Kakva je budućnost evropske poljoprivrede

Kakva je budućnost evropske poljoprivrede
Iz EK smatraju da će do 2031. doći do pada potrošnje mesa, da voćare očekuje rast kao i proizvođače organskog mleka
Evropska komisija objavila je na svom sajtu predviđanja rasta i razvoja poljoprivrede na evropskom kontinentu u narednih deset godina, odnosno do 2031. Akcenat je stavljen na organsku proizvodnju, rastu potrošnje organskog mleka i padu tražnje za mesom.

Kako se navodi, proteinski usevi biće sve traženiji, a klimatske promene će još više uticati na proizvodnju voća i povrća, pa i na rast tražnje i cena. U narednoj deceniji doći će do pada potražnje za mesom pa tako i proizvodnje žitarica (za 2,8 odsto) zbog smanjene potrebe za stočnom hranom.

Istovremeno se očekuje skok potražnje za organskim mlekom i mogućnost da se, do tada, potrošnja sa sadašnjih 3,5 odsto udvostručiti. Predviđa se da će potrošnja mesa u EU, po stanovniku, pasti sa 69,8 kilograma u 2018. na 67 do 2031. godine. Broj grla krava će se smanjiti za sedam procenata. Kada je reč o svinjskom mesu, iz EK naglašavaju da stanje ostaje neizvesno, posebno zbog problema sa afričkom kugom svinja a očekuje se manja potrošnja za oko 1,5 kilograma po stanovniku.

U živinarstvu trenutni rast potrošnje mogao bi da se uspori, ali ne previše, jer potrošači piletinu smatraju za zdraviju u odnosu na ostale vrste mesa. U blagom porastu će biti proizvodnja i potrošnja ovčjeg mesa. Ako je suditi po projekcijama stručnjaka voćari nemaju razloga za zabrinutost, jer će proizvodnja voća ostati stabilna. Ipak će doći do smanjenja zasada jabuka, ali se računa na rast prinosa zahvaljujući korišćenju novih sorti. Potrošnje tog voća mogla bi da bude uvećana za 0,6 procenata.

Istovremeno su predviđanja da će biti smanjena proizvodnje paradajza zbog pada potrošnje, a najveći italijanski i španski proizvođači paradajza već su najavili smanjenje svojih zasada. Prerađevine bi ipak mogle da budu isplative.

Domaći stručnjaci smatraju da su ovakva predviđanja EK dobrim delom zasnovana na sagledavanju aktuelnih kretanja na tržištu. Ipak, koliko je projekcija budućnosti agrara realna, a koliko podrška evropskom zelenom planu koji je čini se prilično ambiciozan?

– Treba uvek da imamo u vidu upravo zeleni plan. Osim toga mislim da nije uzet u obzir i dalji rast cena žitarica. Ipak, jasno je i sada da je mnogo isplativije praviti sir nego mleko. Dakle, ići na više faze obrade – izjavio je za naš list analitičar Goran Đaković i urednik specijalizovanog magazina „Agrobiznis”.

Naglasio je da je za ovčarstvo očekivan rast tražnje jer je u svetu u porastu populacija muslimanskog dela stanovništva.

– Smatram da odgovor države treba da bude udruživanje. Zvuči kao floskula, ali poljoprivrednici bez udruživanja neće moći da dobiju adekvatnu pomoć – kaže naš sagovornik. U kontekstu prognoze EK o budućnosti agrara smatra da je ispravno što će pomoć otići domaćim proizvođačima paradajza i jagnjadi. Najavljeno je da će oni sledeće godine od države dobiti deo novca za izgradnju fabrika za preradu paradajza u Leskovcu kao i Kniću za meso, koja će biti prva i jedina tog tipa u Srbiji, napominje on.

Države Evropske unije bile su obavezne da do kraja ove godine dostave strateške planove razvoja svojih poljoprivreda do 2027, usklađene sa zajedničkom poljoprivrednom politikom. Koplja se lome oko pitanja hoće li zelena tranzicija hranu učiniti još skupljom, a poljoprivrednike još nekonkurentnijim. Od članica se očekuje da dostignu taj nivo da 25 odsto zemljišta bude u funkciji ekološke hrane.

Đaković navodi da je Srbija sličan plan – šta će biti podržano i na koji način – već dostavila Briselu konkurišući za IPARD.

– Koliko mi je poznato u centru pažnje su podrška za sektore: meso, mleko, kao i za voćarstvo koje beleži rast i gde interesovanja postoje sa novih tržišta – kaže on.

Organska proizvodnja je svakako budućnost i tu su podsticaji u Srbiji već četiri puta veći nego u konvencijalnoj proizvodnji.

– Svakome preporučujem da se opredeli za organsku proizvodnju, naročito u sektoru mleka, ovčarstva jer je to mnogo isplativije. Poljoprivrednicima generalni savet i jeste da idu ka onome za čim postoji tražnja, a ne za onim što bi oni voleli – zaključuje Goran Đaković.

Politika/I. Albunović