Jurnjava za sistemima S-300

Ukrajina, jurnjava za sistemima S-300
Rusi ih traže iz vazduha, Amerikanci diplomatskim putem – protivvazdušni sistemi S-300 trenutno su najtraženije oružje u Evropi. Manji protivavionski sistemi su već stigli ili su na putu ka Ukrajini. Projektili S-300 već u Ukrajini, tvrdi kongresmen Majkl Mekol.
Američki zvaničnici traže način da Ukrajincima nabave projektile za protivvazdušni sistem S-300, ali se kao i u slučaju poljskih “migova-29” ispunjavanje novih zahteva Kijeva čini složenijim nego u prvi mah.

Manje od 48 sati od zahteva Kijeva da se ukrajinskim snagama što pre isporuče projektili za protivvazdušne sistema S-300, američki zvaničnici pokušavaju da ubede članice NATO-a da ustupe Ukrajini preostale rakete iz svojih arsenala, javljaju mediji u SAD.

Zahtev Ukrajine vremenski se poklopio sa procenama neimenovanih zvaničnika Pentagona da su Ukrajinci u prethodnih dvadesetak dana “ispucali” gotovo sve preostale projektile dalekometnog sistema S-300.

Ukrajini je, posle raspada SSSR-a, ostalo oko 250 lansera S-300, od kojih je većina, prema procenama zapadnih analitičara, još u februaru raspoređena na jugu zemlje, shodno ukrajinskim procenama da će glavni ruski napad biti vođen sa Krima.

Problem za Ukrajince predstavlja činjenica da je svega šest baterija redovno servisirano do 2010. godine, te da je još jedna baterija osposobljena dve godine kasnije. Istovremeno, Rusi tvrde da su u dosadašnjim operacijama uništili 18 lansera ovih projektila.

Moskva je, istovremeno, upozorila da rasprava o slanju aviona i protivvazdušnih sistema Ukrajincima predstavlja “potencijalno opasan razvoj situacije”.
Njujork tajms tvrdi da su, odmah posle zahteva Kijeva, zvaničnici Stejt departmenta počeli da traže projektile S-300 među članicama NATO-a, kao i da definišu način na koji bi rakete mogle biti dopremljene u Ukrajinu.

Potraga je počela na prilično jednostavan način, pregledom spiska država kojima je S-300 već isporučen. U trenutku raspada SSSR-a, ovi projektili nalazili su se u arsenalima Bugarske, Istočne Nemačke, Čehoslovačke i Bugarske, dok su kasnije isporučene Kipru, Venecueli, Grčkoj i u nekoliko zemalja na Bliskom istoku i Aziji.

Od članica NATO, S-300 koriste Bugarska, Grčka i Slovačka, pa su se američke diplomate mahom koncentrisale na te države, pokušavajući da ih ubede da rakete ustupe Ukrajincima.

“Sistem S-300 je već upućen u Ukrajinu”, rekao je kongresmen Majkl Mekol, nekoliko sati pošto je nekoliko američkih medija javilo da su se slovačke vlasti “načelno složile” da ustupe svoje sisteme u zamenu za odgovarajuće zapadne modele.

Portparolka slovačkog ministarstva odbrane, Martina Koval-Kakaščikova nije direktno odgovorila ja pitanje da li je Slovačka zaista ustupila rakete, navodeći da se “pozicija Bratisalve nije promenila”.

“Nije moguće odreći se sistema koji trenutno štiti slovački vazdušni prostor bez adekvatne kompenzacije”, rekla je Kakaščikova.

Grčka i Bugarska se još nisu izjašnjavale o ovom pitanju, ali su projektili S-300 već godinama teško pitanje za vladu u Atini, pošto ih je prvobitno kupio Kipar, ali su posle otvorenih pretnji Ankare, premešteni na Krit.
Akcija američkih diplomata posledica je pritiska Kongersa, koji je od administracije Džozefa Bajdena u nekoliko navrata tražila da se projektili i “migovi-29” što pre dopreme Ukrajincima.

Diplomate su, uporedo sa traženjem raketa S-300, uspele da obezbede za sada nepoznat broj protivvazdušnih sistema manjeg dometa poput Sa-8 i Sa-14, odnosno modernijih verzija protivvazdušnih sistema “strela”, koji se lansiraju sa ramena. Oba projektila u upotrebu su uvedena još šezdesetih godina prošlog veka, ali američki zvaničnici tvrde da će u Ukrajinu biti upućene modernizivane verzije ovih sistema.

Osim projektila, Ukrajinci još uvek traže i borbene avione, pa se sa Kongresa povremenu čuju pozivi da se obnovi poziv Poljskoj, koja je prošle sedmice pristala da “migove-29” besplatno pošalje u američku bazu Ramštajn u zamenu za avione F-16.

Poljska ponuda da u američku bazu Ramštajn “odmah i besplatno” uputi sve raspoložive “migove-29” iznenadila je zvaničnike u Vašingtonu, koji su ubrzo odbacili ideju Varšave kao “neizvodivu”.

“Mislim da je ovo iznenađujući potez Poljaka”, rekla je visoka zvaničnica Stejt departmenta, Viktorija Nuland prošle srede, svega nekoliko sati pre nego što je Pentagon odbacio poljski plan kao “neizvodiv”.

Suštinski, poljske vlasti su dan ranije odobrile hitno prebacivanje svih ispravnih aviona “mig-29” u američku bazu Ramštajn u Nemačkoj, odgovarajći na apele šefa EU za spoljnu politiku Žozepa Borelja i državnog sekretara SAD Entonija Bliknena, koju su na članice NATO koje još u arsenalima imaju sovjetske borbene avione apelovali da ih što pre ustupe Ukrajincima.
Problemi sa prebacivanjem “migova” su, navodno, rešeni kada je Kongres usvojio 13 milijardi dolara vredan paket pomoći Ukrajini, kojim je, bar sa finansijskog aspekta, rešen problem “nadomeštanja” sovjetske opreme članicama NATO.

Odmah posle toga, nekoliko kongresmena je od predsednika SAD zatražilo da još jednom preipita odluku o odbijanje poljske donacije “migova”, tvrdeći da su ove letelice “ključ uspeha na bojnom polju”.

Američki analitičari navode da ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo, uprkos gubicima, još uvek na raspolaganju ima pedesetak aviona, koji izvedu desetak borbenih letova dnevno.

Na drugoj strani, Pentagon procenjuje da rusko ratno vazduhoplovstvo izvede oko 200 borbenih letova dnevno.

RTS7R. Maroević