Kako će izgledati Nacionalni stadion

Nacionalni stadion pred očima javnosti
Do 30. oktobra šira i stručna javnost može da uputi primedbe na plansko rešenje koje je izradio Urbanistički zavod Beograda

Zauzeće istu površinu kao „Beograd na vodi” – 114 hektara. I to im nije jedina zajednička karakteristika – kao i stambeno-poslovni kompleks na desnoj obali Save, i budući nacionalni fudbalski stadion u Surčinu projekat je od nacionalnog značaja jer je tako odlučila Vlada Srbije. Za razliku od kontroverznog „Beograda na vodi” koji je, između ostalog, promenio lice prestonice, fudbalski stadion je dovoljno udaljen od centra grada i neće uticati na panoramu Beograda. Koliko će njegovu izgradnju osetiti novčanici Beograđana, zasad nije poznato, ali jeste to da je sve bliži realizaciji – nacrt prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) nacionalnog fudbalskog stadiona je na javnom uvidu do 30. oktobra. Do tada šira i stručna javnost može da uputi primedbe na plansko rešenje koje je izradio Urbanistički zavod Beograda. Ono će biti osnov za prenamenu poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, izradu tehničke dokumentacije, izdavanje dozvola i urbanizaciju Surčinskog polja.

Stadion, istočno od Obilaznice oko Beograda, između petlje Surčin – jug (južni Jadran) i petlje Ostružnica, planiran je kao multifunkcionalni sportski objekat namenjen za međunarodna takmičenja od najvećeg značaja. Zato mora da ispuni sve kriterijume i standarde koje propisuju međunarodne fudbalske organizacije FIFA i UEFA, kako bi mogle da se odigraju velike i značajne internacionalne utakmice kao što su finalni mečevi evropskog i svetskog prvenstva i klupskih takmičenja – Liga šampiona i Liga Evrope.

– U inicijativi za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona, koju je dostavio Fudbalski savez Srbije, navodi se da su poslednjih godina stizala stalna upozorenja nadležnih organa međunarodnih fudbalskih organizacija FIFA i UEFA da postojeći fudbalski stadioni u Srbiji ne ispunjavaju propisane kriterijume za odigravanje utakmica na međunarodnom nivou, s obzirom na to da se radi o objektima izgrađenim pre više decenija sa zastarelim tehničkim rešenjima. To se pre svega odnosilo na stare i oštećene konstrukcije stadiona, mali broj stadiona sa svim mestima za sedenje, neodgovarajuće uslove za rad predstavnika medija, neadekvatnu kontrolu ulaza na stadion, neadekvatan pristup i nedovoljan broj parking mesta – navedeno je u nacrtu PPPPN-a nacionalnog fudbalskog stadiona.

Poštujući tehničke preporuke i standarde organizacija FIFA i UEFA, urbanisti su imali zadatak da nacionalni stadion povežu sa ostatkom grada i omoguće da ljudi osim automobilima tamo stižu javnim prevozom, gradskom železnicom tako što će biti uspostavljena nova linija „BG voza” između centra i aerodroma i produžena od vazdušne luke „Nikola Tesla” do budućeg stadiona. Plan je i da on saobraćajno bude povezan sa auto-putevima „Miloš Veliki” i E-75 (prema Mađarskoj) i Obilaznicom oko Beograda.

Stadion će zauzeti 32 hektara, maksimalna visina objekta je 55 metara, a u centralnom delu biće fudbalski teren minimalnih dimenzija 105 sa 68 metara. Kapacitet mu je 60.000 gledalaca, tako što će biti 52.000 stalnih mesta, uz mogućnost dodavanja 8.000 privremenih mesta za značajne događaje. Za objekat te veličine treba obezbediti do 10.000 parking mesta za putnička vozila i 500 mesta za parkiranje autobusa. Od pratećih javnih sadržaja planirani su sportska akademija, sportski muzej, izložbeni prostor i galerije, zdravstveni centar.

U budućem kompleksu naći će se i komercijalni sadržaji – poslovni i kancelarijski prostor, kongresni prostor, prodavnice suvenira i sportske opreme, tržni centar, saloni zabave, restorani, kafeterije… Rečju, kompleks sporta i zabave. Njegov investitor biće Građevinska direkcija Srbije na osnovu zaključka Vlade Srbije od 3. juna ove godine.

Na prvi pogled čini se da od brojnih projekata poput gondole na Kalemegdanu, izgradnje stanova u Košutnjaku, urbanizacije Makiškog polja, stadion u Surčinu nije dočekan na nož, ali javnost se pita da li nam je to prioritet. Istraživanje javnog mnjenja koje je nedavno predstavio kolektiv „Ministarstvo prostora” pokazalo je da izgradnju stadiona podržava 34,8 odsto Beograđana, a ne podržava 34,5 procenata. Ali podrška opada na 13,3 odsto ukoliko bi se stadion gradio uz dodatno nacionalno zaduživanje.

Politika/D. Mučibabić