Izložba „Od Nevesinjske puške do Solunskog fronta“

U Galeriji Centra za kulturu „Nebojša Glogovac“ u Nevesinju otvorena je dokumentarna izložba „Od Nevesinjske puške do Solunskog fronta“ autorke Nataše Gligorić, praunuke Pera Tunguza, povodom 150 godina od ustanka Nevesinjska puška. Pero Tunguz bio je jedan od istaknutih vođa ustanka 1882. godine.
Izložbu je pratio bogat kulturno-umjetnički program uključujući narodnog guslara Miloša Parovića, pjesnika i umjetnika Jovana Bratića, umjetnika, kompozitora i kantautora Gorana Duku, istoričara Nenada Urića i praunuku, autorku Natašu Gligorić. Program izložbe vodila je, kustos galerije, slikarka Angelina Vukosav.
Nataša Gligorić je istakla: “Večeras se osećam izuzetno počastvovanom, srećnom, zahvalnom što smo se u srcu mi dragom, ustaničkom Nevesinju, sabrali da se podsetimo slobodarskih tradicija našeg naroda i odamo počast 150-godišnjici ustanka Nevesinjska puška.
U Hercegovini, gotovo u svakoj porodici je živo predanje o nekom davnašnjem pretku, junaku koji svojim delima inspiriše i podučava stasavajući naraštaj, o čijim se podvizima peva uz gusle i sa ponosom besedi pred narodnim skupom.
Stoga, ne pretendujući da harambašu Pera Tunguza postavim ispred čitave plejade vođa i učesnika ustanka – vitezova Nevesinjske puške kojima se s poštovanjem klanjam – izložbom sam usmerila snop svetlosti i pažnje na Perove hajdučke staze koje prete da zarastu zaboravom, na junačka postignuća kojima se nije hvalio i kitio, ali i na tamnovanja, albansku golgotu i stradanja koja je podnosio kao deo svog usuda, prirodno i ćutke.
Kaže izreka: „Niko ne zna šta su muke teške dok ne pređe Albaniju peške“, a Pero – dobrovoljac – ju je prešao u 76. godini života.
Pero je imao tu Božiju milost da traje i da se kroz njegovu biografiju prelamaju najvažniji istorijski događaji druge polovine 19. i početka 20. veka, u kojima je bio aktivan učesnik: Nevesinjske puške, Uloškog ustanka i Prvog svetskog rata.
Ali ono po čemu ga pamte naraštaji,što mu je dalo posebno mesto u istoriografiji, svakako je Ćetna poljana i delovanje u okviru Nevesinjske puške, gde postaje metafora za otpor, bunt, i odlučnu akciju.
Kao što znamo, gotovo svi istorijski događaji započinju prvim pucnjem, gde on označava prelomnu tačku, nakon koje više nema povratka na stari društveni poredak, Principovim pucnjem je započeo prvi svetski rat, mada bi do rata svakako došlo i bez Principove akcije koja je sada ubrzala točak istorijskih dešavanja. Tako je i sa Nevesinjskom puškom, gde se prvi pucanj iz puške harambaše Pera Tunguza prolomio 5. jula 1875. Ćetnom poljanom u planini Bišini nadomak Nevesinja, gde je na starom karavanskom drumu od Mostara ka Nevesinju, hajdučki harambaša Pero Tunguz sa svojom četom likvidirao turski karavan koji je prevozio robu za vojnu posadu u Nevesinju. To je bila ta prekretnica, tačka gde se sve pokrenulo i više se nije dalo zaustaviti.“
Istakla je i sledeće: „Pero bivstvuje u meni i kroz mene. Kada je zimskih večeri harambaša sedeo pored ognjišta, prekrstivši noge na šarenoj serdžadi, pušio bojali čibuk sa srebrnim takumom, gladeći svoje duge, crne brkove, držeći u krilu nekog od četvorice sinova da se igra s pucadima na srmajli-tokama – nije mogao ni zamisliti da će jedno gdana, pored toliko muških potomaka, praunuka pripovedati povest porodice i njega lično…
Dok u meni bije taj Perov damar gorštaka, svedočiću o zaveštanju predaka – junaštvu, časti, istinoljublju i ljubavi prema otadžbini.
Ideal jedinstva, ujedinjenja i slobode srpskog naroda nije bio samo predački san – to je bila njihova borba, njihov život, istakla je Nataša Tunguz“.
Izložbu možete pogledati ovih dana u Nevesinju.

Angelina Vukosav