Između „srpsko-hrvatskog Dejtona” i „bošnjačke funkcionalnosti”

BiH između „srpsko-hrvatskog Dejtona” i „bošnjačke funkcionalnosti”
Godinama molimo međunarodnu zajednicu da ne krši Ustav, zato sada svetla obraza ulazimo i proces odbrane naše federalne pozicije, kaže profesor ustavnog prava Siniša Karan
U institucijama BiH nema volje za razgovor između predstavnika tri naroda: Dom naroda BiH (Fo)to: Parlament BiH)H
Od našeg stalnog dopisnika

Dejtonski mirovni sporazum – koji su sredinom devedesetih nevoljno prihvatile srpske vođe, sanjajući nezavisnu državu – jedina je održiva „filigranska mera” uređenja zemlje koja samo s dva entiteta sa snažnom autonomijom može da obezbedi trajnu stabilnost BiH, procena je pravnih stručnjaka.

Nasuprot predlozima iz Srpske, koja namerava da se u što je moguće većoj meri vrati načelima „Dejtona” i Ustava BiH, u Sarajevu takve politike shvataju kao „podrivanje BiH”, jer se bošnjačka elita rukovodi načelima po kojima se uspešnom reformom na putu ka „funkcionalnoj BiH” smatra isključivo ona koja obezbeđuje veći stepen centralizacije. Sarajevo se vajka na srpske i hrvatske lidere tvrdeći kako koriste svaku priliku da „podriju BiH”, dok iz Banjaluke, a sve češće i iz Mostara, bošnjačkoj eliti prebacuju zbog „nadobudnosti” usled koje se oglušuje na svaki poziv za razgovor o uređenju zajedničke zemlje koja se godinama gradila oktroisanim rešenjima koja su se, tvrde pravnici, uvek nekako poklapala sa strateškim ideologijama Sarajeva.

Profesor Ustavnog prava Siniša Karan spada u grupu onih koji smatraju da je dejtonski Ustav BiH jedini mogući društveni normativni okvir za zajednički život. „Taj ugovor verno oslikava društvene okolnosti koje su bile 1995, a koje se ni nakon 26 godina nisu promenile, kaže on. Međutim, on dodaje da se mastilo na tom međunarodnom ugovoru nije osušilo, a već su počela njegova „planska i sistematska narušavanja”. „Međunarodna zajednica, najpre preko visokog predstavnika, a kasnije i Ustavnog suda BiH, ušla je u fazu sistematske razgradnje Ustava.” Plan međunarodne zajednice, kaže Karan, bio je da nametne toliko zakona sistemske prirode i njima potpuno promeni prirodu i oblik uređenja BiH. „Srpskoj su oduzimali njene primarne nadležnosti, koje i danas stoje u Ustavu. Minimizirali su uticaj i značaj njenih institucija”, rekao je Karan za „Alternativnu televiziju”. Podseća da RS već godinama upozorava na narušavanje pozicije tog entiteta, između ostalog kad je Skupština RS 2019. usvojila Informaciju o antidejtonskom delovanju i urušavanju ustavne pozicije Srpske. „Doneli smo i odluku da se formira zajednički tim da pregovaramo s međunarodnom zajednicom, te veliki broj zaključaka kojima molimo međunarodnu zajednicu da ne krši Ustav”, rekao je Karan. Konstatuje da vlast RS nikad neće dati legalitet nametnutim zakonima i ističe da iza Srpske stoje Ustav, ustavnost, zakonitost, vladavina prava i pravna država. „Sve naše institucije svetlog obraza ulaze u ove procese koji traju godinama i trajaće i dalje kako bi se zaustavilo dalje derogiranje ustavne pozicije federalne jedinice Republike Srpske i federalnih odnosa prema BiH”, rekao je Karan i naveo kako je BiH stvorena sistemom agregacije, to jest spajanja dve države, te da je stoga „sasvim prirodno da države, koje su BiH dale deo svog vanjskog suvereniteta, zadrže najveći deo svojih nadležnosti, odnosno unutrašnjeg suvereniteta”.

Slična uverenja deli i Božo Ljubić, predsednik Izvršnog veća Hrvatskog narodnog sabora (organizacije koja okuplja hrvatske predstavnike u BiH), koji je u pismu brojnim svetskim zvaničnicima, među ostalima Entoniju Blinkenu, Kristijanu Šmitu i Gabrijelu Eskobaru, skrenuo pažnju na to da je neophodno razumeti zbog čega je BiH i 26 godina nakon rata i potpisivanja Dejtonskog sporazuma još „podeljeno društvo i nestabilna država”.

„Izvor mnogih političkih problema u BiH nalazi se u činjenici da probošnjački politički blok smatra da su samo oni ’pro’ BiH, a da su stranke iz RS i HNS BiH ’kontra’ BiH”, konstatuje Ljubić, tvrdeći kako probosanski blok deluje u dva smera: „Prvi smer je slabljenje pozicije i moći RS, a drugi je negiranje i slabljenje hrvatske konstitutivnosti u FBiH i na nivou države”, kaže Ljubić i navodi kako su takvi potezi doveli do zahteva RS za vraćanje nadležnosti, kao i „srpskog separatizma”.

Ljubić rešenje vidi u „srednjem putu”, to jest „putu između separatizma, za koji se zalažu vlasti u Srpskoj, i unitarizma”, odnosno uspostavljanju BiH na načelima federalizma, decentralizacije i legitimnog predstavljanja konstitutivnih naroda i građana. Odgovornost za najveću krizu od Dejtona i stanje u BiH, po njegovom mišljenju, snose „stranke i politički akteri iz takozvanog probosanskog bloka, koji su koristili i zloupotrebili intervencije međunarodnih predstavnika”. „Svako narušavanje balansa vodi BiH u sve veće podele i nestabilnost.”

Politika/M. Kremenović