti bogatiji, a ne siromašniji. Čak i neke najkonzervativnije institucije koje se bave tim procenama energetske tranzicije, pokazuju da je to moguće, neophodno i da je to jedini pravac na kome treba da se nađu sve zemlje sveta što pre“, dodaje dr Đurđević.

Profit kao najveća prepreka
Najveća prepreka da se krene putem energetske tranzicije je do sada upravo bio profit, pre svega industrije fosilnih goriva i onih koji su najviše proizvodili naftu, gas i ugalj. Danas su kompanije koje su bile dugo vremena u neravnopravnoj tržišnoj utakmici mnogo bolje pozicionirane u odnosu na proizvođače fosilnih goriva.

„Novi zakon o obnovljivim izvorima energije predviđa da će svako od nas moći da bude i proizvođač i potrošač električne energije ako postavi solarni panel na nekom od svojih objekata. Analize pokazuju da neka od domaćinstava mogu da postanu i neto proizvođači više energije nego što im je potrebno. Zato će potencijalno moći i da se zaradi, jer će višak svoje energije moći da vraća nazad u mrežu“, objašnjava klimatolog.

Možemo postati proizvođači-potrošači energije
Nekome ovo može zvučati kao naučna fantastika, ali u svetu je već zaživeo koncept potrošača-proizvođača i razvija se sve brže. Cena tih tehnologija drastično opada i postaje dostupnija.

Zemlje se danas utrkuju u tome ko će da postane lider u toj oblasti i ko će da postane glavni proizvođač solarnih panela, vetro parkova, ko će da razvija kompanije koje će da implementiraju sve te tehnologije na velikim skalama jer ceo energetski sistem treba da se transformiše.

„Amerika sada pokušava da sustigne Kinu pošto je ona trenutno lider, ne u implementaciji novih tehnologija, već u razvoju novih tehnologija, kao što su solarni paneli. Što se tiče implementacije, tu je Evropska unija ubedljivo najbolja, a Amerika je blizu nje. Evropska unija je u odnosu na 1990. godinu smanjila udeo uglja u proizvodnji energije na deset odsto. Čak i tradicionalne zemlje uglja, kao što je Engleska, na primer, u potpunosti su izbacile ugalj iz upotrebe“, napominje Đurđević.

Temperatura će nastaviti da raste
Temperatura će sigurno nastaviti da raste i u narednih nekoliko decenija bićemo svedoci probijanja tih temperaturnih rekorda. Energetska tranzicija ne može da se izvede tako brzo i u tom periodu će efekat staklene bašte biti dodatno pojačan, ali postoji nada da ukoliko bude implementiran Pariski sporazum taj bi proces trebalo da se zaustavi tako da bi u najboljem slučaju, planeta globalno trebalo da se zagreje za još jedan stepen i sredinom ovog veka bi taj proces trebalo da se zaustavi na tom nivou.

„Atmosfera i naša planeta je jedan povezan sistem i kada se na jednom kraju sveta nešto desi to se preslikava na drugi kraj sveta u nekom drugom obliku. Iako u smislu klimatskih promena najviše govorimo o zagrevanju, one ne podrazumevaju samo zagrevanje već i promene u tome kako vazduh cirkuliše preko naše planete. Danas te putanje ciklona i anticiklona izgledaju malo više krivudavo nego ranije zato što na Severnom polu ima za 40 odsto manje leda i zato se dešavaju ti čudni preokreti da imamo vrlo tople perioda vremena posle kojih ubrzano ulazimo u hladan talas. Ova zima je bila tipičan primer te vrste nestabilnosti u atmosferi“, podseća sagovornik Tijane Jevtić.

Prilagođavanje nastalim promenama
Globalno zagrevanje znači da ćemo morati da se prilagodimo. Moraćemo da pojačamo bedeme za odbranu od poplava. Moramo da razmišljamo o razvijanju sistema za navodnjavanje. Da gradimo energetski efikasne kuće. Gradovi će morati da unaprede sisteme za odvodnjavanje zbog povećane količine padavina i moraju se koristiti vodopropusni materijali i da ne betoniramo svaki santimetar prostora.

Ove teme će biti sve prisutnije u javnosti jer smo dostigli vreme eskalacije onoga što smo proživljavali prethodnih 100 godina.

„Trenutno više nastojimo da se obavestimo šta se dešava, ali uskoro ćemo morati i da razmišljamo kako da se prilagodimo svim ovim promenama i kako da što efikasnije i bezbolnije prođemo kroz energetsku tranziciju“, kaže na kraju gostovanja dr Vladimir Đurđević, klimatolog sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

RTS